HR: Javni dug raste do 60 odsto BDP

U takvim uslovima dodatan bi udarac bilo smanjenje kreditnog rejtinga, što bi povećalo troškove finansiranja.

U nastavku godine Hrvatska ima srazmerno velike potrebe za refinansiranjem. U maju dospeva domaća obveznica uz valutnu klauzulu nominalne vrednosti 500 mil evra. Nadalje, obaveze po izdatim trezorskim zapisima trenutno iznose nešto više od 16 mlrd. kuna i više od 700 mil evra, pri čemu najveći deo obaveza dospeva u prvoj polovini godine.

Za izdanjem dvogodišnjeg trezorskog zapisa MF-a verovatno je posegnulo zbog produženja roka vraćanja.

Prema poslednjim podacima hrvtaskog Ministarstva finansija na kraju septembra prošle godine ukupan dug konsolidovane opšte države, koji uključuje dug središnje države, vanbudžetskih fondova i lokalne države, iznosio je 152,7 mlrd. kuna, što je 14,7 mlrd. kuna ili 10,6% više nego na kraju 2010.

Rastu duga opšte države najviše je doprineo rast duga središnje države, i to njegove unutrašnje komponente. Dug centralne države iznosio je 143,6 mlrd. kuna, što je rast od 14,2 mlrd. kuna u prva tri tromesečja 2011., pri čemu 10,7 mlrd. kuna predstavlja rast njegove unutrašnje komponente.

Blagi rast je zabeležen i kod vanbudžetskih fondova, dok se lokalna država uglavnom razduživali te je smanjila dug za 85 mil kuna.

Udeo duga konsolidovane opšte države dostigao je 44,8% BDP-a, a dodaju li se tome potencijalne obaveze (garancije, koja su dostigla gotovo 14% BDP-a), udeo javnog duga penje se na 58,7% BDP-a.