Venecueli preti hiperinflacija

Ministarstvo finasija Venecuele je u petak objavilo odluku o devalvaciji nacionalne monete od preko 32 odsto.

Jedan američki dolar će u skladu sa poslednjom odlukom, umesto dosadašnjih 4,30, vredeti 6,30 bolivara.

Ekonomski analitičari nisu nimalo začuđeni tim potezom, s obzirom na činjenicu da je 2012. godine budžetski deficit Venecuele utostručen zbog populističkih mera donetih kako bi se obezbedila podrška većine birača za Čavezov reizbor.

Venecuelanski zvaničnici kao razlog devalvacije ne navode utrostručavanje deficita, već tvrde da su to još uvek posledice državnog udara iz 2002. koji je destabilizovao privredu, a posebno, naftni sektor.

Trenutna monetarna politika Venecuele koja se oslanja na masovno štampanje novca i pribegavanje devalvaciji kako bi se naglo, ali kratkotrajno smanjio deficit i izbeglo sprovođenje teških i neophodnih reformi, u velikoj meri podseća na situaciju u Meksiku početkom 1990-ih.

U Meksiku je tada, kao sada u Venecueli, bio visok nivou političkog rizika, a samo jedna političke stranka, Institucionalna revolucionarna partija, imala je dominatnu ulogu koja podršku biračkog tela obezbeđuje zahvaljujući naftnom monopolu.

U oba slučaja, vlade posežu za devalvacijom, samo je pitanje kada joj pribeći. Svakako ne uoči izbora, kada se mogućnost takve mere odbacuje za potrebe biračkog tela kome se u predizbornoj kampanji daju obećanja da devalvacije neće biti zbog nepoularnosti kod stranih investitora.

Meksička vlada je nakon okončanja izbora 1994. pogazila predizborno obećanje i izvršila devalvaciju pezosa od 15 odsto što je dovelo do velike ekonomske krize zbog čega je vlada bila primorana da u pomoć pozove Međunarodni monetarni fond (MMF) i američku vladu.

Zbog takvih poteza vladajuća Institucionalna revolucionarna partija Meksika izgubila je vlast posle 71 godine i bila primorana na raspisivanje novih predsedničkih izbora 2000.

Prednost Venecuele u odnosu na Meksiko je ta što ona ima daleko veću kontrolu nad deviznim prometom i berzom.

Politički gledano, međutim, takva mera mogla bi da ima dramatične posledice za partiju na vlasti koja je već oslabljena posle dvomesečnog odsustvanja predsednika Čaveza zbog bolesti.

Činjenica da je odluka o devalvaciji doneta u petak, uoči karnevala, ne znači da će ostatati nezapažena od većine građana Venecuele čija je vrednost štednih uloga višestruko opala za tren oka.

Tako visoka devalvacija usmerena na smanjenje duga ima za posledicu visoku inflaciju, koja je prema zvaničnim podacima u januaru dostigla 22 odsto, a koja će, neizostavno rasti i narednih meseci dostižući ponovo 30 odsto.

Vladina odluka o devalvacije otvara vrata hiperinflaciji i mogućnosti socijalnih previranja sa još nepredviđenim posledicama po političku stabilnost u zemlji, prekomentarisao je francuski list "Tribin".

Politička nestabilnost neumitno se nepovoljno odražava na strane investicije, pre svega na multinacionalne kompanije koje posluju u Venecueli i koje moraju da progutaju gorku pilulu devalvacije, shvativši po ko zna koji put značaj političke stabilnosti za strategiju investiranja i razvoja.

Tako na primer, akcije Kolgejt-Palmoliva su u petak uveče na Njujorškoj berzi pale za 1,5, a Avona za 2,5 odsto. Posle devalvacije bolivara 2010. godine, akcije Kolgejta-Palmoliva su pale u prvom tromesečiju te godine za 30 odsto.

Privreda Venecule ima mali udeo u svetskoj ekonomiji, međutim, pojedine internacionalne kompanije su izložene uticaju politickih i ekonomskih kretanja u toj zemlji.

Kratkoročne i dugoročne posledice ove devalvacije za sada su teško predvidive, ali u interesu investitora je oprezno sagledavanje političkih rizika ulaganja koji se često previđaju na nivou strategije preduzeća.