Zašto Japanci žive dugo i ne goje se

Uz to, faktori rizika za razvoj bolesti srca, poput pušenja i dijabetesa, u Japanu su u porastu. Na osnovu svega što je poznato u modernoj medicini, logično bi bilo da i Japanci oboljevaju od bolesti srca istim intenzitetom kao i zapadnjaci, a to se ipak ne dešava.

Naprotiv. Japan je zemlja čiji stanovnici imaju najduži životni vek u svetu - u proseku žive 81,5 godina, žene 85, muškarci 77,8.

Tajna se, kažu naučnici, ne krije (samo) u genetici s obzirom da Japanci koji se na primer presele u SAD mnogo češće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti nego njihovi sunarodnici u domovini. Tajna je po svemu sudeći u ishrani.

Japanaci jedu mnogo ribe - čak i do sedam puta nedeljno. Zbog toga je nivo omega-3 masnih kiselina u krvi Japanaca mnogo viši nego kod zapadnjaka, a to za rezultat može da ima manju učestalost ateroskleroze.

U prilog tome govori i studija koja je upoređivala rizik od bolesti srca među Japancima koji žive u Japanu, onima koji žive na Havajima i stanovnicima SAD.

Pokazalo se da Japanci koji žive u domovini imaju najmanju učestalost aterosklerotskih plakova koji se povezuju aterosklerozom. Kod njih je takođe utvrđen i najviši nivo blagotvornih omega-3 masnih kiselina.

Autori studije su zaključili da je nivo omega-3 masnih kiselina kod domicilnih Japanaca povezan s ređom pojavom aterosklerotskih plakova, što potvrđuje blagotvorno dejstvo konzumiranja ribe na zdravlje srca.

Još nešto zanimljivo je otkriveno: Japanci se ne debljaju. Ne samo da je prosečni životni vek u Japanu duži nego na Zapadu već je i stopa gojaznosti najniža na svetu. Iako su mnogi skloni da pripišu ove fenomene genima, naučne studije ukazuju da geni ipak nemaju presudnu ulogu.

Kada se Japanci presele u krajeve u kojima se praktikuje zapadnjački način života i ishrane, brzo počinju da gomilaju suvišne kilograme.

Naomi Morijama i Vilijam Dojl napisali su svetski bestseler pod nazivom "Japanke se ne debljaju i ne stare: tajne tokijske kuhinje moje majke". Reč je o jednostavnom vodiču koji nastoji da svetu približi zdravstvene prednosti japanske kuhinje.

Autori ističu da nije nužno da svi jedu samo suši da bi živeli dugo i izgledali kao Japanci. Ali je važno ne samo to šta, već i kako, jedu. U tome Japanci ispoljavaju neverovatnu estetiku, gotovo umetnost.

Morijama i Dojl imaju jednostavne preporuke - više ribe, povrća i voća, manje porcije, jesti svesno i polako, i uvesti pirinač u svakodnevnu ishranu. Superiornost ovakvog načina ishrane autori objašnjavaju s nekoliko osnovnih hipoteza:

Japanci jedu "očima". Magija japanske kuhinje je i u uživanju u lepoti servirane hrane. U hrani se uživa polako i nikada se ne jede više nego što je potrebno.

Tajna je i u veličini porcije. U Japanu se hrana servira u malim posudama, umesto na velikom tanjiru.

Prosečni Japanac jede šest puta više pirinča od prosečnog Amerikanca. Mala činija pirinča servira se gotovo uz svaki obrok, uključujući i doručak.

Japanci obožavaju povrće. Sasvim je uobičajeno da se u jednom obroku servira i pet različitih vrsta povrća i nikome nije čudno da za doručak pojede supu od povrća ili salatu.

Riba ipak ima centralno mesto. Iako Japanci čine tek dva odsto svetske populacije, konzumiraju čak 10 odsto ribe koja se pojede na svetu.