"Embargom na gas Nemačka gubi više od Rusije"

Međutim, uvođenje za sada nema podršku zbog procene da će sankcije naneti veliku štetu privredi. Sindikati i poslodavci u ponedeljak su upozorili na ozbiljne posledice.

Sankcije moraju da budu ciljane, da pritisnu Rusiju i koliko je moguće da spreče štetu po nemačku privredu, rekli su za DPA predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger (Rainer) i šef Nemačkog udruženja sindikata Rajner Hofman (Reiner Hoffmann).

"U sadašnjoj diskusiji o embargu na uvoz gasa mi to ne vidimo."

Sankcije, kako sada stoje stvari, više mogu da pogode nemačku privredu i tržište rada, kazali su Dulger i Hofman.

"Brzi embargo na gas bi u Nemačkoj doveo do gubitaka i prekida u proizvodnji, do dodatne deindustralizacije, kao i do trajnih gubitaka radnih mesta."

Za podršku Ukrajini i dalji pritisak na Rusiju potrebni su stabilna ekonomija i tržište rada. Sindikati i poslodavci narednih meseci očekuju nove izazove pred kojima privreda ne sme da bude oslabljena.

Zbog ruskog napada na Ukrajinu, Evropska unija je odlučila da zaustavi uvoz ruskog uglja i uvela Moskvi sankcije kakvih do sada nije bilo. Trenutni prekid uvoza gasa i nafte je stalno na dnevnom redu, ali Nemačka i druge zemlje su se, zbog straha od ekonomskih posledica, do sada uzdržavale od ovog koraka.

Hemijska industrija je, na primer, ukazala na svoju veliku potrošnju nafte i gasa i upozorila na ogromne posledice po razmenu roba i usluga u zemlji, ako dođe do dužih prekida proizvodnje. Za oko 95 odsto proizvodnje u industriji neophodni su hemijski proizvodi.

"U ovom trenutku, embargo na uvoz gasa može da ugrozi socijalni mir u Nemačkoj", izjavio je nedavno ministar privrede Robert Habek (Habeck).

Potrebno je razumno reagovati, planirati korake i u njima istrajati, ukoliko želite da naudite Putinu, dodao je Habek.

Prema podacima Saveznog instituta za geonauke i sirovine, prošle godine je polovina potreba Nemačke za prirodnim gasom pokrivena uvozom iz Rusije.

Ministarstvo privrede navodi da je potpuna nezavisnost od ruskog gasa moguća do leta 2024. To, međutim, zavisi od tempa izgradnje obnovljivih izvora energije, kao i od smanjenja potrošnje. Vlada takođe nastoji da poveća uvoz tečnog prirodnog gasa koji stiže brodovima.