Predlog deklaracije o Srebrenici

Njome bi se Srbija "obavezala da prizna zločin počinjen u tom gradu", najavljeno je večeras na tribini u Beogradu. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kazala je na tribini "Odnos prema Srebrenici" da je "sazrelo vreme" da se govori o tom zločinu i da vlasti u Srbiji konačno priznaju da se dogodio.

"Mi ovde nećemo da dokazujemo istinu o Srebrenici, ona već postoji i saopštena je u izveštaju komisije Republike Srpske, u kojem se čak imenom i prezimenom nabraja svih 7.900 osoba koje su streljane od 11. do 19. jula 1995. godine", kazala je Kandićeva.

Napominjući da Haški tribunal ima kasetu sa snimcima zločina koj su snimali sami "egzekutori", ona je rekla da ta kaseta, ma koliko surova, treba da bude prikazana u javnosti, kako bi se gradjani uverili u istinitost dešavanja u Srebrenici.

Funkcioner Demohrišćanske stranke Srbije i pokreta "5. oktobar" Milan St. Protić kazao je da je "zločin u Srebrenici moralno, a ne političko ili medjunarodno pitanje" i da "nema argumenta i istorijske činjenice koja bi mogla da opravda ili ublaži taj zločin". Protić je rekao i da "Srpska pravoslavna crkva, deo Beogradskog univerziteta, mnogi akademici, ali i neke političke partije, negiraju, a time i saučestvuju u srebreničkom zločinu".

Bivši potpredsednik vlade i lider Socijaldemokratske unije Žarko Korać ocenio je da je u društvu u Srbiji najrazvijenija "teorija opravdanog zločina", koja je, kako je rekao, goru od svakog ćutanja. Korać je najavio da će njegova stranka i Gradjanski savez Srbije predložiti parlamentu da usvoji deklaraciju o Srebrenici.

Pokolj u Srebrenici se može nazvati fašizmom

Sociolog Todor Kuljić ocenio je danas da zločin Vojske Republike Srpske u Srebrenici nad Bošnjacima prevazilazi etničko čišćenje i da se može nazvati fašizmom.

"Odvajanje muškaraca starijih od 15 godina i njihovo ubijanje samo zato što su Muslimani prevazilazi etničko čišćenje i može se nazvati fašizmom", rekao je Kuljić na predavanju, održanom u okviru "Škole za demokratiju" Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Kritikujući i izjednačavanje četnika i partizana u antifašizmu, on je ocenio da je u delovima četničkog pokreta bilo dosta elemenata fašizma, dodajući da o tome svedoči i genocid nad Muslimanima na zapadnoj obali Lima tokom Drugog svetskog rata.

Kuljić je kritikovao i pokušaje izjednačavanja domobrana u Sloveniji i Hrvatskoj s partizanima, ocenjujući da svi ti procesi svedoče o pojavi antiantifašizma na prostoru bivše Jugoslavije i predstavljaju pokušaje prekrajanja istorije i relativizacije.