Koje su oblasti zagađene bombama

Beograd, Bujanovac -- Od kasetnih bombi razminirano tri miliona kvadratnih metara, sa kojih su uklonjene 273 kasetne bombe.

Izvor: B92, Beta
Podeli

"Kasetnim bombama, kojima je NATO-avijacija 1999. gađala položaje u Srbiji zagađeno je 23 miliona kvadratnih metara, a za njihovo uklanjanje potrebno je oko 20 miliona evra", izjavio je direktor Centra Vlade Srbije za razminiranje Petar Mihajlović u emisiji Poligraf B92.

Mihajlović je rekao da su kasetne bombe zaostale na više lokacija na područjima Niša, Kopaonika, Kuršumlije, Sjenice, Kraljeva i sela Vladimirci kod Šapca i da su to podaci za kasetne bombe zaostale na civilnim objektima, za koje je Centar nadležan.

On je rekao da su u Nišu razminirani civilni aerodrom, okolina gradske bolnice, naselje Duvanište, industrijska zona i lokacija na kojoj je fabrika cigareta "Filip Moris", dok je na Kopaoniku razminirana površina koju zauzma sportski centar i srušeni hotel Bačište, i dodao da je to područje bezbedno.

Mihajlović je naveo da se čišćenje kasetnih bombi u Srbiji obavlja do dubine od pola metra i da se razminiranje obavlja po međunarodnim standardima za humanitarno razminiranje, koji se bitno razlikuju od vojnog razminiranja.

On je rekao da Centar nije nadležan za dekontaminaciju i uklanjanje projektila sa osiromašenim uranijumom, a da su Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Institut u Vinči uklonili zagađeno zemljište i te projektile na četiri lokacije u opštinama Bujanovac, Medveđa i Preševo.

Mihajlović je rekao i da je NATO-u upućen zahtev za dostavljanje spiska lokacija na kojima bi mogle da budu teške neeksplodirane avionske bombe, u zemlji, na dubinama većim od pet metara. Pretpostavlja se da je od NATO-bombardovanja zaostalo 60 takvih bombi na 40 lokacija.

Mihajlović je rekao i da je završen projekt za vađenje bombe u beogradskoj opštini Zvezdara, koja je na dubini većoj od pet metara, za šta je potrebno oko 250.000 evra.
"Velike bombe su na dubini većoj od pet metara i za njihovu eksploziju potrebna su velika tektonska pomeranja ili obimni građevinski radovi", objasnio je Mihajlović.

Problem aerodroma Ponikve

Mihajlović je rekao da će uklanjanje aviobombi sa vojnog aerodroma Ponikve kod Užica, kada bude bio prerađen u civilni, biti jedan od najsloženijih projekata razminiranja.

"Na tom području NATO je pogodio avione Vojske Jugoslavije koji su bili naoružani. Avioni su oštećeni, sredstva kojima su bili naoružani su raspršena po tom prostoru. To sve je veoma opasno, pa će to biti jedan od najsloženojih projekata, možda i u svetu", kaže Mihajlović.

U Preševu i Bujanovcu zaostale bombe na devet lokacija

U opštinama Preševo i Bujanovac nijedna od devet registrovanih lokacija zaostalih bombi iz 1999. godine nije očišćena, rekao je danas Beti vršilac dužnosti šefa vojnog odseka u Bujanovcu Alija Aslini.

On je naveo da je registracija tih lokacija sačinjena na osnovu izveštaja Kontradiverzione grupe Vojske Srbije, policije i prijava građana.

"Kasetne bombe su na teritoriji Bujanovca nađene kod sela Bogdanovac na mestu zvanom Cunga, na brdu Jastrebac kod mesta Nećaka i iznad bujanovačkog jezera na lokaciji Kitka", kazao je Aslani.

Te lokacije su obeležene žutom trakom i upozorenjem na srpskom i albanskom jeziku o opasnosti već sedam godine, a ponekad se mogu videti golim okom kako vire iz zemlje ili vise sa drveća.

Aslani je istakao da su od posledica eksplozija zaostalih kasetnih bombi poginule dve osobe i da su dve teško ranjene.

"Tokom 2001. i 2002. godine od tih bombi poginuli su Miroslav Maksić (14) i Goran Milanović (29), a teško povređeni su Nikola Stojanović i Ljubiša Tašković", kazao je on.

U Preševu, građani su prijavili zaostale kasetne bombe na šest lokacija: kod sela Buštranj, Golemog Dola, Aliđerca, Srezorca, Slavujevca i Reljana.

strana 1 od 532 idi na stranu