- Nauka -

Šijački: Nije Srbija džabe u CERN-u

Potpisavanje ugovora, početkom ove godine, kojim je Srbija postala pridruženi član Centra za evropska nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, najveće eksperimentalne laboratorije u Evropi i svetu, u oblasti nauke ekvivalentno je političkom članstvu u Evropskoj uniji - kaže u razgovoru za „Večernje novosti“ akademik Đorđe Šijački, sa Instituta za fiziku i profesor Univerziteta u Beogradu.

Miloslav Rajković
Podeli

* Studije po „bolonjskim prvilima“ ne teku kako bi trebalo? - Osnovni problemi u tom sektoru leže u formalnom pristupanju celom tom procesu. Između ostalog, „Bolonjska deklaracija“ zehteva veće angažovanje nastavnog kadra, ne samo u nastavi. U Americi profesor je odgovoran za aktivnosti asistenta, profesor je krajnja instanca u kojoj studenti traže odgovore za sva bitna pitanja. Kod nas još ima slučajeva da profesori i asistenti ne znaju šta ko radi. To je još jedan primer zašto nama čitav niz novina iz sveta ne odgovara.

Vodeći srpski teorijski fizičar, član Svetske akdemije nauka i umetnosti i Evropske akademije (Academia europaea) sa sedištem u Londonu, ističe da „povratak Srbije u CERN nije slučajan“ i da je „poverenje sveta u srpske naučnike neuporedivo veće nego što to govori njen međunarodni položaj“:- Inostrana naučna javnost imala je pozitivno mišljenje o srpskim naučnicima još u vreme postojanja bivše države. Ni u najturbulentnijem periodu u prethodne dve decenije ono nije bilo promenjeno, iako nam deo te javnosti ponekad nije bio naklonjen. CERN, u čija su dva najveća eksperimenta, ATLAS i CMS, uključeni naši istraživači iz „Vinče“ i sa Instituta za fiziku i Fizičkog fakulteta najbolji je primer.

*Koje sve koristi Srbija može imati od povratka u najveću globalnu naučnu laboratoriju?

- Što se istraživanja u fizici tiče, ništa se drastično nije promenilo, jer tamo imamo mesto za koje smo se izborili. CERN je isto tako globalna obrazovna institucija koja je postala dostupna i našim studentima, od osnovnog obrazovanja do doktorskih studija. Prisustvo u CERN-u omogućava nam da upoznamo i prenesemo u zemlju tehnologije - materijala, niskih temperatura, velikih magnetnih polja, u mašinskoj i građevinskoj tehnici - o kojima čovek do sada nije ni sanjao, ali i učestvujemo u razvoju novih. Na kraju, možemo ravnopravno da učestvujemo na tenderima koje CERN raspisuje za sve poslove, od svakodnevnih do visokotehnoloških - nekada značajne magnete za CERN pravile su jugoslovenske fabrike. Sve ove mogućnosti treba da iskoristimo koliko god možemo, a o tome se nedovoljno govori.

* Mogućnosti su tolike da smo mogli da imamo i ministarstvo za CERN?

- Biti član najveće svetske naučne organizacije i izvući maksimalnu korist iz tog članstva zahteva pripremu, organizaciju i svakodnevnu komunikaciju na nivou koji pruža jedno ministarstvo. Važna aktivnost tog virtuelnog ministarstva za CERN bila bi i saradnja sa privredom. Osnovni budžet CERN-a, bez troškova eksperimenata, nekoliko je milijardi evra i dobar deo tog budžeta se realizuje kroz saradnju sa privredom zemalja članica.

*Nauka i tehnologija u novoj vladi nemaju „svoje“ ministarstvo?

- Nije suštinska stvar formalno imati posebno ministarstvo nauke i tehnologije, nego treba imati dobar izbor strateškog pravca u razvoju nauke i ministarstvo koje je u stanju da organizuje naučni život na način da nauka, tehnologija i obrazovanje daju najveći doprinos zemlji.

* Da li su tvorci Strategije naučnog razvoja izabrali „dobar pravac“?

- Moram da kažem nešto što možda nije popularno - sama Strategija je na izvestan način doneta brzopleto i sa nepotrebno velikim političkim uticajem. Čelnici ministra za nauku i tehnološki razvoj nisu hteli nikoga ozbiljno da saslušaju. Napravljeno je nedovoljno kompetentno okruženje i Strategija je doneta na brzinu. Nije se studiozno i profesionalno pristupilo njenoj izradi, a otkako je donesena praktično niko drugi osim Akademijinog odbora ne prati kako se ona sprovodi, koje su njene dobre, a koje loše strane. Strategija je tako postala deo slike kako mi kao zemlja pristupamo ozbiljnim pitanjima.

* To govori i o našem odnosu prema nauci?

