Sindikat ne odustaje: Veći minimalac za Beograđane moguć?

Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije nedavno je predložio veći minimalac za Beograd, navodeći povećane troškove života u glavnom gradu kao povod za inicijativu.

Izvor: Startit
Podeli
Foto: Depositphotos,  faustpr
Foto: Depositphotos, faustpr

Iz Ministarstva za rad naveli su za B92.net da veći minimalac za stanovnike Beograda u odnosu na onaj u drugim gradovima Srbije neće biti moguć. Kako su naveli, Zakon o radu ne prepoznaje nešto takvo.

Osim Zakona o Socijalno-ekonomskom savetu, još nekoliko propisa moralo bi da se izmeni. Inicijativa Sindikata bi mogla da zaživi u najboljem slučaju — 2023. godine, piše Startit.

Ukoliko nadležni uopšte prihvate ovu inicijativu, prvi korak je izmena nekoliko zakona na osnovu kojih se određuje minimalna cena rada u Srbiji.

Startit Dnevnik pisao je nedavno o pozitivnim i negativnim aspektima postojanja "koncepta minimalca" i o tome kakva je praksa u pojedinim država.

Mihailo Gajić iz LIBEK-a izjavio je tada da bi možda bilo dobro da minimalac ne bude jedinstven na nivou države, već da se odredi različito za Beograd, Vojvodinu, Šumadiju, južnu Srbiju…

Na nivou Srbije minimalna potrošačka korpa je 38.100 dinara a u Beogradu 44.400 dinara, dok je u Leskovcu 33.600 dinara, naveo je Savez samostalnih sindikata Srbije i ocenio da minimalna cena rada ne može biti ista za zaposlene u Beogradu i u ostalim delovima Srbije.

U Srbiji još uvek ne postoji mogućnost da lokalni socijalno-ekonomski saveti predlažu i dogovaraju minimalac na nivou lokalne samouprave.

"Ukoliko već toliko pričamo o decentralizaciji, naš stav je da je ovo jedno od pitanja koje treba rešiti. Ako neka lokalna samouprava ima veće mogućnosti, ako su veći troškovi u gradu, onda bi one (lokalne samouprave) morale da imaju mogućnost da tu specifičnost iskažu i kroz svoja akta", izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda (SSSB) Dragan Todorović.

Todorović za Startit Dnevnik objašnjava da bi sigurno moralo da dođe do izmene zakonskih propisa, ali da je prva ideja Sindikata bila da vide kakvu će reakciju izazvati kod predstavnika vlasti i poslodavaca na nivou Beograda.

"Sledeći korak je da uputimo inicijativu Socijalno-ekonomskom savetu u kojem sede predstavnici Vlade, reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca, i nadležnog Ministarstva rada. Osim Zakona o Socijalno-ekonomskom savetu, verovatno će još neki propisi morati da predvide tu mogućnost", napominje Todorović.

Kao najidealniju prognozu kada bi ova inicijativa mogla da rezultira promenama u propisima, Todorović spominje 2023. godinu. Nakon pokretanja inicijative, SSSB mora da pošalje dopise na koje nadležni, kaže, treba da reaguju. Tek ukoliko inicijativa prođe, može se razmatrati pitanje koje sve zakone treba menjati.

Todorović dodaje da je potrebno analizirati ekonomske efekte inicijative, koliko bi predlog Sindikata koštao privredu Beograda i kako bi uticao na ostale regione u državi.

"Naša ideja ne podrazumeva da se po svaku cenu nešto desi. Nije nam cilj da dođe do otpuštanja ljudi ili nečega sličnog", naglašava Todorović.

On kaže da je svestan reakcija koje će predlog izazvati u drugim gradovima u Srbiji. Upozorava na moguću „zamenu teza” u javnosti, a koju, kako kaže, očekuje. Tvrdi da njihova inicijativa ne znači da „svi treba da dođu u Beograd”, već da ljudi u Beograd svakako već dolaze zbog toga što je u glavnom gradu prosečna cena rada veća od prosečne plate u ostatku zemlje.

U državama poput Danske, Švedske i Italije uopšte ne postoji minimalna cena rada. Tamo postoje dve vrste pregovaranja: na kompanijskom i na granskom nivou. Todorović skreće pažnju da se u Srbiji pregovara o ceni rada samo na granskom nivou a da je taj oblik dijaloga razvijeniji u javnom sektoru nego u privatnom.

Namera države je bila da do 2021. godine minimalna zarada bude izjednačena sa vrednošću potrošačke korpe pa će sindikati, kažu, nastaviti da insistiraju da nadležni ispune obećanje koje su dali građanima.

strana 1 od 169 idi na stranu