Kako je jedna žena od Ničea "napravila" desničara?

Niče je poznat po izjavama "Bog je mrtav" i "Ne postoje činjenice samo interpretacije", a obrađivao je i temu morala, razvivši pojam "natčoveka". O njemu postoje tri mita: da je bio krajnji desničar, da je bio mizoginist i da mu je nedostajao smisao za humor.

Gardijan je priču o ta tri mita otpočeo analizom desničarskih uticaja na Ničeov život.

Odrastajući u Bizmarkovom rajhu, mrzeo je tri stvari: veliku državu, nacionalizam i antisemitizam.

"Nemačka, Nemačka iznad svega - to je kraj nemačke filozofije", rekao je Niče, a navodno je i pričao kako bi upucao sve antisemite.

Njegova sestra imala je dijametralno suprotne stavove. Udala se za notornog antisemitu i agitatora (Niče odbio da ide na venčanje), a par je išao i u Paragvaj kako bi pronašao "novu Nemačku krv". Kada je ta arijevska kolonija propala Elizabet se vratila u Nemačku, gde je preuzela bratovu ulogu, prikupila sve svoje radove i osnovala "Ničeovu arhivu".

Elizabet je tako postala pionir "fejk njuza". Ona je objavila njegovu biografiju, a zatim stopirala objavljivanje njegove autobigrafske knjige "Ecce Homo", dok iz nje nisu izbačeni nekomplementarni elementi slici koju je o Ničeu počela da stvara.

Ona je živela do 1935. godine, što joj je omogućilo da 40 godina nakon Ničeove smrti manipuliše tekstovima, pismima i celokupnom njegovom literarnom zaostavštinom. Tako je "Ničeova arhiva" postala ispunjena ekstremno desničarskim tekstovima i agresivnim nacionalizmom.

Fridrih Nièe / Foto: Getty

Elizabet je bila i zaljubljenik u lik i delo Benita Musolinija, a 1932. godine izborila je da Vajmarsko nacionalno pozorište izvodi predstavu koju je on napisao. Na premijeri predstave Adolf Hitler je poklonio veliki buket cveća Elizabet, a godinu dana kasnije, kao kancelar Nemačke, posetio je "Ničeovu arhivu".

Hitler je verovao u sliku sebe kao lidera filozofa, ali postoje verovanja da nije čitao ni preterano cenio Ničea. U njegovim bibliotekama nisu pronađena Ničeova dela, a film o nirnberškom ratu iz 1934. godine, sasvim slučajno je poneo naziv "Trijumf volje". Hitler je kasnije naglasio da to nema veza sa ničeovom istoimenom knjigom, kao i da ga Ničeovo stvaralaštvo "ne pokreće".

Drugi mit o Ničeu podrazumeva da je nemački filozof bio mizoginista, odnosno da je omalovažavao i mrzeo žene na osnovu predrasuda.

Kako uhvatiti muža

Fridrih je rođen 1844. godine i išao je u jednu od najboljih škola, dok je Elizabeta išla na kurs o tome kako da uhvati muža, upravlja domaćinstvom i govori dovoljno francuskog kako bi bila elegantna. Ipak, brat je uputio u dela brojnih važnih autora, dao joj listu knjiga za čitanje i pokrenuo je da razmišlja o sebi kao o ravnopravnoj.

Kada je 1874. godine stavljeno na glasanje primanje žena na Univerzitet u Bazelu, Niče je, kao univerzitetski profesor biologije, bio među svega četiri osobe koje su glasale za. Dve godine kasnije išao je u Italiju kako bi se sastao sa jednom od vodećih žena feminističkog pokreta tog doba. Još jednu godinu kasnije, podsticao je sestru i njene dve prijateljice da studiraju u Švajcarskoj, a obe Elizabetine prijateljice su kasnije stekle zvanje doktora u oblasti filozofije. Postoji i legenda da je Niče 1882. godine bio zaljubljen u ženu koja je kasnije očarala i Rilke i Frojda.

Autor teksta u Gardijanu piše i da ga je očarala Ničeova duhovitost u njegovim pismima koja je pročitao.

On je jako teško uspevao da prenese svoju filozofiju u aforizme, ali je iza njega ostao veliki broj zanimljivih izjava.