HR: Josipoviću minimalna prednost

Državna izborna komisija je nešto pre 22.00 objavila rezultate po kojima je aktuelni predsednik Hrvatske osvojio 38,57% glasova, dok je za Grabar-Kitarovićevu glasalo 37,08% birača.

Ivan Sinčić se nalazi na trećem mestu sa 16,46%, dok je Milan Kujundžić osvojio 6,28% glasova.

Građani Hrvatske biraće budućeg predsednika u drugom krugu izbora, 11. januara pošto ni jedan od kandidata nije uspeo da osvoji više od 50 odsto glasova.

Prema rezultatima koje je objavila Hrvatska radiotelevizija, aktuelni predsednik Hrvatske, socijaldemokrata Ivo Josipović ima veoma malu prednost u odnosu na kandidatkinju Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Kolindu Grabar Kitarović.

Josipović ima 38,9 odsto glasova, a Grabar Kitarović 38,1 odsto.

Na trećem mestu je kandidat organizacije "Živi zid" Ivan Sinčić s čak 15,6 odsto glasova, što je iznenađenje izbora. Najmanje glasova prikupio je kandidat Saveza za Hrvatsku Milan Kujundžić koji ima 5,7 odsto.

Državna izborna komisija će od 20 časova na svojim internet stranicama početi da objavljuje nezvanične rezultate, ali na malom uzorku i ažuriraće se svakih pet minuta, do obrade svih glasačkih listića. Za 22 časa DIP je najavila konferencija za novinare.

Favorit šestih po redu predsedničkih izbora od samostalnosti Hrvatske od početka je bio aktuelni šef države Ivo Josipović, a iza njega je bila Kolinda Grabar Kitarović iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Predizborne ankete su, međutim, predviđale znatno veću prednost aktuelnog šefa države.

Evo kako su glasovale županije http://t.co/hR8zzWtJ05 #izboriprh #izbori2014 pic.twitter.com/F8Copp3X9t

— Dnevnik.hr (@dnevnikhr) December 28, 2014

U Hrvatskoj su u 19 časova zatvorena birališta na kojima su se građani izjašnjavali koga žele na čelu najmlađe članice EU u narednom petogodišnjem mandatu.

Ovoga puta, za razliku od prethodnih izbora kada je ih je bilo 12, "u igri" je četvoro kandidata - aktuelni predsednik i kandidat Socijaldemokrtatske partije Ivo Josipović, koji slovi za favorita, Kolinda Grabar Kitarović ispred Hrvatske demokratske zajednice, Milan Kujundžić (Savez za Hrvatsku) i Ivan Vilibor Sinčić - kandidat Živog zida.

U očekivanju prvih preliminarnih rezultata izbora, koji su protekli u snežnoj atmosferi i bez, do sada, prijavljenih bitnijih nepravilnosti i incidenata, Državna izborna omisija je objavila da je izlaznost, uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama, do 16.30 sati bila 36,36 odsto, odnosno na birališta je izašlo više od 1,2 miliona birača.

Poređenja radi, na izborima 2009. godine u istom vremenskom intervalu izlaznost je bila nesto manja - 33,87 procenata, prenose hrvatski mediji.

Među gradovima, najbolji odaziv beleži Karlovac sa 44, 8 odsto, najslabiji Vukovar - 32 procenata.

Iako je podrška Josipoviću, prema ankatama i mišljenju analitičara hrvatske političke scen, najveća, rezultati ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da je gotovo izvesno da neće sve biti rešeno u prvom krugu izbora na kojima pravo glasa ima ima 3.770.281 osoba i koje na 6.350 biračkih mesta nadgleda gotovo 22.000 posmatrača, najviše u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.

Kako se hrvatski predsednik bira većinskim izbornim sistemom, za predsednika ili predsednicu biće izabran kandidat koji dobije većinu glasova svih birača koji su glasali (50 odsto plus jedan glas).

Ukoliko niko ne dobije potrebnu većinu, 11. januara održava se drugi krug u kojem učestvuju dva/dvoje kandidata koji su dobili najviše glasova u prvom krugu, podsećaju loklani mediji.

Nakon glasanja Josipović je rekao kako ima dobar osećaj i da očekuje pobedu, HDZ-ova kandidatkinja je ponovila kako je važno da sve države na području jugoistočne Evrope uđu u Evropsku uniju, Kujundžić je izrazio uverenje da su Hrvati shvatili da sami moraju da odluče, i da niko drugi neće u njihovo ime menjati Hrvatsku nabolje, a Sinčić se nada dobroj izlaznosti i očekuje da jedan novi sloj ljudi povrati poverenje u politiku.

