PREGLED STAMPE

"Blic News", broj 40

Srpski DNK: mali mozak, jos manji testisi

autor: Aleksandar Tijanic

Na prekjucerasnjem sastanku vraceva srpske opozicije, onom koji je resavao sudbinu predstojecih izbora i crtao buducnost Srba, nije bilo Djindica. Negde se kupao!? Nije bilo Vuka; sopingovao je po Atini. Nije bilo Kostunice; pretpostavljao je da ce biti jedna od tema sastanka, pa je izbegao u vikendicu. Covic je otisao pre kraja; valjda njegovi kosarkasi imaju trening - a on je uvek voleo da gleda prave igrace.

Sta je, bre, to ljudi!? Zar se u ovoj zemlji samo Sloba i Seselj ozbiljno bave politikom 365 dana godisnje? Jedno je borba za iole pristojnije uslove prebrojavanja glasova i borba za relativno podnosljive medijske uslove kampanje. To je borba protiv Bengalskog Tigra i njegovih ljudozdera. A kako se zove trenje, varnice, gubljenje dragocenog vremena, podmetanja, ogovaranja, sujete, podzemni rat, psiholoska borba opozicionih prvaka medu njima samima? Kako se to zove? Izdaja? Kukavicluk? Racun? Trgovina? Ako ova sedmica prode u saopstenjima opsteg zanra koje nikoga ne obavezuju - stvari su jasne! Srpski opozicioni lideri ne zele da sruse Milosevica, ne zele da uzmu odgovornost za sudbinu nacije i drzave, nece u finalni sukob sa rezimom!? Samo hoce da u medusobnom guranju dodu sto blize jaslama i da se tako tove. Da riskaju ono sto gazda tovilista pripusti u jasle kako se ne bi ubadali rogovima i pravili svinjarije po stali. Mozda sam previse metaforican, pa da to kazem otvoreno: veci ce ceh, u oktobru, platiti narodnom gnevu opozicione stranke za ono sto nisu ucinile kad su mogle - nego Milosevic za sve ovo sto nam je ucinio kad god je mogao. Zar je moguce da Sloba moze i dalje da se igra sa njima kao sa decom. Uzme univerzitet, opozicija mlako protestuje. Zauzeta je vaznim savetovanjima po Pesti. Uzme medije, opozicija ne shvata da su time njihove stranke ukinute. Zato ne podrzava novinare, jer im mnogi medu njima nisu po volji. Hapsi decu, tuce demonstrante - antislobisticki gurui piju viski na terasi. Bengalski Tigar onda izade sa sarkasticnom ponudom za izbore tipa - svi vi protiv mene, ako uspete da se saberete; znajuci da nema teorije, a kamoli prakse, da svi njegovi protivnici vezu sebe zajednickom sudbinom.

Sloba ocima ne moze da vidi julovce, sem jedne medu njima; sve najgore misli o Vojvodi od Karlobaga, Virovitice, Ogulina, Knina, Drvara, Pecke patrijarsije i vanrednom profesoru pravnog fakulteta iz Pristine. To mu ne smeta da sa njima bude u koaliciji. To mu ne smeta da se, pre pet dana, dogovori sa Seseljem da ovaj odvojeno ide na izbore i da malo glumi opoziciju vredajuci socijalni program rezima ali ne dirajuci Familiju. To mu ne smeta da sam sprecava julovce u samoubilackoj nakani da i oni sami idu na izbore jer veruju da su najkrupnija stranka, kako Miru ubeduju Ivan Markovic i Goran Matic. Mada se, koliko ga poznajem, jedva suzdrzava da ih ne pusti i da onda Njoj pokaze koliko joj vrede oni oko nje.

Ako Vuk nece da podrzi jedinstvenog kandidata opozicije - sta ako to bude on? - onda ce ga njegovo sopstveno clanstvo kazniti napustanjem i prilazenjem krupnoj opozicionoj formaciji. Tada opozicija valja da kazni Vuka time sto ga nece uzeti u koaliciju za lokalne izbore, pa neka sam vidi sta ce onda. Nije Vuk izdajnik opozicije - to samo maloumni mogu da kazu - ali on placa danak teoriji iz njegove okoline: ako nama ne pripadne slava za rusenje Slobe, onda neka Sloba vlada sto godina, ali nece ni Kostunica ni Djindic ni Avramovic. Jasno da jasnije ne moze biti.

