Tragičan život Šinejd O’Konor: Pre samo godinu i po preminuo je njen sin, detinjstvo joj bilo horor

U to vreme,publika i kritičari bili su opčinjeni njenim talentom i nesvakidašnjom pojavom. Ipak, baš kada je bila na vrhuncu slave i popularnosti, njena je karijera krenula nizbrdo.

Šinejd O’ Konor bila je irska kantautorka i dobitnica Gremi nagrade.

Bila je politička aktivistkinja, a njeni stavovi o religiji, ženskim pravima, ratu i zlostavljanju dece često su izazivali kontroverze kako u Irskoj tako i u svijetu. Posebno su poznati njeni javni istupi protiv Vatikana, kao kada je 1992. u emisiji Saturday Night Live pocepala fotografiju Ivana Pavla II. Nakon toga je 2009. napala Benedikta XVI. i optužila ga da zataškava slučajeve seksualnog zlostavljanja dece od strane katoličkih sveštenika.

Tokom karijere O'Konor je sarađivala sa mnogim muzičarima i učestvovala je na brojnim dobrotvornim koncertima.

O'Konor je rođena 8. decembra 1966. u Dablinu. Jedno je od petoro dece Džeka i Mari O'Konor. Šinejdini roditelji su se razveli kada je ona imala samo 8 godina. Troje starije dece otišlo je da živi sa majkom, i onu si, kako je Šinejd tvrdila, bili podvrgnuti fizičkom zlostavljanju.

Godine 1979. O'Konor je napustila majku i otišla je da živi sa ocem i njeovom suprugom. Od 15. godine školovala se u Grianán Training Centru koji su vodile Sestre milosrdnice. Ovo je uticalo na nju da sazri i napreduje u svakom smislu, pogotovo u pisanju i muzici. Ona se ipak često bunila protiv nametnutog konformizma.

Jedna od volonterki bila je sestra Paula koja je čula kako Šinejd peva, te je odmah prepoznala njen talenat. Sa grupom je Šinejd snimila esmu "Take My Hand", ali su članovi grupe smatrali da je ipak premlada da bi im se priključila (tada je imala samo 15 godina). Godine 1983. otac ju je poslao na školovanje u Waterford, gde je O'Konor razvijala svoj talent uz pomoć i podršku nastavnika irskog jezika. Snimila je četiri demopesme, među kojima su dve koje je sama napisala. Te pesme su se našle na njenom prvom albumu.

Njen prvi album, "Lion and the Cobra" (1987) bio je senzacija, nominovan je za Gremija i ploča se pozlatila. Pesma "Mandinka", u kojoj peva o afričkom plemenu, postala je veliki hit u Americi.

"Da biste je razumeli, morali biste da pročitate knjigu ‘Koreni’ Aleksa Hejlija", rekla je o pesmi za koju je inspiraciju našla iz „različitih izvora, uključujući keltsko nasleđe, Lenarda Koena, pank i hip hop“.

Dve godine kasnije snimila je i duet "Kingdom of Rain“ sa pritajenim genijem pop muzike Metom Džonsonom i on se našao na odličnom albumu „Mind Bomb“ njegovog benda The The. Svetsku slavu doživela je singlom "Nothing Compares To U“, sa njenog drugog albuma „I Do Not Want What I Haven’t Got“. Ta Prinsova pesma je obeležila njenu karijeru do te mere da je i danas, tačno 35 godina nakon što je snimljena, i dalje nazivaju pevačicom te pesme, nauštrb mnogih drugih briljantno otpevanih stvari kakve su, recimo, folkersko-revolucionarna „This Is A Rebel Song“, delikatna „Thank You For Hearing Me“ ili jednostavno lepa „Haunted“ u duetu sa Šejnom Mekgouanom iz benda The Pogues.

Još pre debi albuma se šišala do glave, objašnjavajući to kao svoj gest pobune protiv seksizma koji vlada u muzičkoj industriji. I van nje. Nazivali su je feministkinjom, što je ona odbacila.

Zvali su je svakako: i buntovnicom, i ćelavom pevačicom, i ikonoklastom, i lujkom, i feministkinjom, i skandal-majstorom, čak i teroristkinjom. A njena jedina želja bila je da pronađe ljubav, živi sređenim životom i da peva. Uz sve nevolje kakve bi bilo teško gledati i na filmu, uspela je da snimi 10 albuma i brojne singlove i songove, kao i da održi nebrojene manje ili više uspešne koncerte širom sveta. Za njom su ostale i nagrade, ali i stalna prinuda da se dokazuje i drugima i sebi.

Do trenutka kada se pojavila u emisiji "Saturday Night Live", u oktobru 1992. godine, već je bila označena kao luda - zbog bojkota dodele Gremija gde je trebalo da primi nagradu za ploču godine i zbog toga što je odbila da svira američku himnu "The Star-Spangled Banner" na početku koncerata.

Šinejd je tada istakla da ne žali zbog protesta protiv zlostavljanja u Katoličkoj crkvi, ali je priznala da je bilo vrlo traumatično, kao i da je "bila otvorena sezona lova" kada su se prema njoj ponašali kao prema "ludoj kučki".

Naime, kada se O'Konor pojavila na tribini u počast Bobu Dilanu, publika je zviždala, a ona je bila toliko zatečena da je prvo pomislila da to rade zbog njene odeće. Džo Peši se u emisiji "Saturday Night Live" šalio da će je udariti, a kasnije joj se na toj istoj pozornici Madona rugala na snishodljiv način, cepajući fotografiju seksualnog prestupnika sa stranica tabloida.

O’Konor je bila osuđena od strane Lige za klevetu i grupe pod nazivom Nacionalna etnička koalicija, koja je organizovala valjak da uništi stotine njenih albuma ispred sedišta njene diskografske kuće. Vošington Tajms nazvao ju je "licem čiste mržnje", a Frenk Sinatra "jednom glupom ženskom".

Memoari Šinejd O'Konor objavljeni su u vreme kada se činilo da kultura želi da preispita stare presude.

Vreme je dosta toga potvrdilo: seksualno zlostavljanje dece i zataškavanje istog u Katoličkoj crkvi više nije bilo javna tajna. Ivan Pavle II konačno je priznao ulogu crkve 2001. godine, gotovo jednu deceniju nakon njenog čina prkosa.

"Bila sam čovek, imala sam pravo da dignem ruku i kažem šta osećam", rekla je tada O'Konor.

To što je dospela na crne liste O’Konor je doživljavala oslobađajućim, a bila je duboko neshvaćena tokom čitave svoje karijere.

Pored brojnih padova koju su je pratili tokom karijere, ni u privatnom životu joj nisu cvetale ruže.

Naime, smrt sina je duboko potresla Šinejd. Pre samo 18 meseci, sin slavne pevačice, Šejn, je izvršio samoubistvo, nakon što je pobegao iz bolnice, što je Šinejd totalno dotuklo.

U svom poslednjem tvitu, ona je objavila fotografiju sina Šejna i napisala:

"Od tada živim kao polumrtvo biće. On je bio ljubav mog života, svetiljka moje duše", napisala je ona.