Legalizacija jeftinija 60 odsto

Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić naveo primer da će cena legalizacije stana ili kuće u zoni četiri u Beogradu, gde spadaju Altina, Plavi horizonti, Mirijevo, površine od 60 do 70 kvadratnih metara koštati od 150.000 do 200.000 dinara.

Cene za ostale stabmene objekte veće od 100 kvadratnih metara i druge objekte će određivati lokalna samouprava, rekao je Dulić.

Prema njegovim rečima pštine u Srbiji nakon izdavanja Pravilnika moraće da pošalju građanima pozive za završetak legalizacije objekata i obaveštenje o ceni.

Rok da građani dostave dokaz o plaćenoj naknadi je 60 dana od dobijanja obaveštenja o ceni i mogućnosti legalizacije.

Građani koji su ranije podneli zahtev za legalizaciju ne moraju ponovo da ga podnose, a kako je Dulić rekao, u saradnji sa bankama obezbedjeni su povoljni krediti za legalizaciju.

Od legalizacije 300 - 400 miliona evra

Dulić je ocenio da je očekivani rok za legalizaciju u Srbiji dve godine, i da od legalizacije očekuje prihode izmedju 300 i 400 miliona evra.

"Naš cilj je da se za dve godine Srbija potpuno legalizuje. Sve probleme koji su postojali u prethodnim procesima legalizacije, nepostojanje planskih osnova, duga procedura u izradi glavnog projekta i nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje različitih naknada, uspeli smo da rešimo, tako da smo uvereni da će legalizacija ovoga puta biti uspešna", kaže Dulić.

Dulić je kazao da su sve lokalne samouprave u Srbiji dužne da do 11. decembra dostave Ministarsvu podatke o svim bespravno izgradjenim objektima na svojim teritorijama.

Pravilnik nejasan za vlasnike stanova

Ono što najviše brine vlasnike nelegalnih stanova je ko će platiti cenu legalizacije i kolika će biti ta cena. Naime, novi zakon i pravilnik obavezuju stanare da plate troškove legalizacije, iako u kupoprodajnim ugovorima stoji da troškove snosi investitor. Takav problem ima beograđanin Isein Fetoski. On smatra da se takvim zakonskim rešenjem amnestiraju investitori koji su kršili zakon iz 2003. godine.

"Meni je to nejasno zato što zakon navodi vlasnike kao one koji će biti dužni da podnesu zahtev, a samim tim i da sklapaju ugovor sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište. To je jedna nedoumica jer ako to bude bilo tako onda zapravo ispada da je vlast amnestirala investitore koji su činili krivično delo i ne samo to nego da je to onda nametnula rešenje da vlasnici koji su kupili takve nekretnine koji su platili punu cenu moraju da sada snose i dodatne troškove što nije bila ideja".

Na ovo pitanje nemaju odgovor ni u opštini Palilula, drugoj po redu u Beogradu po broju nelegalnih objekata. Kako kaže predsednik opštine Danilo Bašić to pitanje će se rešavati od slučaja do slučaja.

"Ima slučajeva da je investitor pobegao, da ga jednostavno nema, a ima primera gde su građani snosili troškove jer su jednostavno to prihvatili kao jednu neminosvnost. Imate s druge strane investitore koj su prihvatili odgovornost i rekli i pri potpisivanju samih ugovora da prihavata na sebe obavezu da kada dođe taj trenutak za legalizaciju, prihavata obavezu snošenja svih troškova", kažu u Opštini.

Masovna izgradnja stanova još uvek pod znakom pitanja

Kada je reč o masovnoj gradnji neprofitnih stanova koje bi država subvencionisala, javnosti su prezentovani različiti podaci o broju stanova koji će biti izgrađeni, kao i cene kvadrata. Vlada je u nekoliko navrata najavljivala obelodanjivanje planova gradnje jeftinih stanova, ali to još nije učinjeno.

"Ministarstvo u ovom trenutku ne želi da izlazi u javnost ni sa kakvim procenama ni planovima jer ne znamo koliko ćemo imati sredstava za taj projekat naredne godine. Zalažemo se da značajan budžetski zahvat bude upravo za subvencionisanje projektnog finansiranja jeftinih stanova. Tek kada budžet bude donet, a očekujemo da će predlog biti usvojen u narednih nekoliko nedelja, izaći ćemo u javnost sa konkretnim planom o broju stanova i njihovoj ceni", ističe Dulić.

Ministar napominje da će se jeftini stanovi graditi u onim opštinama koje budu spremne da ponude nižu cenu građevinskog zemljišta, kao i da daju 50 odsto popusta na naknade za uređenje zemljišta. Na pitanje da li je tačno da banke nisu previše zainteresovane da plasiraju sredstva u taj projekat, Dulić ističe da su uvek podržavale projekte iza kojih je stajala država.

"Naravno da svako, pa i banke, u ovim teškim vremenima imaju jednu dozu opreza da li takav projekat može da uspe ili ne. Međutim, ukoliko država snažno stane iza njega, banke neće imati nikakav rizik, niti razlog da ga ne podrže", zaključuje Dulić.