"Mala braća u digitalnom dobu"

O deljenju u digitalnom društvu govorio je Henrik Berggren koji je predstavio svoj projekat, readmill.com, koji mnogi nazivaju Last.fm za knjige.

Readmill okuplja zajednicu ljudi koji vole čitanje. I iako možda, kaže on, nekome izgleda kao da se projekat zalaže za to da čitanje bude društveno, to nije tako. Ne želite da komunicirate sa drugima kada čitate, rekao je on, želite da se fokusirate na knjigu.

A prilikom ili nakon čitanja možete obeležiti citate, zapisivati beleške, koje ćete kasnije podeliti sa drugima.

Imati digitalne knjige nema smisla, ako one nisu deljive, smatra Berggren. A to je ono što on i njegovi saradnici žele da urade ovim projektom, da čitanje učine "deljivim iskustvom".

Andrew Keen (Photo: Share)

Sa potrebom da se takve stvari dele ne bi se složio Andrew Keen, autor knjige Digital Vertigo, koja će biti globalno objavljena u maju, koji je pre toga nekoliko godina objavio knjigu na temu kako internet ubija našu kulturu.

Keen, takođe jedan od predavača ovogodišnjeg Sharea, rekao je da nije nužno protiv deljenja, ali da jeste protiv tog “društvenog segmenta”. Silicijumska dolina je, kaže Keen, više uticala na svet nego išta drugo u poslednjih trideset godina. Uz to, ideja da internet ujedinjuje, da živimo na internetu čini da više nam razlike imeđu virtuelnog i realnog.

Više ne postoji “second life” kaže on.

Ono što svi u silicijumskoj dolini žele je da eliminišu usamljenost, sve postaje društveno. Delimo šta jedemo, kada jedemo, kuda idemo i šta radimo, a svi oni koji nam servise za to pretvaraju zapravo nas u proizvod.

Web 3.0 Keen naziva “Trumanovom pričom na steroidima”.

Problem kulta društvenosti je, kaže on, da što smo društveniji to smo usamljeniji. I ne treba, ističe, gledati na one koji koji te proizvode prave kao na zle ljude. Zakerberg nije zao, kaže Keen, on samo gleda svoj interes. Nikada ništa nije potpuno besplatno, podseća, ono što u ovoj sferi koristimo besplatno, nas pretvara u proizvod.

U web 3.0 dobu javlja se i problem digitalnog narcizma, a svi mi smo zamenili Orvelovog velikog brata. Mi smo mala braća u digitalnom dobu.

Katitza Rodriguez (Photo: Share)

I tim advokata koji se bori za prava interneta, Electronic Frontier Foundation, učestvovao je na ovogodišnjoj konferenciji putem svoje predstavnice Katitze Rodriguez. Ona je govorila o potrebi očuvanja slobode interneta, ali i problemu hakera koji otkrivaju ranjivosti velikih sistema, a iako je ukazivanje na te ranjivosti u javnom interesu, oni često budu tuženi od strane kompanija.

Rodriguez je pozvala pristune i da se pridruže projektu jailbreakingisnotacrime.org, ističući da moramo imati pravo da radimo sa uređajem šta god želimo onda kada ih kupimo i kada postanu naše vlasništvo.

George Lemnaru (Photo: Share)

Jedan od tvoraca igre eRepublik, George Lemnaru, takođe je bio jedan od predavača poslednjeg dana Sharea, a govorio je na temu kako posao pretvoriti u igru, ali i pomenuo kako su rešena sporna pitanja eRepublika kao što je pitanje naziva Makedonije ili (ne)zavisnosti Kosova u ovoj igri.

Ipak, ukoliko bismo birali “zvezdu dana”, a opet po kriterijumu posećenosti predavanja, titula bi pripala Isaku Gersonu, osnivaču Kopimističke crkve.

Isak Gerson (Photo: Share)

Gerson je govoreći o ideji kopimizma rekao da je nije on stvorio i da misliti da takav koncept može nego da stvori značiti promašiti njegovu suštinu.

