Kad porastem hoću duplo - kao bankar

Bilo da je reč o zapadnim tržištima, regionu ili Srbiji, zarade u finansijskom sektoru, a naročito u bankama, znatno su više od proseka u većini drugih industrija. Kod nas, plate u bankama su približno na nivou dvostrukog republičkog proseka, dok su zaposleni u osiguravajućim kućama i lizing kompanijama manje plaćeni od bankara, ali više od ostalih delatnosti. Nezvanično, bankari kažu da prosek u finansijskom sektoru podiže manja grupa rukovodilaca u bankama, kojima se isplaćuju velike ugovorene naknade.

Marica VukovićIzvor: Biznis i finansije
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Prevelike zarade u bankama, previše zaposlenih sa pretencioznim titulama – prokomentarisao je prvi čovek Dojče banke Džon Krajan politiku nagrađivanja u bankarskom sektoru, kada mu je ponuđen ugovor koji uključuje i bonus. Ipak, nije želeo javno da kaže kolika mu je plata, ali su do javnosti dospeli podaci da su njegovi prethodnici imali godišnja primanja od skoro sedam miliona evra.

Šta je to prema 70 milona evra, koliko je jedne godine primio najplaćeniji američki bankar, ističe Rojters u svom istraživanju, u kojem se navodi kako američke banke pravdaju visoke nagrade za čelne ljude „argumentom“ da za manje novca ne mnogu da dobiju kvalitetan kadar, iako podjednako uspešne, ili i uspešnije evropske i azijske banke plaćaju svoje stručnjake mnogo manje. Tako, vodeći američki bankari primaju najmanje milion dolara, dok predsednici nekih najvećih kineskih banka zarađuju godišnje oko 230.000 dolara.

To ne menja činjenicu da su bankarske zarade u evropskim zemljama znatno iznad proseka u većini drugih industrija. Primera radi, bankari u Švajcarskoj zarađuju u proseku oko 10.000 franaka, a državni prosek zarada je 6.400 franaka, dok je recimo, u Slovačkoj, prosek plata u finansijskom sektoru prošle godine bio oko 1.700 evra, prosek svih zarada oko 800 evra, u ugostiteljstvu 480, a u građevinarstvu oko 570 evra.

Zaposleni u finansijskom sektoru su najplaćeniji i u našem regionu. Prema zvaničnim podacima, prosek zarada u tom sektoru u Bosni i Hercegovini iznosi 1.360 konvertibilnih maraka, dok je prosek plata u državi 840 maraka. U Republici Srpskoj je slično: prosečne zarade su oko 830, a u finansijama i osiguranju 1.200 konvertibilnih maraka. U Crnoj Gori, u mesecu kad je prosečna zarada bila 474 evra, zaposleni u finansijskim institucijama i osiguranju zarađivali su 869 evra.

Zvanično i nezvanično

U Srbiji, prosečne plate u bankama su skoro uvek približno dvostruko veće od republičkog proseka, a slična je situacija i u osiguravajućim i lizing kućama gde je manji prosek zarada nego u bankama, ali i dalje je bolji nego u drugim sektorima. Mada se globalna ekonomske kriza nakon 2008. godine itekako negativno odrazila i na domaćem finansijskom tržištu, to nije zaustavilo rast prosečnih zarada u ovom sektoru. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2008. godine prosečna neto zarada u finansijskom sektoru bila 65.419, dok je republički prosek bio 32.746 dinara. U 2009. zaposleni u finansijskom sektoru su prosečno mesečno primali 67.899 dinara, 2010. godine 73.382 dinara, a 2015. su njihove zarade dostigle 89.688, dok je prosek u Srbiji bio 45.605 dinara.

U finansijskim organizacijama koje posluju u Srbiji, zvanično nismo mogli da dobijemo podatke ni o prosečnim zaradama, a kamo li o pojedinačnim platama, uz obrazloženje da je to strogo čuvana poslovna tajna. Nezvanično, bankari kažu da prosek u finansijskom sektoru podiže manja grupa rukovodilaca u bankama, kojima se isplaćuju velike ugovorene naknade, dok šalterski službenici nisu daleko od proseka u privredi.