Premijer Zoran Milanović očekuje da što veći broj ljudi ispuni svoju građansku dužnost jer su to, ističe, nakon tri godine prvi izbori koji bi trebalo da motivišu barem pedeset odsto birača i, kako ocenjuje, mogli bi "nešto reći".

Predsednik Sabora Josip Leko od novog šefa države "očekuje da razume i prošlost i da ima i viziju budućnosti Hrvatske, što je "naravno teško ostvariti, ali je moguće".

Predsednika se bira na petogodišnji mandat, a prema hrvatskom Ustavu, niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno na tu funkciju.

Nakon ustavnih promena iz 2000. godine, ovlašćenja su mu srazmerno mala – sukreiranje vanjske, obrambene i bezbednosne politike, međutim kako se bira na direktnim izborima ima priličan moralni autoritet.

Inače, svi kandidati kao glavni problem hrvatskog društva i građana prepoznaju nepovoljnu privrednu situaciju, nezaposlenost i pad standarda.

Do 16:30 - izlaznost 36,36

Na predsedničke izbore u Hrvatskoj do 16.30 izašlo je 36,36 odsto birača, što je oko 1,2 miliona građana, objavila je Državna izborna komisija.

To je nešto više u odnosu na prošle predsedničke izbore pre pet godina kada je do 16 časova odziv bio 33,87 odsto.

Najviše birača je danas glasalo u Karlovačkoj i Međimurskoj županiji - više od 40 odsto, a najmanje u Osječko-baranjskoj - 33,03 odsto. U Gradu Zagrebu glasalo je 36,58 odsto.

Pravo glasa na ovim izborima ima 3,77 miliona birača, a pre pet godina ih je bilo oko pola miliona više. DIP je saopštio da šesti po redu predsednički izbori od samostalnosti Hrvatske protiču bez prijavljenih većih nepravilnosti.

Birališta su su otvorena do 19 časova, kada se očekuju prve procene rezultata na osnovu izlaznih anketa.

Samo jedno od 6.260 biračkih mesta, i to ono u Kozičkim Poljacima u Splitsko-dalmatinskoj županiji, zbog obilnog snega još nije otvoreno. Tamo je na biračkom popisu 75 glasača.

Na izborima učestvuje četiri kandidata među kojima je favorit aktuelni šef države, socijaldemokrata Ivo Josipović.

Glavni protivkandidat Josipoviću je kandidatkinja HDZ Kolinda Grabar Kitarović.

Najviše u Karlovcu, najmanje u Vukovaru

Gotovo 45 odsto Karlovčana i svega trećina Vukovaraca glasala je do 16.30 časova na šestim predsedničkim izborima u Hrvatskoj od sticanja nezavisnosti, objavila je Državna izborna komisija.

Izraženo u brojkama, na birališta je izašlo oko 19.500 Karlovčana i samo 7.800 Vukovaraca, pa su to, za sada, ujedno i gradovi sa najvećim i najmanjim odzivom.

Zagreb beleži prosek države - 36,6 odsto (217.000), odličnu izlaznost, gotovo 41 odsto, ima Split (oko 48.000), u Osijeku i Rijeci odziv je u procentima gotovo identičan, nešto preko 35 odsto - u Osijeku je glasala 31.000 birača, u Rijeci 37.500.

Među županijama odazivom prednjače Karlovačka i Međimurska, s 40,8 odnosno 40,3 odsto.

Visoko je kotirana i Splitsko-dalmatinska županija, gde je izlaznost gotovo 40 odsto, odnosno glasalo je, čak, 130.000 birača, prenosi Hina.

Najslabiju izlaznost, nešto preko 33 odsto, imaju Osiječka i Krapinsko-zagorska županija, u kojima se izjasnilo 77.000, odnosno oko 35.000 birača.

Do 11.30 - 13,19% birača

Na izbore za predsednika države u Hrvatskoj do 11.30 časova izašlo je 13,19 odsto birača, što je više nego na prethodnim izborima pre pet godina, saopštila je danas Državna izborna komisija (DIP).

Najviše je izašlo u Karlovačkoj županiji (17,76), a najmanje u Virovitičkoj-podravskoj (9,29). Zagrebu je glasalo 13,09 odsto upisanih birača.

Na predsedničkim izborima krajem 2009. godine, kada je održan prvi krug, do 11 časova na birališta je izašlo 10, 74 odsto upisanih birača ili njih oko 390.000.

Pravo glasa na ovim izborima ima 3,77 miliona birača, a pre pet godina ih je bilo oko pola miliona više.

DIP je saopštio da šesti po redu predsednički izbori od samostalnosti Hrvatske protiču bez prijavljenih nepravilnosti.

Birališta su su otvorena do 19 časova, kada se očekuju prve procene rezultata.