Slobina racunica je jasna: Vuk nece sa ostalima, Milo smatra da je prerano odmeravanje Slobe i njega u Crnoj Gori pa - za sada - ne ide ni on, Albanci su van igre, nema medija koji bi koristili opoziciji u kampanji, Seselj ce im uzeti - odvojenim nastupom - deset do petnaest procenata, Djindic nece iskreno podrzati, recimo, Kostunicu, apstinencija biraca bice velika jer ce medjusobne svadje dodatno da ogade izbore neodlucnima, kratak je rok za kampanju i to koristi vojnicki disciplinovanim regrutima slobista i radikala, u ukupnom skoru vec vodim, sabira Sloba, sa pedeset mesta u parlamentu, prebacio sam lokalnu vlast na republicke organe, sada su republicka ovlascenja preseljena na federalna i to koncentrisanje dodatno ojacava moje slobiste i u slucaju gubitka lokalnih izbora.

Sa ovakvim sistemom i ovakvom situacijom u opoziciji, ne smetaju mi ni strani posmatraci, konta dalje Milosevic, jer pomocu njih resavam pitanje legitimnosti izbora i time ostajem Putinu u narucju.

Ako umeju da citaju, lideri opozicije mogu da pronadu - ponovo - antibiotike za tesku bolest Srba. Ali, pre toga, mogu li i hoce li da pronadu medicinu za sebe, za ono sto se ne leci antibioticima vec batinom, elektrosokovima i lobotomijom. Znaju li lovci na Tigra koliko je dana do 24. septembra i koliko staje dana u sledecih pet mracnih godina?

VIP, 4. avgust 2000.

Komentar VIP-a

Ocekivani haos oko jugoslovenskih izbora

Ocekivani haos u vezi sa kandidatima i listama za savezne parlamentarne i predsednicke izbore zakazane za 24. septembar je zapoceo u cetvrtak. Na taj nacin jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic je vec stekao izvesnu prednost na pocetku izborne trke.

U ovom trenutku jedino je jasno da ce Milosevic biti predsednicki kandidat leve koalicije (SPS-JUL). Vojislav Seselj, lider njihovih koalicionih partnera u srpskoj i saveznoj vladi, Srpske Radikalne Stranke (SRS), je izjavio da ce radikalski predsednicki kandidat najverovatnije biti potpredsednik SRS-a Tomislav Nikolic, ali da ce konacnu odluku o tome doneti vodje radikala sledece nedelje.

Sve je izvesnije da ce Milo Djukanovic, predsednik Crne Gore i lider vladajuce koalicije "Da zivimo bolje" u manjoj od dve jugoslovenske republike, bojkotovati savezne izbore jer bi ucesce na njima znacilo pruzanje legitimiteta Milosevicevoj politici.

Jedino jos srpska opozicija nije sasvim sigurna ko ce biti njen kandidat na predsednickim izborima. Predstavnici ujedinjene srpske opozicije su odrzali sastanak u cetvrtak na kome nisu uspeli da se dogovore o jedinstvenom predsednickom kandidatu.

Vojislav Kostunica, lider Demokratske partije Srbije (DSS), ima najvise sansi da postane kandidat opozicije. Kostunica, koji je uspeo da sacuva imidz patriote, a nije bio umesan u korupcionaske afere, ima dobre sanse da bude ozbiljan rival Milosevicu. Medjutim, on nije ucestvovao na opozicionim sastancima prosle nedelje, a njegovi portparoli jos uvek nisu u mogucnosti da potvrde da ce prihvatiti kandidaturu.

