Intervju: Thomas Mor/Morr music

Tvoja izdavačka kuća je blisko povezana sa 'Weilheim' scenom, bendovima poput "The Notwist" kao i legandarnom minhenskom prodavnicom ploča 'Hausmusik'', koja je prva objavila album za "Calexico". Reci nam nešto o tom periodu i odluci da osnuješ sopstvenu muzičku etiketu

"Haumusik" je izdavač koji je u to vreme pokušavao da organizuje svoju distribuciju. Ja sam organizovao koncerte njihovih bendova i u jednom trenutku me je osnivač ove etikete zamolio da se uključim u rad nove kompanije koju su želeli da osnuju. Shvatio sam da postoji praznina koju bi trebalo ispuniti. Osnovao sam "Morr Music" po uzoru na "Wurlitzer Jukebox", "4AD" i "Touch".

"Lali Puna" jedan je od, na ovim prostorima, najpoznatijih bendova koji izdaju za "Morr music". Kako si došao do Valeri iz "Lali Puna", kako si se upoznao sa njenom muzikom ?

U to vreme je moj cimer bio Markus Aher ("The Notwist", "Lali Puna", "Tied & Tickled Trio"). Mnogi bendovi koje sam tada voleo su izdali singlove, a ja sam odlučio da objavim njihove albume. Bio sam njihov fan godinama a poznavao sam Valeri od ranije. Oni su jednostavno snimili nekoliko fantastičnih pesama.

U vreme drugog talasa fenomenalnih islandskih bendova, u vreme kada je "Sigur Ros" privlačio najviše pažnje, vi ste se povezali sa sastavom "Mum" i objavili ste njihov prvi album u Evropi. Kako je došlo do te saradnje?

Okosnica naše etikete je u tom trenutku već bila poznata. B. Flajšman, "Lali Puna" i "Isan" su baš objavili izdanja za "Morr Music" kada mi je jedan prijatelj pustio prvi album "Mum-a". Jako mi se dopala ta ploča. U to vreme sam čuo da će bend ići na svetsku turneju sa Bjork i pomislio sam da su oni preveliki zalogaj za nas. Ipak, Orvar mi je odgovorio da je zainteresovan i da smo mi 1999. izdali jednu od njegove tri omiljene ploče svih vremena, a bio je to "Isans Salamander". Oni su se preselili u Berlin, počeli smo da se viđamo, upoznajemo i uskoro ćemo objaviti i njihov sledeći album. Od početka nas je Orvar iz "Mum-a" upoznavao sa islandskim bendovima, i zaista je tokom godina bio od velike pomoći. To je danas više lični odnos.

Sin Fang Bous

Živeo si u nekoliko gradova u Nemačkoj. Jedno vreme i u Hamburgu koji je poznat kao 'indi rok raj '. Šta te je dovelo u Berlin i da li smatraš "Morr Music" berlinskom etiketom? Maša Krela, "Tarwater" i još nekoliko legendernih figura sa berlinske scene izdaju za vašu etiketu. Kako je započela ta saradnja?

Kada sam osnovao ovu izdavačku kuću živeo sam u blizini Minhena i Berlina i bio sam konstantno na relaciji između ta dva grada. Nekoliko godina pre toga sam živeo u Hamburgu. Tamo sam studirao, organizovao svirke, radio u prodavnici ploča i za jednog od najvećih nemačkih muzičkih distributera.

U Berlin sam se preselio 1998. Sa berlinskim bendovima smo se sretali svirajući na istim lokacijama i ispostavilo se da "Morr Music" odlično funkcioniše i da je organizovaniji od etiketa za koje su do tada radili. Sa nekima od njih smo bili u kontaktu i mnogo pre nego što smo započeli saradnju. Jedan od mojih dugogodišnjih saradnika je jedno vreme vodio "Lok Music" za koji su prve albume objavili Maša i "Contriva".

Da li je istina da se čuveni Erlend Oje često mota po "Morr Music-u" u nadi da će upoznati sastav "Mum"?

Mi se preko jednog prijatelja poznajemo već godinama. Istina je da on voli da svrati do naših prostorija, da se sretne sa novim autorima i opusti malo. On je stvarno zabavan lik, odličan muzičar fenomenalnog glasa.

Kako ste se povezali sa Endruom Kenijem iz "American Analog Set" i Benom Gibardom iz sastava "Death Cab For Cutie"? Izdali ste njihove solo projekte?

I sa njima sam se povezao preko zajedničkih prijatelja. Obojica su boravili u Berlinu tokom proslave naše šestogodišnjice. Zajedno smo proveli neko vreme, i onda me je Ben Gibard pozvao da kao di džej nastupam na "Death Cab" američkoj turneji. To je takođe bilo veoma zabavno iskustvo!

Bendovi kao što su "Electric President", "Its a Musical", "Borko", "Seabear" i "Sin Fang Bous" na neki način predstavljaju novi talas "Morr Music-a". Šta vas je inspirisalo u njihovom zvuku?

