Koje su posledice odluke Ustavnog suda BiH?

Uz ugrožavanje statusa RS, odluka Ustavnog suda ima za želju centalizaciju nadležnosti u BiH, menja tumačenje Dejtonskog sporazuma, kaže prof. Vladan Kutlešić.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustracija: Deposit photos/ Tatiana53
Ilustracija: Deposit photos/ Tatiana53

"Republika Srpska napušta BiH, neće nas ni SAD zaustaviti" VIDEO

Profesor ustavnog prava Vladan Kutlešić smatra da sa stanovišta prava ne postoji mogućnost da se ospori odluka Ustavnog suda u Sarajevu kojom je poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj imovina BiH, ali dodaje da ta odluka menja odredbe Dejtonskog sporazuma.

Uz to što odluka ugoržava status Repubilke Srpske, ona ima za žejlu centralizaciju nadležnosti u BiH, i menja i tumačenje odredbi Dejtonskog sporazuma, rekao je Kutlešić za Tanjug.

Kultešić, koji je profesor na Poslovnom i pravnom fakultetu Univerziteta Union Nikola Tesla, objašnjava da su odluke Ustavnog suda konačne, obavezne i ne mogu biti preispitivane u pravnim postupcima, a da je reakcija Republike Srpske otišla u sferu politike.

Kutlešić je podsetio da je dejtonsko uređenje BiH veliki izuzetak u odnosu na ustavno uređenje durgih evropskih država iz tri razoga - što je nastalo na međunarodnoj konferenciji, a ne u procesu odlučivanja, zanovano je na anglosaksonskom pravu u sred Evrope, i na kraju krajeva na činjenici da je i dalje pod međunarodnim protektoratom.

On navodi da se te tri činjenice zloupotrebljavaju u praktičnom odlučivanju na štetu RS u pravcu centralizacije BiH.

Rukovodstvo Republike Srpske, međutim smatra on, može se u pravnom smislu pozvati, kada je reč o ovoj odluci na, kako kaže, istorijski presedan iz SAD.

"U drugoj polovini 19. veka, vrhovni sud SAD koji ima ovlašćenja koja čak i prevazilaze ovlašćenja Ustavnog suda BiH, doneo je odluku koju politička vlast nije htela da izvrši. I tada je američki predsednik Endru Džekson rekao: 'Sud je doneo odluku, pa nek je sprovede'", naveo je američki primer sudske odluke i koja nikad nije primenjena.

Ta konkretna odluka o pravima Indijanaca nikada nije izvršena, rekao je Kutlešić i dodao da bi tako objasnio ponašanje lidera RS u odnosu na odluku Ustavnog suda.

U skladu sa tim, navodi Kutlešić, će i rešenje odluke Ustavnog suda BiH, biti u sferi politike a ne prava.

Prema rečima Kultešića, od trenutka nastanka dejtonske BiH suviše učestala su nastojanje da se izvrsi centralizacija BiH i prenos prenos naldežnosti na njene organe.

"U ovom trenutku to je pitanje imovine, a pre toga bio je niz drugih pitanja u kojima je visoki predstavnik imao ovalšćenja da menja Dejtonski sprazum, odnosno deo koji se zove Ustav i to je iskoristio sedam puta", rekao je profesor i podsetio na odluke visokog predsavnika o Danu Republike Srpske.

Prema rečima profesora, Ustavni sud BiH je raritet i prestavlja specifičan sistem odnosa u kome faktički odnosi međunarodnih pozicija i snaga imaju mnogo veći značaj od pravnih odredbi.

Navodi da problem mora da se reši unutar Saveta za primenu mira odnosno u međunarodnoj konstalaciji garanta Dejtosnkog sporazima i procesa koji se unutar njih odivja.

Kutlešić zaključuje da se rešenje problema ne može i neće naći, niti će se okončati unutar institucija, između ostalog i zato što sistem nije tako ni zamišljen.

strana 1 od 160 idi na stranu