"Na svaki evro držanih subvencija, šest se vrati u budžet"

Ovu računicu pokazuje analiza Ministarstva privrede.

"Cilj analize, koja je obuhvatila 39 projekata koji su odobreni u 2016. i 2017. godini, bio je da se dođe do podataka o tome kakve efekte imaju podsticaji preduzećima na budžet Srbije i standard građana", kaže za Tanjug državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Ukupna vrednost ovih projekata iznosila je 130 miliona evra, a država je kroz subvencije obezbedila 25 miliona evra.

"U petoj godini, u punoj uposlenosti po realizaciji projekta, u budžet Srbije će se po osnovu poreza i doprinosa sliti oko 760 miliona evra", kaže Stevanović.

Međutim, dodaje, nikada se do kraja ne mogu u potpunosti proceniti svi efekti podsticaja.

To je zato, kako objašnjava, jer se otvaranjem radnih mesta i novim zaradama stimuliše i potrošnja građana, a veliki deo novca se kroz PDV i druge zahvate države vraća u budžet.

Kada je reč o strukturi preduzeća koja najviše dobijaju subvencije države, od kraja 2015. kada su izmenjeni zakoni u oblasti podsticaja u ulaganjima, do sada je realizovan 91 projekat subvencionisanja.

Od tog broja, najviše podsticaja je otišlo u sektor autoindustrije gde je realizovano 28 projekata, 14 je dodeljeno preduzećima u industriji tekstila, 10 u prehrambenom sektoru...

"Gotovo da nema oblasti gde investitori nisu ostvarili pravo na podsticaje", ističe Stevanović.

Odbacuje kao netačne podatke koji se česte navode da je odnos stranih i domaćih investicija u Srbiji 90 prema 10.

Podaci govore, kaže, da je tas na vagi podsticaja 70 prema 30, u korist stranaca.

Međutim, napominje, "niko nema pravo da se ljuti" jer je država, kaže, zakonskom regulativom izjednačila mogućnost, prava i obaveze i domaćih i stranih investitora kada je reč o konkurisanju za podsticaje.

Država nudi, kaže, različite podsticaje investitorima, bilo da je reč o domaćim ili stranim kompanijama.

Na svakome od njih je da odabere, dodaje, da li im je potrebna novčana podrška, refundiranje određenih sredstava, zemljište...

Našim privrednicima, kaže, nije uvek lako da sve zahteve koje zakon predviđa ispune, kao što je na primer, obezbeđivanje bankarskih garancija.

"Možda smo zato u procentima u zaostatku u odnosu na strane investitore", ali mogućnost da dobiju podsticaje imaju svi domaći privrednici, poručio je Stevanović.

Činjenica je i da su stranci koji posluju u Srbiji, dodaje, preduzeća registrovana u našoj zemlji te je, ustvari, reč o domaćim pravnim licima.

Nakon godina urušavanja srpske privrede, navodi Stevanović, od 2001. do 2012. godine, nije jednostavno, kaže, da se "preko noći" pojave domaći investitori sa snagom nemačkih ili kineskih investitora...

Ovo ilustruje podacima da je vrednost projekata 28 srpskih investitora u protekle četiri godine, kojima je država dala podsticaje, iznosila oko 100 miliona evra.

Tim novcem je otvoreno 2.508 radnih mesta u Srbiji.

Vrednost stranih projekata u tom periodu je skoro 900 miliona evra, a država im je, kaže, dala oko 220 miliona evra.

Tako je obezbeđeno oko 33.000 novih radnih mesta, kaže državni sekretar.

Pored novih poslova, dodaje, stranci donose i nove tehnologije u našu zemlju.

Stevanović zaključuje da su mala i srednja preduzeća, u kojima radi milion ljudi u Srbiji, dobila mogućnost dolaskom stranih kompanija i da postanu deo međunarodnog lanca