Mislim da se u velikoj meri rukovodim mojim ličnim ukusom i kada otkrijem nešto novo u stanju sam da kopam i kopam dok ne pronađem ono što mi se sviđa. Tek kada to uspem, idem dalje. U jednom trenutku nije bilo mnogo elektronske ili eksperimentalne muzike koja je mogla da me zainteresuje. Imam utisak da sam počeo da se vraćam indi korenima mada se u poslednje vreme vraćam i elektronici. Neka od naših ranijih izdanja su i danas veoma bitna. Neki od danas vrlo popularnih bruklinskih bendova nisu daleko od onoga što smo mi radili pre deset godina.

Pokušavam da pomirim različite muzičke žanrove koje sam slušao godinama unazad, a onda i da izvučem ono što mi je trenutno kod njih najzanimljivije. Kao što sam rekao, ja sam odrastao na indipop-u i to je zvuk kome se sve više vraćam. I ne samo ja, mnogi autori su krenuli istim tim pravcem

"Morr music" je poznat i po dizajnu. Koji su umetnici angažovani u vašem timu i koliko je dizajn danas bitan u muzičkom biznisu?

Mi smo se oduvek trudili da našim kupcima ponudimo odličan proizvod. U početku je većinu omota radio moj najbolji prijatelj Jan Kruze. Mi smo na neki način zajedno osnovali ovu etiketu i u smislu dizajna dobar primer su nam bili "4AD", "Touch", "Mego" i drugi izdavači. Sada je i Julia Guter deo našeg tima. Dobar dizaj čini proizvod prepoznatljivim i mislim da je zbog toga uvek lako prepoznati i naša izdanja. Vizuelni aspekt je danas mnogo bitniji nego ranije.

It’s A Musical

Šta nam možeš reći o bendovima koji su na aktuelnoj "Morr Music" turneji, u okviru koje dolaze i na beogradski "Refract" festival?

Sve su to bendovi koji odlično zvuče uživo i koji su novi na "Morr Music" etiketi.

"SFB"! Pa za mene je Sindri skrivena zvezda Islanda. Ozbiljno, on je potpuno kompletan autor. Prijatna je osoba i jedan od najšarmantnijih ljudi na bini. Njegov drugi bend "Seabear" takođe ima ugovor sa "Morr Music-om".

"IAM", su slična priča. Potpisali smo ugovor sa njima zbog njihovih živih nastupa. Oni su jako mladi i siguran sam da ih očekuje sjajna budućnost. Ukoliko Ela sa svojim fenomenalnim glasom ne postane velika, onda zaista možemo reći da nešto ozbiljno nije u redu sa aktuelnom muzičkom industrijom.

BORKO! Jedino što bi o njemu trebalo da znate je da je čvrst kao stena a u isto vreme i najfinija osoba na svetu . Trebalo nam je pet ili šest godina da od njega izvučemo album. Vredelo je. Sećam se da mi je jednom rekao: Tomase, ja nigde ne žurim u životu. U muzici pogotovo!

Svi ti bendovi na turneji promovišu kompilaciju “Not given lightly” izdanje na kome su objavljene obrade nekoliko bendova sa Novog Zelanda. Da li to znači da "Morr Music" planira da se proširi na to područje, da li ste na Novom Zelandu pronašli neke nove , interesantne bendove?

Prvo moram da kažem da sam ja veliki fan bendova zbog kojih je nastala ova kompilacija. Novozelandska scena je osamdesetih bila arhetip onoga što ćemo kasnije nazvati indi pop. I kada je u pitanju zvuk i kada je u pitanju stav. Najpoznatiji izdavači su bili “Flying Nun”, “Xpressway”, “IMD”, “Corpus Hermeticum”, a bendovi "The Clean", "The Chills", "Tall Dwarfs". Hitovi su nastajali u garažama, razvijala se značajna kulturna scena van globalne muzičke industrije.

Mislim da smo mi usvojili tu ideju a bez nje ne bismo ni postojali. Odjednom je svuda oživeo taj "LoFi" pristup.

Sa izdanjem iz 2000. godine “Putting the Morr back into Morrissey”, "Morr Music" je definisao pravac kojim želi da ide. Ta ploča je definisala i estetiku žanra koji je nazvan inditronik. Nakon toga je izašao “Blue Skied An’ Clear” a sada i “A Tribute to the Giant Golden Book of New Zealand’s Alternative Music”. Ta kompilacija je bitna jer se svet vrti u krug, jer se svevremena muzika savršeno uklapa u vreme ograničenih produkcionih uslova za pop muziku koji su delom izazvani i sadašnjom ekonomskom situacijom. Ipak, da nema razloga da kukamo učimo upravo iz tih starih ploča.

Danas je zahvaljujući kompijuterima sloboda daleko veća. "Not Given Lightly" je arheološko nalazište tužnih ljubavnih priča. Od početne ideje bilo je potrebno tri godine da se ona realizuje. Možda je to i zato što kada radimo kompilaciju, želimo da je uradimo kako treba ;) .