Digitalnim poslovanjem do ušteda

Beograd -- Digitalno poslovanje i elektronski servisi doprinose smanjenju troškova, poboljšavaju efikasnost u radu i pojednostavljenju procedura.

Izvor: Tanjug
Podeli

A prema nekim analizama, kada bi se većina servisa koji su danas prisutni u papirnom obliku "prebacili" u elektronski oblik uštedelo bi se i do 300 miliona evra godišnje.

Rukovodilac službe Sertifikacionog tela u Centru za informatiku i elektronsko poslovanje u Privrednoj komori Srbije Dušan Berdić rekao je Tanjugu da neke procene koje su date prethodnih godina pokazuju da je eliminacijom papira za PPP PD prijave i druge elektronske obrasce ušteđeno oko 10 miliona evra iz budžeta.

„Kada bi se svi servisi koji su trenutno u papiru i koji mogu relativno brzo da se prebace u elektronski oblik zaista i prebacili, uštede bi mogle ići, kako se procenjuje i do 300 miliona evra“, rekao je Berdić. On je dodao da za to nije potrebno neko veliko ulaganje i da postoji više načina kako se to može učiniti.

Berdić je pojasnio da se ova navedena računica odnosi samo na uštede koje bi imala država, a da je teško proceniti koje bi se uštede ostvarile u privredi, vanprivrednoj delatnosti budući da bi se eliminisalo dosta nepotrebnih troškova, kao i svo izgubljeno vreme, energija i novac, obilazak šaltera...

Berdić je kazao da je sav posao koji su sertifikaciona tela ili digitalni servisi obavili do sada u Srbiji zasnovan na direktivi iz 1999. godiine koju uskoro van snage stavlja regulativa usvojena krajem prošlog meseca.

„Sada to postaje zakon koji važi na teritoriji cele EU i svih zemalja članica, i kandidata, a kao zemlja kandidat i Srbija je u obavezi da svoju zakonsku regulativu uskladi sa evropskom do jula 2016. godine“, rekao je Berdić.

On je naveo da se novine pre svega odnose na uvođenje novih servisa koji će na neki način biti iskontrolisani i odbrene na nivou cele EU.

Govoreći o prednostima elektronskih sertifikata sagovornik Tanjuga je rekao da su koristi višestruke i da se time postiže efikasnost, eliminiše se korupcija, pojednostavljuju procedure..

Srbiji, kako je kazao, u cilju praćenja evropskih standarda, ne nedostaje mnogo budući da smo dobrim delom usklađeni sa novom regulativom. Nedostaje samo usklađenost zakona, a nije obuhvaćena delatnost u pogledu dugotrajnog cuvanja podataka u elektronskom obliku.

„Nedostaje zakon koji bi definisao kako da čuvamo elektronska dokumenta na duže vreme i teško je napraviti sistem koji će poslovanje jedne firme iz papira prebaciti u elektronski oblik, kada nemamo mogućnost koja nam zakonski garantuje ispravnost“, rekao je Berdić.

On je kazao da se već radi nacrt zakona koji bi trebalo da dovede do potpune usaglašenosti sa novonastalom situacijom u Evropi.

Što se tiče zakona, to se može realtivno brzo uraditi i uskladiti, bitna je politička volja da se to i realizuje jer se mogu ostvariti velike uštede,dodao je on.

Kada su u pitanju rokovi, Berdić kaže da Srbija može da se spremno uključi i usaglasi sa standardima EU i novom regulativom kojom se definišu pravila rada u oblasti elektronskog poslovanja ubuduće, a koji će postati obavezujući od jula 2016. godine.

Najveća novina koju nova regulativa donosi je uvođenje elektronsko pečata, odnosno žiga za pravna lica kao i potpuna standardizacija uz definisanje kontrolnih tela i na nivou države i na nivou EU koji će trajno pratiti usklađenost sa tim standardima.

Dobro je što naša sertifikaciona tela u Srbiji u najvećoj meri već podržavaju nove odredbe, dodao je Berdić.

Srbija

strana 1 od 370 idi na stranu