Kome je sve zastarela optužnica

Vasiljević, poznat kao Gazda Jezda, oslobođen je svih optužbi za malverzacije sa novcem u preduzeću Jugoskandik, jer je krivičlno delo za koje je bio optužen zastarelo.

Iako je Vasiljević optužen da je sa saradnicima prisvojio blizu 60 miliona tadašnjih nemačkih naraka, a Nardona banka nikada nije uspela da utvrdi tačan iznos otetog novca, sada se njemu otvara mogućnost da od dražave dobije i odštetu.

Mnogi se sećaju redova ispred Jugoskandika u pokušaju da povrate svoj novac, koji su naivno uložili u to preduzeće.

Podstaknuti visokim kamatama i obećanjima Jezdimira Vasiljevića o brzoj zaradi, ogroman broj ljudi je tokom 1992. i 1993. požurio da oroči novac u Jugosakndiku, ne sumnjajući da će uskoro ostati bez njega. Kada je banka krahirala, Vasiljević se sakrio, a protiv njega je podignuta optužnica.

"Jezdimir Vasiljević kao službeno lice koje je odgovaralo za zloupotrebu službenog položaja ne može da odgovara na način kako je to bilo opisano u optužnici jer je Jugoskandik bio privredni subjekat i nikada nije bio banka i u tome se sastoji jedna velika prevara države i sistema u odnosu na građene, a ne Jezdimira Vasiljevica. Onaj ko je eventualno mogao da odgovara građanima finansijski to je bila Banka privatne privrede u koju su građani ulagali novac", navodi Dragoljub Đorđević, advokat Jezdimira Vasiljevića.

Suđenje Vasiljeviću trajalo je dve decenije i jedno je od najdužih u Srbiji. Više puta je odlagano, najčešće zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja.

Dva puta je i prekidano, jer je Vasiljević bežao, i od pravosuđa se krio ukupno 11 godina, što je i osnovni razlog što je u pritvoru proveo oko četiri i po godine.

Vasiljević je sada slobodan i zbog tog pritvora ima priliku da tuži državu, jer je u njemu boravio neosnovano – bez osuđujuće presude, pa može da dobije i do 150.000 evra.

"To je samo jedan vid štete koju je pretpreo Vasiljević. Mnogo ozbiljnija priča je šteta koju je pretrpeo po pitanju narušenog ugleda za ovih 20 godina, nerealizovanih poslova za ovih 20 godina, nanetog psihičkog i duševnog bola i verovatno direktna povezanosti njegovih teških oboljenja od kojih sada boluje sa postupkom koji je vođen proti njega", kaže Đorđević.

Srbija je poznata kao zemlja u kojoj suđenja koja traju predugo, a jedan broj krivičnih dela na kraju zastari.

Suđenje Sekuli Pjevčeviću, nekadašnjem direktoru Kreditno-eksportne banke i drugima, optuženim za primanje i davanje mita. Bivšem beogradskom okružnom tužiocu Radetu Terziću, optuženom da je zloupotrebom položaja izdejstvovao da iz pritvora budu pušteni neki članovi zemunskog klana.

Vladiki Pahomiju, optuženom da je počinio bludne radnje nad dečacima koji su učili za sveštenike, kao i nekadašnjem starešini manastira Hopovo monahu Ilarion, kome su zastarele optužbe da je maloletne dečake navodio na „nedozvoljene polne radnje“.

Jedna od optužbi čije zastarevanje je izazvalo veliku pažnju javnosti je i ona protiv Marka Miloševića, sina Slobodana MIloševića, za nanošenje težih i lakših povreda trojici Otporaša iz Požarevca.

Zbog zastarelosti nisu izrečene ni brojne presude funkcionerima režima koji je predvodio Slobodan Milošević,a koji su uglavnom bili optuženi za zloupotrebe položaja, kao što su nekadašnji ministri saobraćaja i telekomunikacija Ratko Marčetić, zdravlja Leposava Milićević, poljoprivrede Živanko Radovančev, pravde Dragoljub Janković ili turizma Slobodana Čerovića ili bivša komesarka za izbeglice Bratislava Buba Morina.