Hamović: Najveći program u istoriji

Specijalni savetnik u Ministarstvu kulture Zoran Hamović,rukovodilac projekta predstavljanja Srbije na sajmu koji se održava od 17. do 20. marta, naglasio je da će na ovom prazniku knjige učestvovati 40 srpskih pisaca koji će imati priliku da razgovaraju sa nemačkom publikom, ali i gostima iz inostrastva i da učestvuju na tribinama koje organizuje sajam i da je to prvi put da se srpska književnost predstavlja tako brojnom i kvalitetnom ekipom autora.

"Ovo je prvi slučaj da smo imali skoro dve godine vremena da planiramo nastup u inostranstvu i da uporedo kreiramo uspešan model za takve projekte, a da istovremeno stvorimo uslove ozbiljnog, trajnog prisustva na nemačkom govornom području", sumirao je Hamović rad Programskog odbora.

Konstatujući da Sajam u Lajpcigu ima festivalski karakter, on je podvukao da je zato naglasak stavljen na pisce koji će biti u fokusu, ali da bi se valjano predstavili obezbeđeni su "oslonci preko dve značajne bibliografije (naslovi prevedenih srpskih knjiga na nemački za proteklih 20 godina i spisak nemačkih knjiga koje se odnose na sve što je vezano za Srbiju i srpsku kulturu) kao i preko nekoliko antologija (drama, priča, poezije) koje nude pregled najboljeg što je srpske književnosti stvorila u poslednje vreme".

Kao značajan uspeh Ministrastva kulture, Hamović je naveo podatak da je od početka priprema za sajam u Lajpcigu na nemački prevedeno 30 novih dela srpskih pisaca, koje su odabrali nemački izdavači.

Prema njegovim rečima, cilj nastupa u Lajpcigu nije samo da se afirmiše srpska književnost, već i da se nemački pisci, prevodioci i izdavači upoznaju sa programima za kolege iz inostrastva u Srbiji kao što su Centar za prevođenje i Kuće pisaca.

Foto: Tanjug

Prof dr. Zoran Paunović je najavio da će tokom trajanja Sajma u Lajpcigu biti potpisan ugovor o dugoročnoj saradnji između beogradskog Filološkog fakulteta i Univerziteta u Majncu koji podrzaumeva razmenu studenata na svim nivoima nastave kao i nastavnog kadra, ali i stvaranje zajedničkih studijskih programa koje bi održavali profesori sa obe visokoškolske institucije.

Po mišljenju Paunovića, to je afirmacija srpske kulture na akademskom nivou i prilika da se učimo na svetskim miskustvima i tako obrazujemo nove kadrove koji bi unapredili srpsko izdavaštvo.

Književnik Radoslav Petković ocenio je da ovako ozbiljan, osmišljen i kvalitetan nastup govori o kulturnom nivou zemlje što neće registrovati najšira publika, ali će svakako biti primećen među onim manje brojnim ličnostima koje formiraju javno mnjenje.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić osvrnuo se na izbor pisaca koji su predstavljeni u katalogu na tri jezika (40) i konstatovao da posle Andrića i Tišme, koji su dobro poznati nemačkim čitaocima, stiže "novi talas" koji će možda dostići ugled koji su stekli njihovi prethodnici.

On je uveren da će ovim nastupom početi nova epoha u kojoj će srpski pisci biti prisutniji na nemačkom govornom području.