Kristijan Vulf predsednik Nemačke

Berlin -- Kristijan Vulf (51) je tek u trećem i poslednjem krugu glasanja izabran za novog nemačkog predsednika, desetog u posleratnoj istoriji zemlje.

Izvor: Tanjug
Podeli

Za Vulfa, kandidata vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije kancelarke Angele Merkel, glasalo je 625 članova Savezne skupštine.

Vulf je tako izabran apsolutnom većinom glasova, iako je ustavom predviđeno da je u trećem krugu potrebna samo prosta većina.

Iako u posleratnoj istoriji Nemačke nije nepoznato da predsednik bude izabran tek u poslednjem krugu glasanja, Vulfov težak izbor se tumači kao debakl za demohrišćasko-liberalnu vladinu koaliciju i udarac i opomena Merkelovu u čijim redovima je bilo onih koji, očito, u prvom i drugom krugu nisu želeli da svoj glas daju novizabranom predsedniku.

Na drugoj strani, postoje oni koji kažu da je ovakav izbor novog nemačkog predsednika, zapravo, dokaz ''demokratije u živo'', gde svako od članova Savezne skupštine može i sme po sopstvenoj želji da glasa.

Vulffov protivkandidat bio je Joahim Gauk, kandidat opozicione Socijaldemorkatske partije i stranke Zeleni, dobio je 494 glasa. Gauk, sveštenik iz Rostoka, bivši borac za ljudska prava u D D R, sudeći prema anketama, ali i samom toku predsedničkih izbora, popularan je među Nemcima.

U poslednjem krugu glasanja za predsednika Nemačke svoje kandidate su povukli i Levica, koja je savetovala svojim članovima da se uzdrže od glasanja, i ekstremno desna Nacionaldemokratska partija.

Vulf je izabran za predsednika posle iznenadne ostavke Horsta Kelera, prvog šefa nemačke države koji se odlučio na ostavku.

Prema nemačkom Ustavu iz 1949. godine, predsednik države se bira na mandat od pet godina, indirektno, u Saveznoj skupštini, sastavljenoj od poslanika Bundestaga (donji dom parlamenta) i istog broja predstavnika 16 nemačkih pokrajina, među kojima su ljudi različitih biografija -od sportista, preko poznatih javih ličnosti do umetnika i političara.

Kada je reč o nemačkom predsedniku, on protokolarno stoji na čelu države, predlaže kancelara, imenuje i razrešava, potpisuje zakone, kao poslednja instanca i, ima na neki način zatadak ''političkog arbitra'', koji se ne iscrpljuje u dnevnopolitičkim temama i deluje izvanpartijski, pa zato njegova reč ima težinu na nivou nacionalnog.

Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina. On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.

Svet

strana 1 od 224 idi na stranu