Vladan Batic, lider Demohriscanske partije Srbije (DHSS), i bivsi guverner Narodne Banke Jugoslavije, Dragoslav Avramovic, su takodje pomenuti na opozicionom skupu u cetvrtak kao moguci opozicioni kandidati zajedno sa Kostunicom. Neki izvori bliski ujedinjenoj opoziciji tvrde da bi Mladjan Dinkic, lider G17 grupe nezavisnih ekonomskih strucnjaka, mogao biti predlozen za predsednickog kandidata srpske opozicije na sledecem sastanku u petak.

Kao i obicno, Vuk Draskovic, lider Srpskog pokreta obnove (SPO), je zahtevao nemoguce stvari od srpske opozicije u zamenu zajednicko ucesce na izborima. Prema izvorima iz opozicije, Draskovic je zahtevao da broj SPO-ovih kandidata na zajednickim izbornim listama bude proporcionalan rezultatima izbora iz 1996. godine. Takodje je zahtevao da opozicija ne ucestvuje na saveznim parlamentarnim izborima, te da on donese odluku o buducem predsednickom kandidatu. Prema informacijama agencije Beta, Draskovic zeli da predsednicki kandidat bude opskurni i nekompetentni Vojislav Mihajlovic, gradonacelnik Beograda iz redova SPO-a.

Jos uvek nije poznato da li ce biti drugih nezavisnih kandidata, medjutim, prema pouzdanim izvorima, Jovica Stanisic, bivsi sef srpske Drzavne bezbednosti (RDB), je odlucio da se ne kandiduje za predsednika jer se plasi da bi mogao da izgori u tekucem izbornom haosu.

Zakljucak je da haos caruje na srpskoj politickoj sceni, sto je idealna situacija za Milosevica, koji je vec dokazao da se najbolje snalazi u krizama koje sam proizvodi.

Velika trgovina izmedju leve koalicije i Radikala

Milosevic je nacinio riskantan i hrabar potez zakazivanjem saveznih i predsednickih izbora nakon citavog niza njegovih politickih neuspeha. Najbolja strategija oslabljenog Milosevica u ovom trenutku jeste da pokusa da iskoristi slabu, podeljenu i izmanipulisanu opoziciju kako bi pobedio na izborima u trenutku kada vecina anketa javnog mnenja pokazuje da vise od 70% biraca zeli promenu vlade.

Milosevicevi aduti u ovoj igri su Seselj i Draskovic.

Draskovic, koji je umesan u mnoge korupcionaske skandale, je laka meta za Milosevica, koji preko svog glavosece Milomira Minica, prenosi Draskovicu sta bi trebalo da uradi da bi razbio jedinstvo opozicije i osigurao Milosevicevu pobedu.

Milosevic ima vise problema sa Seseljom, koji ima jasan plan i ispostavlja najvece zahteve u svojoj trgovini sa levom koalicijom.

Prema izvorima iz vladajuce leve koalicije, najvazniji izbori su predsednicki jer Milosevic zeli da prisvoji novi legitimitet za svoju poziciju. Svi ostali izbori koji ce se odrzati u septembru su mnogo manje vazni mada Milosevic jos uvek zeli pobedu na svim nivoima. On posebno zeli da pobedi na izborima za gradsku skupstinu u Beogradu, nad kojom sada ima kontrolu Draskovicev SPO, cija je korumpiranost znacajno razocarala Beogradjane.

Zbog toga se Milosevic angazovao u velikoj trgovini sa Radikalima kako bi osigurao svoju pobedu. Milosevic ne zeli da Seselj ucestvuje na izborima jer bi lideri Radikala osvojili glasove vladajuce koalicije, a Milosevic bi mogao da izgubi odlucujucu prednost, posebno u slucaju da ujedinjena opozicija izadje sa jednim ozbiljnim kandidatom.

Predizborni rat posterima se trenutno u Srbiji vodi izmedju SPS-a i SRS-a. SRS je odstampao milion postera za izbore po ceni od 2.500.000 nemackih maraka.