Pri osnivanju same crkve, koja je ovog januara i zvanično priznata u Švedskoj, kopirali su organizaciju drugih crkvi, kaže Gerson, kako bi bili sigurni da će ih odobriti. Ipak, ističe da biti prepoznat i priznat kao kongrekacija nije isto što i biti religija.

Ideja na kojoj ova crkva počiva je da je kopiranje sveto. Sve na svetu percipiramo kroz kopiranje, kaže on, pri čemu je fokus na kopiranju, ne entitetu, odnosno informaciji, ili subjektu, onome ko kopira.

Pojašnjavajući strukturu crkve, Gerson kaže da to nije teistična crkva, te da zato postoje i hrišćani kopimisti i jevreji kopimisti.

Ideja koja postoji iza celog pokreta je pokazati da copyright nije urezan u kamenu, da se stvari mogu promeniti i tu je povukao paralelu između katoličke crkve i copyrighta, koji su zatvoreni po pitanju promena.

Gerson je istakao i da su zvanično priznati, a da se, zapravo, zalažu za ilegalne stvari i rekao da već postoje ogranci crkve u nekoliko zemalja, a nada se da će ih biti još više.

A onda je kasnije usledilo venčanje, dvoje Italijana je pred posetiocima Sharea ozvaničilo prvi kopimistički brak, pred sveštenikom, svedocima i izgovorivši sledeći zavet:

“Pristajem da delim svoju ljubav, znanje i osećanja dok informacije postoje”.

Kopimistièko venèanje (Photo: B92)

Na konferenciji je i danas bilo domaćih tema. Predstavljen je Hacklab Beograd, prostor otvoren za okupljanje različitih kreativnih ljudi, od umetnika do geekova, a trenutno ovaj Hacklab zastupa nekoliko organizacija, među kojima su i Wikimedia Srbije, Drupal zajednica, Piratska partija, Ubuntu lokalna zajednica i drugi. Predstavljen je i projekat Internet Republika, i to tako što su predstavnici libertarijanskog kluba Libek, pokreta 99% i Piratske partije, kao članovi ove Republike odgovarali na zadata pitanja.

Internet Republika je mesto na kome se javno može diskutovati o bitnim temama, rekao je predstavnik Piratske partije, ali je mana projekta što još uvek nema svako pristup internetu, samim tim ni Internet Republici.

Predstavnik Libeka rekao je da je prednost Internet Republike to što širok spektar ideja može da dođe u etar, ali da se dolazi i u opasnost od disperziranosti informacija i političkih ponuda.

Kao najveću manu projekta, predstavnik pokreta 99% vidi lažno podizanje rejtinga pravljenjem više profila i podložnost platforme takvim zloupotrebama.



I poslednjeg dana konferencije održan je panel.

(Photo: Share)

Ovoga puta na temu pristupa informacijama, Open government, na kome je pored ostalih učestvovao i Slobodan Marković iz Uprave za digitalnu agendu.

Govorilo se o projektima koji aktiviraju lokalne zajednice da pokažu inicijativu, kakvi su projekti www.fixmystreet.com ili domaći mojkomsiluk.org, ali i o tome da vlade moraju biti obavezne da budu otvorene za zahteve i da pružaju informacije, ali i da zainteresuju građane.

Mogla se čuti i ideja o tome da vlade objavljuju sve što zatraže da se skloni sa interneta odnosno cenzuriše, ali problem da mnogi u vladama širom sveta podržavaju otvorenost dok se ne tiče lično njih.

Ukoliko bi na kraju ovog Sharea trebalo izvući neke zaključke, moglo bi se reći da su neke “dečje boljke” preležane, te su se na Shareu 2 predavanja smenjivala tačno na pola sata, skoro bez ikakvih izmena i odlaganja, osim u izuzetnim slučajevima.

Dobri predavači i zanimljive teme, uz dobru organizaciju, Q&A sesije i poseban program za decu i tinejdžere, govori da su dobre stvari prenete iz prošle, a novima je obogaćena ovogodišnja Share konferencija.

Sasvim dovoljno da rezervišemo drugu polovinu aprila naredne godine za Share 3.

Ukoliko ove godine niste uspeli da ispratite konferenciju, možete pročitati naše izveštaje sa prvog i drugog dana.