Srbi imaju po 14 parcela koje su rasparčane - da li je ovo rešenje

Da bi se to učinilo potreban je poseban zakon o komasaciji koji će biti donet sledeće godine, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

"Ministarstvo poljoprivrede je već oformilo radnu grupu za izradu zakona o komasaciji, odnosno ukrupnjavanju zemljišta kojim će se uspostaviti efikasnije procedure i stabilnije finansiranje komasacije", rekao je Nedimović na konferenciji "Budućnost upravljanja ruralnim zemljištem" u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Prema njegovim rečima, od ukupnjavanje parcela imaće veliku korist poljoprivrednici, ali i država kroz povećanje poreskih prihoda, izgradnju nove infrastrukture i sistema za navodnjavanje, a obezbediće se i zemljišta za industrijske zone i deponije.

"Za sprovođenje komasacije najvažnija je politička volja da se pristupi tome, a od toga beže svi. Međutim, u taj proces mora da se uđe", ocenio je Nedimović.

Ministar je kazao da je u Srbiji u prethodnih 10 godina postupak ukrupnjavanja zemljišta pokrenut na 125.000 hektara, ali da to nije dovoljno jer je ranije površina ukrupnjenog zemljišta iznosila oko 40.000 hektara.

"Sprovođenje komasacije je otežano malim kapacitetom lokalnih samouprava u Srbiji. One teško mogu da zadovolje standarde na osnovu kojih bi se realizovali ovakvi zahvati imovinsko-pravnog karaktera jer nemaju stabilan sistem finansiranja", rekao je Nedimović.

On je dodao da Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru Ministarstva poljoprivrede ima poseban fond za komasaciju iz kojeg će narednih godina sve više sredstava biti na raspolaganju lokalnim samoupravama.

"Suština je da ukrupnjavanje parcela u velikoj meri poboljšava poljoprivrednu proizvodnju i smanjuje troškove, a sve to daje dobru i razvijenu ekonomiju", kazao je ministar. Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je da je važno da se poljoprivredne parcele u Srbiji ukrupne jer će se na taj način povećati investiciona sigurnost i efikasnost njihovog korišćenja.

"Zemljište je ograničen resurs i ne može se umnožiti, zato moramo da ga iskoristimo najbolje što umemo", kazao je Šib. Prema njegovim rečima, važan deo pristupanja Srbije Evropskoj uniji je održivi razvoj, društveno odgovorno poslovanje i poboljšanje uslova života građana, što Nemačka podržava. Govoreći o analizi efekata komasacije predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladimir Novaković rekao je da je komasacija smanjila troškove poljoprivrednika za gorivo čak 27 odsto jer oni sada idu na jednu njivu umesto na više udaljenih.

"Trošak za seme je smanjen šest odsto, a za korišćenje mehanizacije četiri odsto. Na jednom hektaru troškovi poljoprivrednika su smanjeni od 3.300 dinara u centralnoj Srbiji do 4.100 dinara u Vojvodini", kazao je on i ocenio da bi novi zakon o komasaciji trebalo da doprinese dodatnom smanjivanju tih troškova. Ocenio je da je samo u Vojvodini potrebno obaviti ukrupnjavanje oko 800.000 hektara zemljišta, za šta je, imajući u vidu da postupak komasacije traje oko tri godine i četiri meseca, potrebno više od 60 godina.

"Neophodno je reorganizovati sistem finansiranja komasacije sa državnog i pokrajinskog nivoa kako bi bio usklađen sa procedurama i budžetima lokalnih samouprava i razmotriti nove modele rada lokalnih komisija za komasaciju", kazao je Novaković. Sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine Vuk Radojević rekao je da su poljoprivredne parcele u Srbiji usitnjene, udaljene i nepravilnog oblika, što čini poljoprivrednu proizvodnju manje ekonomičnom. "Prošle godine je u postupku komasacije bilo oko 90.000 hektara zemljišta u Vojvodini, a uloženo je 211 miliona dinara što pokazuje da je poljoprivredno zemljište najvažniji resurs sa kojim raspolažemo", kazao je Radojević.