“Medveđa nije u 'Preševskoj dolini'“

U poslednje vreme se slučajno ili namerno zaboravlja da Medveđa nije ni u kakvoj Preševskoj dolini već u Gornjoj Jablanici, kaže predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić.

Boris Drenča
Podeli
screenshot
screenshot

On je u razgovoru za B92.net rekao da ne postoji direktna veza između Preševa i Medveđe i da su dve opštine udaljene jedna od druge 160 kilometara.

"To je nešto što govorim i na sednicama Koordinacionog tela za jug Srbije i to je pitanje geografije a ne politike", rekao je predsednik opštne Medveđa.

"Opština Medveđa jeste na jugu Srbije ali, geografski ne pripada Preševskoj dolini, već Gornjoj Jablanici i ostaje u Srbiji. Jedina sličnost sa Preševom i Bujanovcem je nacionalno mešovito stanovništvo i administrativna linija prema Kosovu u opštini", kaže Arsić dodajući da pažljivo prati pregovore Prištine i Beograda i spekulacije o razmenama teritorija ali da u opštini postoje prioritetniji poslovi.

"Kada smo moj tim i ja pre dve godine došli na čelo opštine videli smo da je najveći problem Medveđe ekonomski", rekao je on i naveo da je fokus opštinske uprave prvenstveno usmeren na privredu opštine.

Arsić podseća da opština Medveđa ima veliki potencijal i da se ulažu veliki napori da se taj potencijal iskoristi. Najavljeno je skoro otvaranje fabrike čarapa i fabrike peleta sa dve linije. Rudnik Lece radi i zapošljava dosta ljudi. U Sjarinskoj Banji koja je glavno turističko mesto u opštini najavljena je gradnja bar jednog novog hotela.

"Kao opština ne čekamo samo strane investitore već podsticajnim merama pokušavamo da aktiviramo lokalne preduzetnike. Ove godine smo namenili 25 grantova u iznosu od po 2.500 evra mladim preduzetnicima za pokretanje posla. Istovremeno 13 ljudi je dobilo šansu za stručnu praksu u opštinskim organima i preduzećima", kaže Arsić.

On dodaje da je 44 stanovnika opštine Medveđa dobilo šansu za rad preko ugovora o privremenom radnom angažovanju na javnim radovima u opštini kao i da je aktivan program podsticaja za mlade poljopivrednike.

"Iznos tog budžeta, za podsticaje za poljoprivredu, je oko 10 miliona dinara. Pokušavamo da povećamo taj iznos ali trenutno to je samo plan", kaže Nebojša Arsić i dodaje da bi ponovno otvaranje administrativnog prelaza Mutivode za teretni saobraćaj dosta pomoglo medveđanskoj poljoprivredi i posredno budžetu opštine.

Granični prelaz Mutivode je otvoren samo za putnički saobraćaj dok teretni ide preko drugih prelaza. I prethodne i sadašnje vlasti opštine Medveđa traže od državnih organa da dozvole i kamionima da prelaze preko Mutivoda.

"Izrađena je studija izvodljivosti za terminala za teretni saobraćaj na administrativnom prelazu. Otvaranje tog prelaza za kamione bi nam mnogo doprinelo. Ne treba zaboraviti da su Priština i okolina bili prirodno tržište za poljoprivredu ovog kraja i pre bilo kakvih sukoba tako da bi bilo dobro da se ta trgovina obnovi", ocenjuje Arsić.

Priština i okolina su bili tržište koje se u Medveđi snabdevalo, voćem, povrćem, mesom, senom, drvima. Zatvaranje prelaza za teretni saobraćaj je praktično zatvorilo to tržište za poljoprivredu Medveđe koje je moralo da se preorijentiše na tržišta u okruženju kao što su Lebane, Bojnik, Leskovac koja su ipak manja.

"Svaki kamion sa, na primer, drvima, koji bi otišao preko prelaza bi značio takse koje bi se uplaćivale u budžet opštine, što bi posledično dovelo do povećanja prihoda od kojih bi se davale subvenciji poljoprivredi , što bi , opet ljude zadržalo na zemlji a neke koji su otišli vratilo", smatra Arsić.

U Medveđi živi nacionalno mešovito stanovništvo. Procene govore da je Albanaca najviše do trećine stanovnika dok su ostali Srbi. Zbog trenutne loše ekonomske stanovništvo Medveđe de iseljava i tražiposao van opštine. Osim odlazaka u inostranstvo (Italija, Francuska, Švajcarska, Austrija, Nemačka...) odlaze i u druge delove Srbije ili na Kosovo. Interesantno je da se svi oni rado vraćaju u svoj kraj. To se vidi i u večerima dijaspore koji se svake godine organizuju .

"Pomažemo organizaciju tih večeri kada ljudi iz našeg kraja dođu na odmor izinostranstva, vide šta imea a nisu retki ni oni koji odluče posle tih susreta i da ulože u neke poslovne aktivnosti", kaže Arsić i dodaje da opština organizuje serije kulturnih dešavanja u opštini kako bi , ne samo privukla posetioce, već i svojim građanima donela dodatni kvalitet života.

On smatra da je veoma bitno da se popravi ekonomska situacija u opštini ali da je potrebno raditi i na drugim segmentima života.

"Obnavljamo puteve, pokušavamo da unapredimo gradske službe da svi imaju kvalitetnu vodu, da se obnove fasade... radimo sve što je u našoj moći", kaže Arsić.

On kaže da je svestan da veliki broj stanovnika u ovom trenutku nije sigurno u , prvenstveno, ekonomsku budučnost opštine ali da on lično smatra da je ta budućnost svetla.

"Kao kardiohirurg mogao sam da odem bilo gde ali sam odlučio da ostanem ovde i da se borim. Za svoj kraj za ove ljude, moje ljude, mogu reći. Vredi se boriti za Medveđu. Ovo je opština koja ima i mogućnosti i šansi", rekao je Arsić.

Info

"Rešenje za probleme medija nije u sudu"

Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju. Dakle, ideja suda nije da kažnjava medije, već da odredi naknadu štete – ovako advokatica Kruna Savović počinje razgovor sa "Danasom" o medijskom pravu i mogućnostima da zakon uvede red u domaću medijsku scenu.

intervju subota 29.09. 20:01 Komentara: 1

Drašković o "leku i otrovu", o čemu priča sa Vučićem, jugonostalgiji, regentu Aleksandru, "rešavanju Kosova"...

Srpski pisac i političar Vuk Drašković (rođ. 1946.) nedavno je završio svoj najnoviji roman čiji je glavni protagonista jugoslovenski regent i kralj Aleksandar, jedan od glavnih tvoraca Jugoslavije (u početku Kraljevstva, odnosno Kraljevine SHS). Taj će roman za koji dan izaći iz štampe i već je i pre svog pojavljivanja u knjižarama izazvao veliki interes beogradske, ali i mnogo šire javnosti. Pretpostaviti je da bi iz niza razloga mogao biti vrlo zanimljiv i hrvatskim čitateljima.

intervju ponedeljak 24.09. 14:04 Komentara: 26
strana 1 od 105 idi na stranu