Nezaposlenost: Sindrom kuvane žabe

Ako firma odjednom «pukne» i svi zaposleni se preko noći nađu na ulici, veliki procenat njih će se brzo snaći – u novoj firmi ili u sopstvenom privatnom poslu; ako ih pustite da dolaze na posao a da je i posla i para sve manje, posle dužeg vremena mnogi neće ni primetiti da prestaju da dišu.

Od 2002. do kraja 2005. godine, oko 130.000 radnika u Srbiji je uz otpremnine ostalo bez dotadašnjeg posla, a do kraja sledeće godine u istoj poziciji će se naći još oko 150.000, procena je republičkog ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Restrukturiranje i privatizacija dodatno doprinosi porastu nezaposlenosti, koja je i pre toga bila u zamahu, zbog pada nivoa proizvodnje 90-tih godina, ali i korišćenja tržišta rada za rešavanje socijalnih problema tako što su preduzeća zapošljavala više radnika nego što im je trebalo. Da li je otpuštanje ono što neizbežno prati tranziciju, ili je moguće primeniti neki drugi model? «Postoje dva modela da zemlja u tranziciji reši problem viška zaposlenih», kaže za Biznis i finansije Radmila Bukmirić Katić, pomoćnik republičkog ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

«Jedan su primenile baltičke zemlje i Slovenija, gde su radnici masovno otpuštani, a istovremeno obrazovana jaka nacionalna služba za zapošljavanje koja je pravila programe za njih.

Veliki pad nezaposlenosti praćen je rastom produktivnosti u onim firmama koje su se oslobodile viška, što je vremenom pokazalo dobre rezultate, jer je došlo do povećanja direktnih stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta.

Drugi model primenjivale su Rusija i još neke zemlje: radnici su što duže ostajali u preduzećima, koja su najpre privatizovana od strane domaćih investitora za koje se zatim pokazalo da su slabi, firme su nastavljale dalje da propadaju, i tek je dolaskom stranih investitora stvorena mogućnost istinskog zapošljavanja.

Stopa nezaposlenosti je samo fiktivno bila niža, a zapravo je bila skrivena, i taj proces nije doveo do povećanja produktivnosti», kaže Radmila Bukmirić Katić. U Srbiji je, kaže ona, «nešto između»: nema masovnog otpuštanja, nacionalna služba nije slaba, ali je veliki broj onih čije probleme treba da reši, a strane investicije nisu dovoljne da bi zaposlile sve one kojima je posao potreban.

Masovnost otpuštanja zavisi od toga koliki je višak zaposlenih – ukoliko je broj zaposlenih dvostruko veći od potrebnog, taj proces se ne može izbeći, smatra Gordana Matković, ministar za socijalna pitanja u prethodnoj vladi Srbije.

«Činjenica je da su brze tranzicije dale dobre rezultate, za razliku od onih gde nisu primenjivani oštri rezovi, ali i u jednom i u drugom slučaju imate žrtvovane generacije.

U Srbiji je problem što su ljudi za sve ove godine izgubili i psihičke i materijalne rezerve.

Ako kao «nultu tačku» u Srbiji uzmete 2000. godinu, a u istočnoevropskim zemljama 1990. godinu, činjenica je da su ljudi tamo sa više hrabrosti mogli da uđu u tranziciju», kaže za Biznis i finansije Gordana Matković. Jedan od načina da se problem nezaposlenosti reši jeste podsticanje razvoja preduzetništva, ali da bi se do toga došlo, potrebno je prethodno stvoriti odgovarajući privredni ambijent, i zakonsku regulativu uskladiti sa međunarodnim standardima – to bi dalo podsticaj i stranim investitorima, pod uslovom da se i politička situacija u zemlji konačno stabilizuje, a to nisu stvari koje se rešavaju preko noći.

U isto vreme, mogu se raditi «tekuća pitanja»: «Dodatni problem na kome treba raditi jeste i osposobljavanje radne snage u smislu kompetentnosti: u poslednjih 15 godina, zaposleni u Srbiji nisu baš imali prilike da se stručno osposobljavaju, veliki broj njih nije ni radio te im je znanje stagniralo. Danas oni koji otvaraju nova radna mesta tačno znaju šta im treba, i insistiraju na kompetentnosti», kaže Radmila Bukmirić Katić.

Da li je država dovoljno aktivna po ovom pitanju? Ona finansijski pomaže preduzećima da se oslobode viška zaposlenih, i predlaže im da pokušaju da iskoriste kapacitete tako što će radnicima ponuditi korišćenje prostora za privatni biznis, ili im iznajmiti mašine, ili ih izdvojiti u posebna preduzeća koja će biti u funkciji matičnog, da se broj nezaposlenih na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje ne bi dodatno povećavao.

