Poslanici o presudi oficirima VRS

Deo opozicionih poslanika ocenio je da presude u Haškom tribunalu imaju direktne veze sa deklaracijom o osudi zločina u Srebrenici koju je usvojio republički parlament.

Vladajuća koalicija odbacuje takve navode i ističe da je izuzetno važno što se parlament Srbije odredio prema jednom takvom zločinu. Dva oficira Vojske RS osuđena su u Hagu na doživotni zatvor.

Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je da je Srbija iskazala svoj stav prema tom zločinu donošenjem Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici.

"Važno je da je Srbija smogla snage da zločin tih razmera osudi u parlamentu. Ništa se suštinski neće dalje menjati. Srbija je svoj odnos prema tome iskazala i potvrđivanje te presude ne menja po mom osećaju ništa u odnosu na prvobitno donetu presudu", rekla je Kolundžija novinarima u parlamentu.

Ona je istakla da DS nikada nije dovodila u pitanje, niti preispitivala odluke Međunarodnog suda u Hagu.

Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović smatra da je presuda Haškog tribunala još jedno podsećanje na istorijsku činjenicu da se 1995. u Srebrenici dogodio najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata.

"Nažalost, ovo je samo još jedno podsećanje na istorijsku činjenicu da se u julu 1995. godine na prostoru Srebrenice dogodio najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata koji je Međunarodni sud pravde okarakterisao kao genocid", rekao je Omerović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji još postoje snage i političke stranke koje beže od te istorijske činjenice.

S druge strane, šef poslanika opozicione Srpske radikalne stranke Dragan Todorović smatra da je presuda oficirima Vojske Republike Srpske još jedna u nizu presuda kojima Tribunal, kako kaže, hoće Srbe da proglasi za jedine odgovorne i krive.

Todorović ocenjuje da nadležni u Tribunalu hoće da “prikažu da je ono što se desilo u Srebrenici genocid, mada nije genocid”.

“Namera im je da se to proglasi za genocid kako bi se i Republika Srpska proglasila genocidnom tvorevinom da bi je potpuno ukinuli, što je namera Amerikanaca”, ocenio je Todorović.

Radikali su, kako kaže Todorović, upozoravali da će Deklaracija o Srebrenici, koja je doneta u Skupštini Srbije, olakšati i omogućiti sudijama Tribunala i Međunarodnog suda pravde u Hagu da donose ovakve presude.

Zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus Vlajko Senić kaže da je Deklaracijom parlamenta Srbije poslata jasna poruka da se kao država i društvo ograđujemo od svakog pojedinačnog zločina koji se desio tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije.

"Eksplicitno smo rekli da osuđujemo zločin u Srebrenici", rekao je Senić i dodao da je uveren da će to što se dešavalo u prošlosti "ostati tamna mrlja na karijerama nekih pojedinaca".

On je kazao i da Srbija mora da učini sve što je moguće da se potpuno distancira od takvih ljudi koji su "ukaljali pre svega svoje ime, a na taj način i ugled i čast ove zemlje". Haški tribunal proglasio je oficire Vojske Republike Srpske Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu krivim za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995. i osudio ih na kaznu doživotnog zatvora.

Za pomaganje i podržavanje genocida, Tribunal je na 35 godina zatvora osudio Draga Nikolića (53), koji je bio bezbednosni oficir Zvorničke brigade VRS, utvrdivši da on nije imao genocidnu nameru, ali je značajno doprineo sprovođenju genocida.

Tadašnjem komandantu specijalne policijske jedinice Ljubomiru Borovčaninu (50), Tribunal je izrekao kaznu od 17 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistava, istrebljenja i progona.

Komandantu Zvorničke brigade VRS Vinku Pandureviću (51) izrečena je zatvorska kazna od 13 godina zbog pomaganja i podržavanja ubistva, progona i prisilnog premeštanja stanovništva.

Radivoje Miletić (63), koji je bio pomoćnik komandanta VRS Ratka Mladića, proglašen je krivim za ubistva, progon i prisilno premeštanje iz Srebrenice i Žepe i osuđen na 19 godina zatvora.

Milanu Gveru (73), takođe Mladićevom pomoćniku, izrečena je kazna od pet godina zatvora zbog progona Muslimana iz tih enklava.