Seselj, koji planira da se kandiduje za predsednika Srbije za dve godine, zeli da bude placen za svoje fakticku podrsku Milosevicu. Seselj zeli kontrolu nad finansijama drzavnih preduzeca u Srbiji unutar srpske vlade; on zeli kontrolu nad nekoliko TV stanica u Srbiji i pogotovo zeli kontrolu nad opstinama u Srbiji nakon izbora – konkretno jedan veci broj beogradskih opstina i gradsku televiziju TV Studio B. Bilo je vec izvestaja da Seselj zeli poziciju predsednika Srbije, a da je sadasnji predsednik, Milan Milutinovic, slaba figura na politickoj sceni, dao ostavku. Prema izvorima iz SPS-a, Milutinovic ce ostati na mestu predsednika Srbije.

Ako je Nikolic predsednicki kandidat SRS-a, to ce znaciti da je Seselj dobio sta je zeleo u svojoj velikoj trgovini sa levom koalicijom, a Nikoliceva uloga ce biti da nanese sto vise stete opozicionom kandidatu tokom javnih debata kao i da eventualno izgubi u izbornoj trci u korist Milosevica.

Ako Draskovic predlozi Vojislava Mihajlovica za predsednickog kandidata, to ce znaciti da SPO jos uvek veruje da Milosevic moze da pobedi. Mihajlovic je apsolutno najgori kandidat iz redova SPO-a koga je Draskovic mogao da predlozi.

Izvori iz leve koalicije tvrde da je Milosevicev rejting nizak prema anketama

koje je sama leva koalicija sprovela, te da opozicija ima dobre sanse da mu pruzi zestok otpor na septembarskim izborima. Milosevic ostavlja utisak poprilicne samouverenosti, ali on svoju samouverenost zasniva na sopstvenoj predstavi o stvarnosti i na pogresnim izvestajima koje dobija od policijskih i vojnih obavestajnih sluzbi. Jedan izvor iz SPS-a kaze da je njegova sansa u nekompetentnosti opozicije.

“Milosevic je odlucio da zakaze izbore u septembru jer je to manji rizik nego da odrzi u oktobru ili novembru. Samo stranke ili koalicije sa stabilnom infrastrukturom mogu sprovesti predizbornu kampanju tokom letu. Najzad, poeni koje je sakupio u obnovi i stabilizacionoj kampanji mogu nestati do novembra,” izvor iz SPS-a je rekao V.I.P.-u.

Ovaj izvor takodje tvrdi da je Milosevic spreman da krade glasove na septembarskim izborima, te da ce iskoristiti priliku da ukrade glasove na svakom izbornom mestu. Izvor dalje kaze da ce opoziciji biti potrebno oko 20.000 ljudi da kontrolisu izbore. Jedino vladajuca koalicija u ovom trenutku moze obezbediti toliko kontrolora na izbornim mestima.

Srpska opozicija bi lako mogla postati identicna kopija iracke opozicije

Prema sprovedenim anketama javnog mnenja, srpska opozicija ima prednost nad Milosevicem, covekom koji je svoju "slavu" stekao gubeci ratove, uzrokujuci ekonomski kolaps zemlje i uredjujuci drzavu po ugledu na mafiju.

Medjutim, srpski opozicioni lideri pokazuju znake da se plase mogucnosti da pobede na izborima, te da su sasvim zadovoljni sadasnjom situacijom s obzirom da primaju znacajnu finansijsku pomoc iz inostranstva.

Izvori iz SPS-a tvrde da bi ujedinjena opozicija, cak i bez Draskovica, mogla da pobedi Milosevica ako bi odlucno izasla na izbore bez unutrasnjih konflikata. Medjutim, nesrecna srpska opozicija nema snage za odlucne korake. Mnogi lokalni analiticari tvrde da bi srpska ujedinjena opozicija mogla dobro proci na septembarskim izborima ukoliko bi se distancirala od korumpiranog Draskovica i izasla sama na izbore.

Ipak, pritisak iz inostranstva i kukavicluk srpskih opozicionih lidera su Draskovicu dali sansu da unisti opoziciju na izborima. Srpska opozicija bi mogla biti naterana da pravi ustupke Draskovicu jer su obe strane na zajednickoj listi za lokalne izbore.

