"Nova energija evrointegrcija"

Miščević je u intervjuu Tanjugu konstatovala da tokom izbornog procesa i formiranja vlade nije bilo zastoja u procesu pregovora niti bilo kakvog odlaganja, već su, naprotiv, skrininzi u nekim od poglavlja pomerani kako bi se održali ranije nego što je bilo planirano.

"Veoma je važno to što je u prvih 100 dana rada vlade uhvaćen korak sa zakonodavnom delatnošću. Ja to ne pričam zbog reformi, koje su jako važne, već iz ugla samog pregovaračkog procesa. Naime, jedna od najvećih zamerki početkom godine bila je da kasnimo sa implementacijom sopstvenih strategija i planova", rekla je Miščević.

Tako je, kako je podsetila, bio pojačan pritisak da se usvoje tri medijska zakona predvidjena Medijskom strategijom donetom još 2011. godine, a na sličan način su i neki od zakona predvidjenih Strategijom reforme pravosudja bili u procesu ali nikako da budu usvojeni.

Tim zakonima treba dodati i niz ekonomskih zakona kojima je Srbija osnažila početnu osnova za vodjenje pregovora, navela je Miščević.

Pritom su, kako je dodala, Evropska komisija i druge medjunarodne organizacije (set pravosudnih zakona morao je da dobije zeleno svetlo Saveta Evrope) vrlo rigorozno pregledale svaki od usvojenih zakona.

Druga veoma važna stvar u prvih sto dana rada vlade je to što se ušlo u drugu fazu pregovaračkog procesa, jer se pripremamo za otvaranje nekih pregovaračkih poglavlja.

"Usvojena je pregovaračka pozicija za poglavlje 32, koje obuhvata finansijsku kontrolu, i time smo stvorili uslove da to poglavlje bude otvoreno u oktobru, što zavisi od političke odluke same EU", rekla je Miščević.

To, kako je objasnila, znači da će Srbija nastojati da pregovore u poglavlju 32 otvori na samom početku, iako se u Pregovaračkom okviru EU kaže da primarno mesto imaju proglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, i 35 u okviru kojeg se prati sve ono što se odvija u dijalogu Beograda i Prištine.

"Predstavnici Bundestaga često su prisutni ovde zato što je odlukom nemačkog parlamenta definisano da ova tri poglavlja apsolutno moraju biti otvorena prva. Kako nema dijaloga, ali ne greškom Srbije, na nama je da pokažemo da činimo sve kako bismo neko drugo poglavlje mogli da otvorimo. Naš interes je da što pre otvorimo poglavlje 35, ali to ne zavisi samo od nas, a što se tiče poglavlja 23 i 24 činimo sve da što pre završimo celokupan posao", navela je Miščević.

Cilj Srbije je da se pregovaračka poglavlja 23 i 24 otvore zajedno sa još tri do četiri poglavlja na medjuvladinoj konferenciji u februaru ili martu sledeće godine, a pre toga bi trebalo da, zajedno ili odvojeno, do kraja ove godine budu otvorena pregovaračka poglavlja 32 i 35.

Povodom predstojećeg godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, Miščević je precizirala da će on biti objavljen 8. oktobra, istakavši da u njemu ne očekuje nikakva iznenadjenja.

"Ovaj izveštaj nikad nije ni pozitivan ni negativan, on ima ulogu uputstva i preporuke gde treba pojačati aktivnosti i tako ćemo ga i čitati", rekla je Miščević.
Kako je navela, u njemu će sigurno biti pohvaljen zakonodavni proces u Srbiji u proteklih godinu dana, insistiraće se na dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, postaviće se pitanje Južnog toka, biće ukazano na značaj vladavine prava sa naglaskom na manjinska prava.

"Očekujem najveću koncentrisanost izveštaja na poglavlja 23 i 24 koje se tiču vladavine prava, zato što su najkomplikovanija i prosto su pod lupom. Upravo će ovde biti koncentrisana najveća pažnja i tome će biti dat i najveći prostor. Drugi važan segment koji mi ponekad zaboravljamo, a postaje sve značajniji u EU, jeste ekonomsko upravljanje", precizirala je Miščević.

Kada je reč o dijalogu Beogradu i Prištine, tome će, prema njenom očekivanju, biti posvećena pažnja ali će se objektivno konstatovati da dijalog na najvišem političkom nivou nije mogao da se odvija zbog nepostojanja vlade u Prištini.