Portparolka EK o projektu "Jadar": Srpski litijum u EU sa "zelenim pasošem"

Iz Brisela kažu da neće, jer ako Projekat &quot;Jadar&quot; ne bude rađen po najvi&scaron;im ekolo&scaron;kim standardima, litijum iz Srbije neće moći da se prodaje u Evropskoj uniji, koja je najzainteresovaniji kupac ove kritične sirovine, pi&scaron;u Novosti. Brisel svakako neće dozvoliti prodaju, ako se rudarenjem prekr&scaron;e najstroža ekolo&scaron;ka pravila, pi&scaron;e list.Ovo je u najkraćem stav koji prenosi Johana Bernsel, portparolka Evropske komisije za unutra&scaron;nje trži&scaron;te, industriju odbrane, svemir, obrazovanje, mlade, sport i kulturu, koju su &quot;Novosti&quot; kontaktirale sa željom da saznaju kako briselska birokratija gleda na jedno od najvažijih pitanja ekolo&scaron;ke, ali i ekonomske budućnosti Srbije.Bernselovu su konkretno pitali kakav je stav EK o Projektu &quot;Jadar&quot; u Srbiji, posebno u pogledu za&scaron;tite životne sredine.&quot;Projekat Jadar je investicioni projekat privatnog investitora. Na nacionalnim vladama je da donose odluke o određenim industrijskim projektima i stvaraju ekonomske prilike&quot;, precizirala je ona. &quot;Evropska unija očekuje da zemlje kandidati zasnivaju svoje odluke na važećem regulatornom okviru i praksama usklađenim sa ekolo&scaron;kim pravilima EU, posebno u oblasti upravljanja otpadom i vodama i uče&scaron;ća javnosti u procesu dono&scaron;enja odluka&quot;, dodala je.Na pitanje kakva je perspektiva projekata otvaranja litijuma i drugih kritičnih sirovina u EU i da li postoje indicije kada bi prvi rudnik mogao biti otvoren na osnovu CRMA (Zakona o kritičnim sirovinama), Bernselova kaže: &quot;Litijum je materijal od su&scaron;tinskog značaja za proizvodnju baterija i stoga od su&scaron;tinske važnosti za uspe&scaron;nu transformaciju automobilske industrije. Smatra se strate&scaron;kom sirovinom prema novom zakonu o kritičnim sirovinama. Od 2020. godine, nakon komunikacije o kritičnim sirovinama, Komisija, zajedno sa državama članicama, prati održive ili potencijalno održive projekte koji se odnose na kritične sirovine u EU.&quot;Koliko trenutno takvih projekata postoji na teritoriji EU?&quot;Postoje litijumski projekti u različitim fazama zrelosti u određenom broju država članica, naročito u Austriji, Če&scaron;koj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Irskoj, Portugaliji, &Scaron;paniji i &Scaron;vedskoj.&quot;Sagovornica lista na pitanje kada očekuje da se otklone &quot;pravne prepreke za trgovinsko partnerstvo EU-Srbija&quot; u vezi sa litijumom, odnosno drugim kritičnim sirovinama koje su pominjane u izjavama EU zvaničnika i o kakvim preprekama je reč, kaže: &quot;Nisu mi poznate izjave koje se odnose na pravne prepreke. Potpisivanje pisma o namerama 22. septembra 2023. o strate&scaron;kom partnerstvu između EU i Srbije o kritičnim sirovinama i baterijama predstavljalo je važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema elektronske mobilnosti u Srbiji. Na osnovu Pisma o namerama, Komisija predlaže uspostavljanje protokola o saglasnosti između EU i Srbije kojim se uspostavlja strate&scaron;ko partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima.&quot;Ohrabrenje da bi Projekat &quot;Jadar&quot; zaista bio ekolo&scaron;ki prihvatljiv čak i za puritance iz briselske birokratije, jeste i nedavna izjava evropskog komesara za &quot;Zeleni plan&quot; Maro&scaron;a &Scaron;efčoviča, koji je potvrdio da se može očekivati zvanično trgovinsko partnerstvo za snabdevanje EU kritičnim sirovinama iz Srbije. On je potvrdio da su pregovori u&scaron;li u zavr&scaron;nu fazu. Naime, EU i Srbija su pro&scaron;log septembra potpisale pismo o namerama za jačanje i pro&scaron;irenje saradnje, upravo na kritičnim lancima snabdevanja.Zvaničan stav EK je da je saradnja sa Srbijom deo &scaron;irih napora EU da osigura pristup kritičnim sirovinama, od kojih će zavisiti zelena i digitalna tranzicija Starog kontinenta, ali i konkurentnost evropske ekonomije.Pre nekoliko dana, &quot;Rio Tinto&quot; je objavio radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu koje, kako stoji u dokumentima, potvrđuju da se taj projekat može bezbedno realizovati u skladu sa najvi&scaron;im standardima za&scaron;tite životne sredine Srbije i Evropske unije.U kompaniji se nadaju, kako su objavili srpski mediji, da će ovi dokumenti otvoriti argumentovanu javnu raspravu o planiranom podzemnom rudniku litijuma i borata, koji Srbiji može da donese veliku ekonomsku korist i svrsta je među države koje će odigrati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji.Ovi nacrti studija su zasnovani na istraživanjima koja je sprovelo vi&scaron;e od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa vi&scaron;e od 10 fakulteta. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se Projekat &quot;Jadar&quot; može realizovati bezbedno uz po&scaron;tovanje najvi&scaron;ih domaćih i međunarodnih standarda za&scaron;tite životne sredine.Nacrti objavljenih studija rezultat su ukupno &scaron;est i po godina rada. Rad na studijama počeo je prikupljanjem podataka o početnom stanju, nakon čega je sprovedeno vi&scaron;e od 23.000 biolo&scaron;kih, fizičkih i hemijskih analiza zemlji&scaron;ta, vode, vazduha i buke. Nacrti studija su sveobuhvatni i zasnovani su na obimnim podacima koji omogućavaju precizne zaključke o potencijalnim uticajima na životnu sredinu i odgovarajućim merama za&scaron;tite. Objavljivanje nacrta studija na 2.000 stranica, sa pratećim obja&scaron;njenjima, ne predstavlja početak zvaničnog postupka procene uticaja na životnu sredinu koji predviđa zakon Republike Srbije.&quot;Ove studije, ali i stav Evropske komisije, trebalo bi da budu ohrabrenje za realizaciju Projekta &quot;Jadar&quot;. Stav akademske zajednice je izuzetno bitan, ali možda je ključan stav Brisela, koji poručuje da nema prodaje litijuma ako se ne po&scaron;tuju najvi&scaron;i ekolo&scaron;ki standardi. U svetu u kojem kompanije jure za zaradom, te&scaron;ko je verovati da bi neko bacio ogroman novac na projekat koji ne može da mu se isplati. U ovom slučaju, &scaron;to bi neko kopao rudu koju nema kome da proda?&quot;, pita se autor teksta.

Portparolka EK o projektu "Jadar": Srpski litijum u EU sa "zelenim pasošem"

26 Komentari