Lokalni posmatraci takodje veruju da opozicioni lideri imaju psiholoski strah od vodjenja jedne otvorene borbe sa Milosevicem i pokusaja da ga poraze na izborima. Stoga, neki od lidera zele da Milosevica ostave na poziciji jugoslovenskog predsednika, te da svoju srecu okusaju na izborima za predsednika Srbije za dve godine.

S druge strane, srpska opozicija je dobila sansu da okrivi crnogorskog predsednika Mila Djukanovica za eventualni poraz na saveznim izborima. Zbog toga ce srpska opozicija pokusati da zadrzi vlast na lokalnom nivou i zatim ustvrditi da ce biti u mogucnosti da promeni rezim u buducnosti. Ipak, vlast na lokalnom nivou ce biti beznacajna posle septembarskih izbora jer ce Milosevic ostati nesporni vladar zemlje dok ce medjunarodna zajednica nastaviti da stisava narodno nezadovoljstvo time mu pomazuci tako sto ce finansijski podrzavati vlasti na lokalnom nivou.

Pokazalo se da je strategija zbacivanja rezima u Beogradu preko provincijskih centara pod kontrolom opozicije bila pogresna. Zbog toga Milosevic zeli da ponovo osvoji kontrolu nad Beogradom osim predsednickih izbora jer se plasi da bi Beograd mogao postati ozbiljan problem. U tu svrhu, mozda bi cak bio spreman da Beograd preda Seselju.

Veliki deo stanovnistva Srbije je uveren da bi srpski opozicioni lideri mogli preuzeti ulogu iracke opozicije nasuprot ovdasnjeg Sadama Huseina – dobijali bi puno novca od Zapada, uglavnom SAD, za uzaludne pokusaje, kojima se ne vidi kraj, da se udruze i tako postanu opasna pretnja rezimu. Zastraseni i arogantni opozicioni lideri nemaju odlucnosti da bilo sta reskiraju posto zele novac i da budu opozicija, i sve to liseno bilo kakvih licnih rizika.

Opozicija ima dobru priliku i to mozda poslednju da se na miran nacin suprotstavi Milosevicu na izborima zakazanim za 24. septembar. Sudeci prema sadasnjem stanju stvari, srpska opozicija nema ni hrabrosti niti sposobnosti da se ujedini, definise svoj program i pokusa da zbaci rezim. Ostaje otvoreno pitanje koji ce opozicioni lider sutirati penal u trenutku kada je rezultat neresen. Draskovic je ponudio Vojislava Mihajlovica, Seselj Tomislava Nikolica dok ce srpska opozicija mozda predloziti Mladjana Dinkica – a sve ove opcije omogucavaju Milosevicu da odnese pobedu. S obzirom da je situacija takva kakva jeste, jugoslovenski predsednik moze dobiti vec u prvom krugu izbora posto njegove sanse za konacnu pobedu nece biti tako dobre ukoliko bude drugog kruga predsednickih izbora.

NIN, 3. avgust 2000.

Pise: Bogdan Tirnanic

Puno lepih pozdrava iz Jugoslavije

Sa nasom reklamom niko u svetu ne bi smeo ni da sanja o izbornoj pobedi. Ali, svet nije kuca na cija vrata kuca nas politicki marketing

Da se priblizavaju neki izbori najpre su, onako izokola, saznali gledaoci drzavne i njoj gravitirajucih televizija. Sto se tice Beograda, dakle, izbori su najavljeni u potaji - jer, koliko znam, ljudi u ovom gradu vise ne gledaju televiziju. Oni su pi(n)kirali.

Najava je, kako rekosmo, bila posredna, ona se dogodila naizgled mimo svog povoda. To bi mogao biti dokaz nove strategije u ovdasnjem politickom marketingu. Bez obzira sto se opozicione partije dice svojim strucnjacima za ovakve rabote, inicijativa je i ovog puta potekla od strane rezimskih stranaka.

