"Zaustaviti plaćanje iluzije"

Prvog septembra prestaće da postoji preduzeće „Zastava zapošljavanje i obrazovanje d.o.o Kragujevac“ sa oko 4,5 hiljada radnika.

Preduzeće je osnovano pre šest godina kako bi udomilo tehnološki višak Zastave i u potpunosti ga od osnivanja finansiraju poreski obaveznici Srbije. Ekonomisti ocenjuju da je odluka Vlade da uz otpremnine otpusti te radnike Zastave, pozitivna, ali i da se ni u jednoj državi u tranziciji nisu osnivala takve firme da bi se rešili tehnološki viškovi.

Sindikat je odbio predlog vlade da radnici uzmu otpremninu od 250 evra po godini staža. Oni tvrde da većina radnika nije spremna da prihvati ponudu koja je na stolu do 27. avgusta, a onda će preduzeće u svakom slučaju biti rasformirano.

Radnici, naravno, ne pozdravljaju odluku vlade. Na pitanje da li misli da je u redu da primaju platu a da ne rade, jedan od radnika kaže: "Mislim da je u redu, od jednog radnika država je napravila problem, te ljude je oterala, izbacila i da li vi mislite da je u redu da sa nekih 100 evra živi porodica od četiri člana i da školuje decu".

"To je bila volja vlade 2001. sindikata i rukovodstva. Taj Dinkić ne razmišlja o nama. Prvo su nas doveli sa sela. Ja sam sa sela. Zaposlio me u Zastavi a sad me svrstava u neku 'š' klasu ljudi", kaže drugi.

Predsednik Samostalnog sindikata fabrike "Zastava automobili" Zoran Mihajlović napomenuo je da su sindikalci tražili 300 evra po godini i produžetak funkcionisanja društva još godinu dana kako bi se, kako je rekao, u tom periodu radnici snašli.

Ekonomisti kažu da ko se do sada nije snašao neće ni za godinu dana.

Produktivnost skočila padom zaposlenosti

Rešavanje tehnološkog viška osnivanjem preduzeća u kome se radnici koji ne rade plaćaju nije praksa ni u svetu ni u Srbiji

"Vlada mora stati na loptu i reći: mi nemamo pravo a nemamo ni mogućnost da plaćamo jednu iluziju koje se ne može na dugi rok održati. To se znalo i pre četiri godine, samo je pitanje političke snage i autoriteta: ko će da kaže nemam ili ne dam", kaže Miodrag Zec, profesor ekonomije Filozofskog Fakulteta u Beogradu.

Smanjenje broja zaposlenih neminovni je pratilac tranzicije, ali u Srbiji njega ne prati i povećanje produktivnosti. Kako pokazuju istraživanja, posao koji trenutno obavlja dva miliona radnika, može sa istom efikasnošću da radi i 700 hiljada.

Ispada da većina onih koji rade, zapravo ne rade:

"Nivo produktivnosti u Srbiji najniži je u centralno-istočnoj Evropi. Za razliku od ostalih zemalja centralno-istočne Evrope, koje su povećale produktivnost svojih radnika, u Srbiji je produktivnost sada na nivou nižem od davne 1989. godine", kaže Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta.

Pri tome se produktivnost u industriji izjednačila sa produktivnošću iz 1989. kaže on objašnjavajući da je to posledica toga što je određen broj radnika dobilo otkaz, te je produktivnost po radniku zbog toga porasla iako je proizvodnja smanjena.

"U Srbiji se veoma malo radi i velikodušni smo prema sopstvenom radu kako ga nagrađujemo", kaže on.

Srbiji je potrebna dugoročna ekonomska politika koja mora da uzme u obzir to da će, između ostalog, biti sve više penzionera a sve manje onih čijim radom se plaćaju svi troškovi države, tj, zaposlenih.

"Država koja ima akumulirane dugove, koja privatizuje i prodaje a raste joj spoljni dug, kojoj raste deficit platnog bilansa, kojoj pada stanovništvo, kojoj se emirgacija nastavlja, u kojoj penzionera ima više nego radnika, ta je država pred velikim problemom i to je dužna da vidi vlada i ova i buduća", kaže Zec.

Do sredine 2008. godine bi trebalo da se privatizuju i ostala društvena preduzeća kojih ima 1.200 sa ukupno 110 hiljada zaposlenih.

Sledi i privatizaja velikih državnih firmi u kojima takođe postoji višak radnika. Biće mnogo otpuštenih radnika, jer država sa postojećim resursima ne može da nastavi da plaća socijalni mir, ocenjuju ekonomisti.