Zapad u strahu: 2025. može biti ključna

Uprkos njegovim tekućim pravnim problemima, mnoge nacionalne ankete pokazuju da je bivši predsednik ili izjednačen ili vodi ispred predsednika Džoa Bajdena.

Drugi mandat za Bajdena mogao bi značiti ili više istih ili nalet novih progresivnih politika, ako demokrate preuzmu kontrolu nad oba doma Kongresa.

S druge strane, još jedan Trampov mandat bi verovatno podrazumevao radikalan preokret ne samo u odnosu na prethodne četiri godine, već čak i od Trampovog prvog mandata.

Radikalno preoblikovanje savezne birokratije

Možda najneortodoksniji, a za neke i zastrašujući, aspekti Trampovog planiranja za drugi mandat uključuju restrukturiranje izvršne vlasti na način koji bi drastično povećao predsedničku moć.

To uključuje vršenje direktnije kontrole nad stotinama hiljada civilnih službenika koji nastanjuju savezne agencije, od kojih su mnogi apolitični i često ostaju na svojim poslovima u predsedničkim administracijama.

Tramp je obećao da će vratiti "Raspored F", klasifikaciju za državne službenike koja je stvorena, ali nikada nije korišćena, u oktobru 2020.

Bajden ju je kasnije povukao nakon što je preuzeo dužnost. Ta klasifikacija je osmišljena tako da zaobiđe tipičnu zaštitu radnih mesta koja se pruža državnim službenicima u karijeri.

Trampovi planovi takođe uključuju dovođenje nezavisnih agencija, kao što su Federalna komisija za komunikacije i Federalna trgovinska komisija, pod direktnu predsedničku kontrolu, što je odmak od decenije presedana. To bi takođe moglo uključiti Federalne rezerve, centralni bankarski sistem zemlje, iako je to manje jasno.

Na kraju, obećao je da će vratiti "zaplenu", u kojoj izvršna vlast odbija da troši novac koji je obezbedio Kongres. To je nezakonito od 1974. godine, ali Tramp se obavezuje da će to osporiti.

Mutan stav o abortusu

Tramp je u aprilu izjavio da veruje da o abortusu treba odlučivati na državnom nivou, naizgled odbacujući ideju o uvođenju ograničenja na proceduru širom zemlje.

"Države će reći. Nije važno da li mi je udobno ili ne", rekao je Tramp za TIME.

"To je potpuno nebitno, jer će te odluke donositi države". Ali to ne rešava u potpunosti složenost pitanja i nejasno je koliko daleko mogu da idu drugi republikanci.

Masovne deportacije

Očekuje se da će Tramp zauzeti daleko oštriji pristup prema ilegalnoj imigraciji i bezbednosti granica ako bude izabran – uključujući obećanje da će izvršiti masivnu operaciju deportacije koja bi mogla da uključi upotrebu Nacionalne garde.

Odmazda političkim protivnicima

Tramp je obećao da će imenovati specijalnog tužioca koji će pratiti porodicu Bajden, tvrdeći da je to jedino pošteno s obzirom na to da se suočio sa krivičnim prijavama u različitim jurisdikcijama za svoje isplate "tajnog novca", pogrešno rukovanje poverljivim dokumentima i njegove napore da poništiti izbore 2020.

To je deo širih napora Trampa i njegovih saveznika da ograniče nezavisnost Ministarstva pravde, najveće nacionalne agencije za sprovođenje zakona.

Još od Niksonove ere, postojale su jake norme oko držanja odeljenja na udaljenosti od predsednika, ali neki tvrde da to ne bi trebalo da bude slučaj — i da su današnje norme ionako fasada.

Pomilovanja za ljude koji su napali Kapitol

Tramp je takođe obećao da će izdati pomilovanja za one koji su se suočili sa federalnim osudama u vezi sa napadom na američki Kapitol 6. januara.

Tarife na svu uvoznu robu

Ako bude ponovo izabran, bivši predsednik je predložio mnoge protekcionističke politike, uključujući univerzalne carine od 10% na svu uvezenu robu.

"Ja to zovem prstenom širom zemlje", rekao je Tramp za TIME.

Tramp može da promeni postojeći svetski poredak

Trampov stav o današnjim ratovima bio je pomalo mutan — on se ne protivi pomoći Ukrajini kao veći deo njegove stranke, i bio je mnogo spremniji da kritikuje izraelski rat u Gazi.

"Mislim da je Izrael uradio jednu stvar veoma loše: odnose sa javnošću", rekao je Tramp za TIME, delimično okrivljujući Izrael za nedostatak napretka u rešenju sa dve države.

Ali ako je postojao jedan dosledan niz spoljnopolitičkog razmišljanja bivšeg predsednika, to je sumnja u dugotrajne aranžmane osmišljene da podrže globalni svetski poredak.

Možda najznačajnija promena koju Tramp želi da vidi jeste "revaluacija“ svrhe Severnoatlantskog saveza, saveza između SAD i Evrope koji datira još iz Hladnog rata.

Tramp je dugo tvrdio da SAD troše previše na odbranu kontinenta. Tramp je takođe tvrdio da veći deo postojećeg spoljnopolitičkog establišmenta u Vašingtonu treba da bude revidiran, ismevajući zvaničnike Stejt departmenta i Pentagona kao "huškače rata" i članove "duboke države".

Poreska politika

Kao predsednik, Tramp i Kongres koji predvode republikanci usvojili su Zakon o smanjenju poreza i zapošljavanju 2017. godine, značajnu reviziju poreskog zakona koji je uključivao smanjenje poreza na pojedince i imovinu i značajno smanjenje stope poreza na dobit preduzeća sa 35% na 21%.

Većina tih smanjenja, osim smanjenja poreza na dobit, trebalo bi da istekne 2025.

Prema Blumbergu, Tramp želi da produži ta smanjenja u drugom mandatu. Još nejasnije, Tramp je takođe predložio oporezivanje privatnih univerzitetskih fondova za finansiranje novog federalnog univerziteta pod nazivom "Američka akademija".

Socijalno osiguranje

Ostaje nejasno da li će Tramp tražiti smanjenje socijalnog osiguranja i Mediker-a u drugom mandatu, on je istorijski govorio razne kontradiktorne stvari o tom pitanju.

Tramp je u martu u intervjuu za CNBC rekao da "možete mnogo da uradite u pogledu prava u smislu smanjenja", naizgled sugerišući da će nastaviti sa smanjenjem programa prava.

Njegova kampanja je kasnije povukla te primedbe, rekavši da je jednostavno želeo da se "otarasi otpada i prevare".

Demokrate su bile željne da istaknu mogućnost smanjenja programa predvođenih republikancima, od kojih prvenstveno imaju koristi stariji Amerikanci, dok su republikanci često insistirali da nisu zainteresovani za izmene tih programa.

Tokom poslednje godine Trampovog predsedavanja, njegova Bela kuća objavila je budžet za fiskalnu 2021. godinu koji je uključivao određena smanjenja davanja socijalnog osiguranja, iako taj dokument nikada nije postao zakon.