"Balkanci bi trebalo zdravije da se hrane"

"Na žalost, u ovim našim krajevima ljudi su skloni velikim porcijama, masnoj i teškoj hrani, što prouzrokuje gojaznost i bolesti, dok se u drugim delovima sveta jede sasvim drugačije", rekao je Karapandža Tanjugu na regionalnoj konferenciji o hrani, održanoj na Salašu 137 nedaleko od Novog Sada.

Vitalan i u dobroj formi zahvaljujući sigurno i zdravoj ishrani, baš kao i njegov kolega iz "Podravkine" emisije koja je na Televiziji Zagreb išla više od 20 godina, Karapandža je napomenuo da je zbog posla kojim se bavi proputovao svet i upoznao najrazličitije kulture.

U Japanu se jede mnogo ribe, a ovde imate onih koji je ni u ruke nisu uzeli, a kamoli okusili ističce on i dodaje da bi takve primere trebalo navoditi i stalno upozoravati da nije sve u kili mesa i da bi trebalo mnogo više konzumirati sveže povrće i voće, kao i da ribu treba jesti redovno ali ni s njom ne preterivati.

Nekadašnji šef kuhinje zagrebačkih hotela "Interkontinental" i "Esplanada", sada vlasnik ekskluzivnog restorana u blizini Ciriha u Švajcarskoj, kaže da u pripremanju specijaliteta za svoje goste ni na čemu posebnom ne insistira nego prati trendove, odnosno doba godine.

Leti, po vrućinama, idu lagana jela tako da se sad u njegovom restoranu servira između ostalog karpaćo od sabljarke, pečena ili kuvana govedina sa umakom od dunje, škampi na žaru, pileći odresci a može i obična naša šopska salata, ali kako je napomenuo ne ići dalje od toga.

Karapandža često priprema i specijalitete sa ovih prostora, poput punjenih paprika raznih dalmatinskih, morskih đakonija, a zimi je malo drugačija priča tako da se na jelovniku nađe i kiseli kupus.

Proslavljeni kuvar, autor mnogih kulinarskih knjiga, poručio je mladima koji žele da se bave tim lepim zanimanjem da ih u prvom redu treba da vodi ljubav prema kuvarskom poslu a ne da prevashodni motiv bude zarada, odnosno " trbuhom za kruhom" .

Da bi neko postao uspešan kuvar neophodno je, ako se može, putovati po sveti da se što više vidi šta se i kako jede u različitim kulturama, ističe Karapandža i dodaje da su svi danas vrhunski kuvari radili u Aziji, Hong Kongu, Singapuru ili drugim zemljama.

Televizijske emisije o kuvanju, koje sad imaju gotovo sve TV kuće, pa i ovakvi skupovi o hrani afirmišu itekako kuvarsku profesiju tako da se mladi sve češće odlučuju za to atraktivno i lepo zanimanje, rekao je Karapandža napominjući da namerava uskoro da se povuče iz tog posla jer, kako je dodao, treba dati šansu mladima.

permanently scatterbrained / Flickr.com

On i Mlakar privukli su veliku medijsku i pažnju svih učesnika skupa o hrani, koji su u petak organizovali kulinarski magazini Dobra hrana, Torte i kolači i Pošalji recept, okupljeni u Kolor pres grupi.

Mlakar je izjavio Tanjugu da mu je to prvi dolazak u Srbiju, nakon početka ratnih zbivanja početkom 90-ih godina prošlog veka, napomenuvši da su mu utisci jako lepi i da ovde ima mnogo prijatelja i da je vrlo zadovoljan.

Nezaboravni voditelj čuvenog kviza Kviskoteka, koji je zajedno sa Karapandžom zgotovio više od 1.200 Malih tajni velikih majstora kuhinje, smatra takođe da su emisije i skupovi o hrani izuzetno korisni, jer kako naglašava neophodno je da se ljudima ukaže na potrebu zdrave ishrane i to se nikako ne sme zaboraviti .

Mlakar ocenjuje da su, uprkos savremenim tehnologijama i opštem napretku društva, promene u ishrani otišle nagore, a ne nabolje, odnosno da se danas hranimo manje zdravo nego što se to nekad činilo.

Ono što su jeli naši stari, kako se to kaže, ona naša domaća kuhinja pomalo nestaje, iako je to velika šteta i trebalo bi je očuvati. A ne da jurimo samo za brzim, gotovim obrocima, ili polugotovim koje kod kuće dogotovljavamo, rekao je Mlakar.

Specijalizovane TV emisije mogu značajno da utiču na kulturu ishrane stanovništva jer, kako ističe, što su kvalitetniji recepti bolja je ishrana, a time će i stanovništvo biti zdravije.

Mlakar je sad u penziji i kako je napomenuo nema vremena, jer se bavi svim lepim stvarima koje sam želeo raditi onda kada sam bio u aktivnoj službi.

Hobi mu je uzgajanje pasa, patuljastih šnaucera, sa kojima je postigao uspehe na takmičenjima a uz to, u kući kod Samobora gde živi, bavi se i vrtom, voćnjakom i drugim seoskim poslovima ali ne kuva jer, kako kaže, "probao sam pa mi nije išlo, onda sam to prepustio ženi i to je najbolje rešenje".