Hoće li Slovenija prva iz evrozone?

Slovenija se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji, kamate na obveznice prešle su granicu od sedam odsto, nezaposlenost konstantno raste od 2008.

Povrh svega, zemlja je politički nestabilna jer je vlada premijera Boruta Pahora raspuštena krajem septembra.

Analitičari "Blumberg biznis vika" upozoravaju da se Slovenija sve više približava problemima krize koji su pogodili Grčku i Italiju, i navode da će, ako zaživi plan francuskog predsednika Nikole Sarkozija o "odstranjivanju" prezaduženih država iz evrozone, Slovenija sigurno biti među prvim najurenim zemljama. "Kamatni limit od sedam odsto smatra se ključnim jer je gotovo nemoguće refinansirati obaveze po toj ceni. Sloveniji su kreditni rejting već snizile neke od vodećih agencija kao što su Standard&Purs, Mudis i Fič", kažu analitičari magazina.

Oni navode da će "Vlada koja bude formirana nakon izbora koji će se održati 4. decembra morati da sprovede oštre mere štednje kako bi izbegla totalni kolaps i pad u duboku recesiju. U Ljubljanu od visokih funkcionera Evropske unije već stižu direktive za stezanje kaiša".

List podseća da je Slovenija, koja je bila i ostala daleko najrazvijenija zemlja među svim bivšim članicama nekadašnje jugoslovenske federacije, sada suočena sa velikim ekonomskim izazovima. Koliko je kriza u Sloveniji ozbiljna govori i podatak da će ta članica EU morati da zamrzne sve zarade u javnom sektoru do 2014. godine, kao i da preduzme druge nepopularne mere stroge štednje.

I poznati slovenački ekonomista i bivši ministar ekonomije u toj zemlji Jože Mencinger upozorava vodeće političare u Ljubljani na opasnost od ekonomskog sunovrata zemlje.

"Javni dug Slovenije enormno raste svake godine. Pre dve godine, 2009, iznosio je 8,1 milijardu evra, 2010. dostigao je 13,6 milijardi evra, a ove godine iznosi 16 milijardi evropskih novčanica, odnosno 47 odsto BDP-a. Pored toga, nezaposlenost se u protekle tri godine udvostručila. Sa četiri procenta 2009, trenutno je osam procenata, odnosno 110.000 radno sposobnog stanovništva je bez posla", navodi Mencinger.

Od tog broja nezaposlenih najviše je mladih između 25 i 35 godina starosti. Broj stečajeva preduzeća u prvih šest meseci ove godine porastao je za 52 odsto. Usled toga, došlo je do naglog povećanja dugovanja, pa i problema pri naplati poreza. Oko 8.200 preduzeća ne plaća ni doprinose za zdravstvo i penzije.

Među 100 najvećih preduzeća u Sloveniji 55 duguje poreske dažbine, tako da dugovanja na ime poreza već iznose više od milijardu evra, što je dvostruko više u odnosu na 2010.

Slovenačka centralna banka je apelovala na političke lidere u toj zemlji da hitno preduzmu mere za vraćanje poverenja u javne finansije, kako bi se na taj način zaustavio nagli rast troškova zaduživanja Slovenije. Kamatna stopa na desetogodišnje slovenačke obveznice je danas porasla na 7,20 odsto, što je najviši nivo otkad je 2007. godine ta bivša jugoslovenska republika postala članica evrozone.

"Neophodno je da oni koji su zaduženi za slovenačku ekonomsku politiku što je pre moguće preduzmu ekonomske mere koje su potrebne za sniženje troškova zaduživanja", navodi se u saopštenju centralne banke. Pored toga, Banka je kritikovala politiku "naglog povećanja deviznog duga države, banaka i ekonomskih subjekata", koju sprovodi vlada u Ljubljani.

Jernej Kastelic iz Nove Ljubljanske banke (NLB) kaže da je prinos na 10-godišnje obveznice Republike Slovenije i dalje iznad psihološke granice od sedam posto i iznosi 7,10 posto. On je upozorio da je Slovenija trenutno u gorem položaju od Italije i Španije (6,42, odnosno 5,85 posto).

S obzirom na to da je položaj u Sloveniji obično loš kada je takav i na stranim tržištima i da se poboljšava paralelno sa poboljšanjem u inostranstvu, ovog puta se može utvrditi da je reč o negativnom iznenađenju. Stanju je doprinelo i odbijanje interventnog zakona, ali položaj Slovenije nije tako problematičan kakvim se čini, zaključuje Kastelic.