Dugi redovi za hranu i gorivo - Kuba u dubokoj ekonomskoj krizi

Sada su najavile veliku privrednu reformu za otvaranje većine sektora za privatnu inicijativu, odustajući time od dirigovane privrede u sovjetskom stilu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Otvaranje većine sektora za privatne aktivnosti velika je reforma u komunističkoj zemlji u kojoj državne kompanije dominiraju ekonomskom aktivnošću.

Umesto dosadašnje liste od 127 delatnosti, sada će privatni biznis biti dozvoljen u više od 2.000 delatnosti, dok će aktivnost privatnika biti delimično ili potpuno ograničena u samo 124 delatnosti, rekla je ministarka rada Marta Elena Feito.

Nisu izneli više detalja, ali se, kako ukazuje AFP, očekuje da će ta ograničenja važiti za sektore za koje se smatra da su od strateškog značaja za državu, poput medija, zdravstva i odbrane.

Trenutno u privatnom sektoru radi više od 600.000 Kubanaca ili 13 odsto radne snage u zemlji sa 11,2 miliona stanovnika. Reč je uglavnom o zaposlenima u gastronomiji, prevozu i iznajmljivanju soba za turiste. Ti sektori su teško pogođeni pooštravanjem sankcija SAD pod administracijom Donalda Trampa, ali i usled pandemije kovida 19.

Kubanska privreda je posle višegodišnje stagnacija prošle godine imala pad od 11 odsto zbog kombinacije pandemije koja je opustošila turizam i oštrih američkih sankcija, dok se Kubanci suočavaju s nestašicama osnovne robe i beskrajnim redovima da bi došli do nje, ukazuje Rojters.

Kriza je, ističe Rojters, iznudila niz davno obećanih, ali zaustavljenih reformi – od devalvacije pezosa i reorganizacije monetarnog sistema do određene deregulacije državnih preduzeća i stranih investicija.

Predsednik Migel Dijas Kanel rekao je prošle godine da se zemlja suočava s međunarodnom i lokalnom krizom i da će sprovesti niz reformi kako bi povećala izvoz, smanjila uvoz i stimulisala domaću potražnju.

U rešavanju najgore ekonomske krize od propasti starog saveznika Sovjetskog Saveza, Kuba je spremna da postane nacija trgovca i malih preduzetnika s uvođenjem mera koje će zemlju odmaći od dirigovane privrede u sovjetskom stilu, premda će velike industrije ostati pod centralnom kontrolom, piše Tajms.

Iako je vlada periodično popuštala i pooštravala kontrolu nad privatnim sektorom od njegove pojave posle ekonomskih reformi 1993. godine, većini Kubanca je, prema pisanju britanskog lista, bilo zabranjeno da prave mala preduzeća i privlače investicije jer nisu bili deo nekog od odobrenih sektora.

Foto: EPA, Ernesto Mastrascusa

Nove mere se uvode dok se Havana bori da podstakne bolesnu privredu, ističe britanski list. Nestašica osnovnih potrepština i dugi redovi za gorivo i hranu slika su svakodnevnog života otkako je Trampova administracija pooštrila sankcije 2019, a pomoć iz Venecuele, levičarskog saveznika Kube, presušila.

Nestašice su pogoršane razornim posledicama pandemije na turizam. Sva putovanja na ostrvo zabranjena su u martu u pokušaju da se zaustavi širenje virusa, čime je otišao značajan izvor stranog prihoda. U Havani je skraćeno radno vreme jer po mraku nema električnog svetla, dok su u nekim ruralnim oblastima volovi zamenili traktore.

Prošlog meseca predsednik Dijas Kanel pokrenuo je najveći paket finansijskih reformi od revolucije 1959. godine. Reforme su smanjile subvencije, eliminisale dvostruku valutu koja je bila ključna u starom sistemu i povećale zarade u pokušaju da ublaže teškoće Kubanaca.

Najava širenja privatnog sektora usledila je samo nedelju dana posle devalvacije pezosa i ukidanja sistema s dvostrukom valutom, piše Fajnenšel tajms, ukazujući da je odluka doneta dok se karipska zemlja suočava s rastom inflacijom posle devalvacije valute, prve od revolucije 1959. godine.

Mada zagovornici reformi među kubanskim ekonomistima kažu da će otvaranja ekonomije pomoći u stvaranju radnih mesta i kontroli inflacije, analitičari smatraju da su i monetarnu reforma i oslobađanje privatnog sektora politički rizični potezi, navodi britanski list, dodajući da je devalvacija dovela do povećanja cena većine roba, usluga i komunalija, što je izazvalo negodovanje stanovništva uprkos velikom porastu državnih plata i penzija.

Od raspada Sovjetskog saveza, Kuba je razmatrala koliko prostora da dozvoli za privatnu inicijativu, ukazuje Fajnenšel tajms i ističe da se čini da je vlasti u Havani imaju problema s izgovaranjem reči "privatni sektor" koji naziva "nedržavni" sektor, i "privatni biznis" koji naziva "samozaposleni".

U izveštajima državnih medija sa sastanka ministara najnovija mera je nazvana "usavršavanje samozapošljavanja".

Tek u poslednjih nekoliko meseci privatnim preduzećima na Kubi je odobren pristup veletržnicama i dozvoljen uvoz i izvoz, mada moraju da za to koriste državne kompanije, a sada mogu da budu partneri sa stranim investitorima.

Ipak, dodaje list, dugo obećani zakon koji bi im dodelio status kompanije i izjednačio njihova prava s drugim ekonomskim akterima tek treba da se ostvari.