Kako je SPS odlucila da pucanstvu pokloni dve pesmice muzicko-bracnog para Manojlovic-Barudzija, vise njemu na veselje i opustenosti letnje atmosfere u prilog, a tek onda da se tim vedrim notama podseti kako je partija uvek tu, mada je otisla dalje. Slicnoj vrsti podsecanja se priklonila i SRS jednim kilometarskim spotom u maniru porodicno-opstinskog albuma ("Svi smo mi pomalo Zemunci"), sa temom svojih uspeha u celini i pojedinacno. Naravno - gde nejaki koalicioni partneri, tu i mocni JUL.

Povrsna analiza ponudjenih artefakata politickog marketinga na srpski nacin nece imati problema da opet zakljuci kako se po toj stvari ovde stalno napreduje unazad. Najzad smo, sve tako iduci, stigli do socijalistickog realizma. No, cak ni brzopletost povrsne analize ne moze ostati slepa pred cinjenicom da, naizgled slucajno, ovi novi propagandni spotovi nasih (vladajucih) stranaka imaju jednu zajednicku, nimalo slucajnu karakteristiku.

Nasuprot onom bazicnom pravilu reklame, koje iz opsteg izvlaci posebno, oliceno u pozicijskom (udarnom) sloganu, ovde imamo posla sa necim suprotnim - posebno ne samo da se krece ka opstem vec se za njim izjednacava, ono postaje simbol, zajednicki imenitelj svega postojeceg. Poruka je jasna, ali taj metod izaziva u realizaciji izvesne koncepcijske probleme, jer ne moze izbeci gomilanje: u jedan spot opisanog idejnog usmerenja mora stati bukvalno sve, od naseg otpora agresiji do gradskog saobracaja.

Ostavljajuci po strani analizu muzickih vrednosti espeesovskih spotova (potpisnik, doduse, misli da je to neopevana ljiga, ali se ogradjuje svojim muzickim neznanjem), evidentno je da su se reklamni egzekutivci ove partije opredelili za modernisticki pristup u stilu montaze atrakcija: podelivsi ekran po vertikali, realizatori su se posluzili nabacivanjem slika koje, smenjujuci se medjusobno u brzom ritmu, do krajnosti smanjuju mogucnost percepcije sadrzaja. Ta se percepcija, ako se o njoj uopste moze govoriti, pomera ka granici nesvesnog, sto na nivou desifrovanja simbolicke razmene takve namere znaci da se gledaocu sugerise podrazumevajuci znak jednakosti izmedju svega postojeceg i SPS. Gledalac se zapravo, tim vizuelnim udarima samo podseca na tu zakonomernost, postajuci i sam deo pomenute jednakosti.

Tu se, medjutim, krije i najveca opasnost citave operacije: organizam gledaoca moze se refleksno pobuniti protiv vizuelnog nasilja, protiv tog bombardovanja slikama. Svesni, valjda, ove mogucnosti, radikali su ka istom cilju krenuli na posve drugaciji nacin: produzenim trajanjem svake slike-dokaza svojih zemunskih uspeha u obnovi i izgradnji oni racunaju bas na gledaocevu racionalnost, dajuci mu napretek vremena da spozna i usvoji razloge neophodnosti daljeg kontinuiteta postojece vlasti. Ali, zacudo, opasnost je ostala ista: opet se gledaocev organizam moze refleksno pobuniti, ovog puta protiv nepodnosljive dosade koju prirodno izazivaju beskrajno dugi kadrovi asfaltiranja ulica i slicnih zanimljivih prizora.

Otuda se cini da je samo JUL izbegao ovakvim zamkama svojim kratkim spotovima, koji, uz ostalo, jedini imaju neki konkretan povod (akcija Jul u julu). Neko ce ovome staviti primedbu da se, osim saobracajnog znaka obaveznog pravca (u jednom od tih spotova), tesko razaznaje sta julovske reklame uopste prikazuju. Primedba je ujedno i odgovor na pitanje: one pokazuju obavezni pravac, sve ostalo je fleka. To je istina (poruka drugog spota). Zato (jer je to istina) Zorica Brunclik (u trecem spotu) salje svima puno lepih pozdrava iz Jugoslavije.