Ipak, mnogo je firmi koje postoje kao začarani zamak Trnove Ružice, sa uspavanim radnicima koji svakog dana po osam sati igraju šah i domine u fabričkom krugu. Primer je jedna kragujevačka fabrika tekstila koja nije privatizovana, u čijem «voznom parku» ima svega dva vozila, ali čak osam vozača, koji za «sedenje na klupici» mesečno primaju po 11.000 dinara! A na pitanje zašto idu na posao kad ništa ne rade, odgovaraju: «Čekamo princa iz Švedske da kupi firmu»! «Privredni razvoj je jedini lek», kaže Gordana Matković. «Trenutne mere, kao što je smanjenje poreza, teško da ozbiljnije mogu da smanje nezaposlenost: kod nas je još veliki udeo društvenog vlasništva, pa mi se čini da bi poresko rasterećenje samo povećalo plate u društvenom sektoru, a privatni poslodavci i dalje išli logikom da je ipak jeftinije poreze i doprinose uopšte ne plaćati, nego ih plaćati pa makar i smanjene», kaže Matković.

Na osnovu Evropske strategije zapošljavanja, vlada Srbije je donela Nacionalnu strategiju zapošljavanja za period 2005-2010, kojom predviđa «podršku stranim direktnim investicijama i aktiviranje domaće štednje u smeru održavanja i kreiranja zaposlenosti, i smanjivanje razlika između regionalnih tržišta rada.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku pripremilo je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2006 – 2008. godinu, kao deo šire strategije, gde se zapošljavanje posmatra u kontekstu ostvarivanja održivog privrednog rasta, čime bi porasle i mogućnosti za zapošljavanje. «Očekujemo da 2010. godine stopa nezaposlenosti u Srbiji sa 21,2 odsto padne na 10 odsto, a pad će početi 2008. godine – ove i naredne godine nezaposlenost će još malo rasti», kaže Radmila Bukmirić Katić.

U narednom periodu broj nezaposlenih će zavisiti i od povećanja investicija u privatnom sektoru, a do smanjenja nezaposlenih došlo bi ukoliko bi se mogućnosti za novo zapošljavanje širile brže od stope gubitka poslova zbog restrukturiranja.

Šta radi država?

A evo i konkretnih podataka o tome šta je vlada, ova i prethodna, uradila po pitanju «obezbeđivanja ambijenta za privredni razvoj», pa time i privlačenja stranih investicija (podaci su preuzeti iz Nacrta akcionog plana zapošljavanja za 2006-2008. godinu, koji je ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku poslalo vladi Srbije na razmatranje).

Od 2001. do 2004. ostvaren je kumulativni realni rast BDP od 22,1 odsto; BDP po stanovniku sa manje od 1.000 USD povećan je na 2.950 USD; spoljna zaduženost je sa oko 169 odsto BDP smanjena na oko 55 odsto; devizne rezerve su sa oko 0,5 milijardu USD povećane na 4,2 milijarde USD; u toku 2002, 2003. i 2004. godine privatizovano je 1.347 preduzeća, i ostvaren je prihod od 1.450,5 miliona evra, a ugovorene investicije od 828,5 miliona evra.

U 2005. godini, BDP je povećan za 6,3 odsto u odnosu na 2004, izvoz je porastao za 29,2 odsto (uvoz je manji za 1,7 odsto, a deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je smanjen za 16,7 odsto), prosečna zarada je porasla nominalno za 23,6 odsto, a realno za 6,4 odsto; ukupan broj zaposlenih povećan je za 0,9 odsto (broj samozaposlenih povećan je za 11 odsto, a broj onih u preduzećima, ustanovama i organizacijama smanjen za 2,1 odsto); privatizovano je 217 preduzeća i ostvaren prihod od 271,6 miliona evra; ostvaren je priliv direktnih stranih investicija u iznosu od 1.342 miliona USD, što je za 73 odsto više u odnosu na 2004. godinu.

U naredne tri godine, planirano je ostvarivanje stabilnog ekonomskog rasta od oko 5,8 odsto prosečno godišnje, usklađeno sa postepenim smanjivanjem inflacije na oko 4,5 odsto krajem 2008. godine, uz smanjenje učešća javne potrošnje u BDP, i ubrzano sprovođenje reformi realnog, finansijskog i javnog sektora. Da bi se plan zapošljavanja i ostvario, potrebna je, kaže Radmila Bukmirić Katić, saradnja svih ministarstava – do novih radnih mesta može da dovede samo usaglašavanje strategija razvoja i poljoprivrede, i malih i srednjih preduzeća, i turizma, i strategija o stranim investicijama...

...naravno, pod uslovom da se prethodno reši ukrštenica «Hag», inače – svi nazad u mlaku vodu!