Najbolje plaćen u svakoj banci je predsednik izvršnog odbora, čija su mesečna primanja i do 10.000 evra, a u nekim bankama i znatno preko toga. Rukovodećem timu banke se na kraju godine isplaćuju bonusi i jedino tu ih je dotakla kriza – bonusi su manji nego u godinama pre krize, kad su banke po kućama jurile klijente da im daju kredit. Sada imaju probleme da naplate te kredite, što se osetilo i na bonusima.

Kako nezvanično navode bankari, i kada se dodeljuju povišice ili snižavaju zarade, korekcije se nikad ne rade lineralno, već pojedinačno. Osim što se većom zaradom nagrađuju najbolji radnici, i što nisu iste plate za isti posao, dešava se da usled promene regulativa i situacije na tržištu određene grupacije poslova postaju traženije, pa rastu i njihove plate. Najčešće se radi o pozicijama u strateškim rizicima, kreditnim rizicima ili pozicijama u sektorima popularno nazvanim Compliance (usklađenost poslovanja i upravljanje rizicima bezbednosti). Te pozicije su posebno postale tražene za vreme i posle krize, pa se bolje plaćaju i stručnjaci sa odgovarajućim iskustvom za takve poslove.

Takođe, pre krize banke su pri određivanju plata zaposlenih pratile kurs evra, a u toku krize, uglavnom se prešlo na dinarske plate. Zvanični devizni kurs je početkom 2009. bio oko 90 dinara za jedan evro, a u januaru 2016. godine skoro 122 dinara za evro. To znači da su prosečna primanja u finansijskom sektoru, kao i drugim delatnostima i državnoj službi u tom periodu vredele manje u evrima.

Uprkos izraženim kursnim razlikama, prosek plata u finansijskom sektoru je ostao isti, a kako su nam rekli u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama, razlog je taj što je u istom periodu broj zaposlenih smanjen, a fond plata je usklađivan sa poslovnim rezultatima koji su u vreme krize bili bolji nego u drugim delatnostima. Tako je u bankama 2009. godine bilo 31.182 zaposlenih, a u februaru 2016. godine 24.235, što znači da je približno isti fond plata preraspoređen na manji broj zaposlenih. Nije mali broj bankarskih službenika koji strepe od otkaza, jer znaju da će se njihova rukovodstva najlakše odlučiti za otpuštanja zaposlenih ako prihodi budu manji od planiranih.

Nagrade i za neuspešne

Kolike su ugovorene nagrade, bonusi i druge naknade bankara najbolje se vidi iz podatka da su u decembru 2015. njihove prosečne neto zarade bile preko 133.000 dinara, a republički prosek je bio 51.485 dinara. Već u januaru 2016. bankari su u proseku primali po 82.231, u februaru 88.631, a u martu 84.183 dinara. U sektoru osiguranja i privatnih penzijskih fondova bonusi su nešto manji. Njihova prosečna primanja u decembru 2015. godine su iznosila 63.247 dinara, dok je prethodnog meseca bila 59.600, a narednog, odnosno u januaru 2016. godine 61.800 dinara, da bi u februaru bila smanjena na 60.643 dinara.

Da zaposleni u finansijskom sektoru nisu izuzetak po isplati decembarskih bonusa i 13. plate potvrđuje i podatak da je prosek za farmaceutsku industriju u decembru 2015. godine bio znatno veći nego prethodnih meseci i iznosio je 104.000, u proizvodnji računara 109.000, dok je u slabo plaćenim industrijama poput prerade drveta iznosio 29.000, a u proizvodnji prehrambene robe 46.000 dinara.

Koliko je logično da oni koji ostvaruju dobre rezultate i doprinose rastu profita i ugleda svoje banke budu ekstra nagrađeni, toliko je nelogično da su čelnici srpskih banaka koje su knjižile gubitke i na kraju otišle u likvidaciju, a država izmirivala njihove obaveze, bili na vrhu liste po primanjima. Objavljeno je da je isplata zarada članova Izvršnog odbora beogradske Agrobanku tokom 2010. koštala tu banku 95,6 miliona dinara bruto, ili 1,5 miliona dinara mesečno prosečno po jednom članu Izvršnog odbora. Istovremeno su zaposleni u toj banci bili nezadovoljni primanjima, pogotovo što su razlike među njima bile veoma velike, jer su direktori više nagrađivali ljude koje su oni zapošljavali, bez obzira na poziciju u banci i složenost posla.

strana 1 od 2 idi na stranu