Onaj citalac koji do sada nije napustio ove redove verovatno misli kako je potpisnikova namera da mu (citaocu) sugerise zakljucak da su novi reklamni spotovi vladajucih stranaka, osim sto su lansirani naizgled bez ikakvog povoda, zaludni marketinski trud jer su, prosto, losi, promaseni i gnjavatorski. Sa stanovista teorije i prakse savremenog politickog advertajzinga oni sve to sigurno jesu. Nigde u svetu ne bi smelo ni da se sanja o izbornoj pobedi sa reklamnom potporom ovako niskog nivoa i ovako visoke zastarelosti. Ali, svet nije kuca na cija vrata kuca ovdasnji politicki marketing.

Zato se usudjujem da primetim da je pravi cilj ovih reklamnih poruka postignut zbirom njihovih prividno kontraproduktivnih svojstava. Jer, ovi spotovi ne reklamiraju pojedine politicke partije na nacin subjekata u predstojecoj izbornoj utakmici. Stavise, oni su antipropaganda svih izbora. Nema nikakvih izbora, sve je to luk i voda. Posto je tako, nema ni personalizacije politickih programa, nema nikakvih kandidata. Narod je kandidat.

Naravno, izbora ce biti, jer su ih pre nedelju dana raspisale vladajuce partije (istakavsi odmah i svog kandidata svih kandidata), ali one, te stranke koalicije na vlasti, svojim nipodastavanjem direktnog izbornog marketinga hoce da pokazu kako ih ishod tih izbora malo interesuje jer se vec smatraju pobednicima na obaveznom pravcu gde svaka promena moze ugroziti prihvacenu normalnost uspeha u obnovi i izgradnji, a uskoro i normalnost u snabdevanju secerom i zejtinom. Sta bi tome reklama - ta delatnost ribara ljudskih dusa - mogla da doda ili oduzme. Bio je u pravu onaj visoki funkcioner SPS kada je rekao da su spotovi sa pesmicama bracnog dvojca Manojlovic-Barudzija samo poklon - i nista vise, sacuvaj Boze! - dragim slusaocima i gledaocima drzavnih medija. Poklonu se u zube ne gleda.

"NIN", 3. avgust

Citati (delovi)

"Doziveti starost u ovoj zemlji je bozija kazna." Tanasije Mladenovic, pesnik i pisac

"Plan je bio da kidnapujemo Milosevica ukoliko ga sretnemo, da ga ubijemo, odsecemo mu glavu, stavimo u kutiju i posaljemo je", Gotfrides Johanes Antonius de Rij, Holandjanin, clan nedavno uhapsene spijunsko-teroristicke grupe

"Manje suncanja i kupanja, vise tezgi." Goca Bozinovska, folk pevacica o novim kolegama

"Pre pada imas pravo tri puta da kazes 'bingo'." Mileta Pantovic, sef grupe radnika alpinista "Atraksa" koja radi na popravci krsta na crkvi Svetog Marka

"Brutalnost murije bila je nevidjena, a ponasali su se kao da ispred sebe imaju stoku koju treba i sterati iz obora. Zato su i dobili onoliko batina." Sa sajta "Delija" posle sukoba sa policijom tokom utakmice Crvena zvezda-Torpedo

"Doci cu sutra." Odgovor beogradskog penzionera kada mu je prodavacica za veknu hleba trazila pet dinara

"Vasa svetosti, ta gospodja je clan JUL-a, ateisticke sekte cije je vrhunsko bozanstvo Mirjana Markovic, za koju je istorija pocela 1941. godine i koja nije u krilu svetosavlja i nase pravoslavne vere." Vladan Batic, predsednik DHSS u otvorenom pismu patrijarhu Pavlu o Leposavi Milicevic, ministru vera u republickoj vladi

"Tanjug daje poseban doprinos raskrinkavajuci pojedince i grupe koji direktno sluze interesima Zapada." Ivica Dacic, predsednik Gradskog odbora SPS

"Kad kazem Beograd, pomislim na Tako treba, Idemo dalje, Evo ruke, Posteno, Jedan za sve, Zrelo je. Pomislim na JUL u julu. I na jul u glupom avgustu." Biljana Vilimon, slikarka