- Kada u našem društvu bude bilo više svesti da kvalitet života zavisi od ulaganja u nauku, tada će i svest o razvoju nauke počivati na čvršćim osnovama. I tada će moći da se izvrši jači pritisak na političare da ulažu u one naučne oblasti koje su motor razvoja čitavog društva. Razvijena društva su, to danas može da se kaže, bazirana na nauci. Ako želimo da budemo deo tog sveta onda više moramo da ulažemo, kako u osnovna istraživanja tako, ili mnogo više, u primenjene nauke i u tehnološki razvoj.

* U ozbiljnim državama postoji tešnja veza između političkih struktura i akademija nauka?
- Naši političari treba da se pitaju zašto političari u razvijenim i uređenim državama imaju tešnju vezu sa svojim akademijama nauka i vodećim institucijama nauke. Primer je Academia europaea, čije su formiranje inicirale vlade vodećih evropskih zemalja kao savetodavnog tela Evropske fondacije za nauku. Političari su ti koji su formirali akademiju da bi imali stručnu podršku za ulaganje sredstava u nauku, a u nas SANU niko ozbiljno ne pita kako organizovati naučni život u zemlji i u koje naučne oblasti ulagati novac iz fondova za razvoj nauke.

* Zašto su osnovna istraživanja od posebne važnosti?

- Mali narodi, da bi komunicirali sa svetom, moraju da nauče druge jezike. Osnovna istraživanja su način da naučite „jezik“ kako biste mogli da prevedete to ogromno bogatstvo osnovnih istraživanja u razvijenim državama, da sva ta svetska znanja učinite dostupnim ljudima u svojoj zemlji. Jezik nauke u osnovnim istraživanjima suštinski znaju samo oni naučnici koji se i sami aktivno bave tim istraživanjima a istovremeno su neposredni učesnici obrazovnog procesa.

* „Vinča“ se tendenciozno marginalizuje, a bila je vodeći naučni institut u ovom delu sveta?

- „Vinča“ je bila elitni institut Jugoslavije. Šta se u tom institutu desilo poslednjih decenija? Nije se u dovoljnoj meri pratio svetski trend profilisanja velikih kompleksnih instituta. Pored finansijskog problema, važan problem je taj što se nije radilo na viziji značaja „Vinče“ za našu zemlju. Nije nebitan ni politički faktor. I kad sve to ostavimo po strani nepobitna je činjenica da je „Vinča“ blago koje ne treba na grub način uništavati i izgubiti. Kadar koji je obrazovala „Vinča“ vodeći je kadar u zemljama koje su nam sada susedi. Danas je obrazovanje u oblasti nuklearne tehnike kod nas praktično zamrlo. Posledice toga biće vrlo ozbiljne u oblastima bezbednosti, medicine, privrede, mogućeg nuklearnog terorizma itd.

* Znači da ne smemo da izgubimo tu trku barem u domenu obrazovanja...

- „Vinča“ i još nekoliko naših vodećeh instituta treba da dobiju nacionalni status, a da to ne bude formalan status, već da kao stabilno finansirane institucije nacionanog programa postanu motori razvoja zemlje. Smatram da i Univerzitet u Beogradu treba da dobije status nacionalnog univerziteta, i u tom procesu izvrši potreban koreniti preobražaj.

* Odlazak mladih naučnih istraživača je samo jedan od gorućih problema u zemlji?

- Odlazak mladih ljudi iz zemlje, ne samo naučnog podmlatka, jedan je od najvećih problema srpskog društva. Oni su najveći resurs koji imamo. Zaustavljanje odlaska naučnika iz Evrope u SAD bio je svojvremeno važan razlog da bude formiran CERN. Slično tome, i mi bismo morali da koncipiramo program razvoja i zadržavanja novih generacija u našoj sredini.

* Ali, nije to jedini problem?

- Naša zemlja prolazi kroz opštu krizu, od nataliteta, zdravstvene zaštite, poljoprivrede, energetike, gazdovanja vitalnim nacionalnim resursima, privrednim objektima do krize identiteta. To se već pokazuje pogubnim. Morali bismo da svim tim pitanjima kolektivno posvetimo dužnu pažnju da bismo opstali kao narod. Ako se što pre ne konsolidujemo na planu identiteta mi ćemo teže proći i kroz iskušenja ekonomske krize i političke izazove koje ona nosi.

* Vlada mišljenje da su nam i političari i intelektualna elita nedorasli istorijskom trenutku?

- Intelektualna javnost je deo društva i u moralnom smislu njena odgovornost je veća. Međutim, treba da budemo svesni da smo mi od Drugog svetskog rata do danas prolazili kroz razne nestandrdne situacije. Da bi intelktualci dali svoj puni doprinos potrebna je atmosfera stabilnosti u društvu, pozitivnog naboja i nezavisne društvene institucije kroz koje mogu da realizuju sve konstruktivne ideje koje bi zemlju vodile u pozitivnom pravcu.

* Koliko je i Srpska akademija bila na visini zadatka?

- Bez lažne skromnosti mogu da kažem da je doprinos članova SANU mnogo veći i u našem društvu, i u svetskom naučnom i kulturnom miljeu, nego što se o tome stiče utisak. Imamo izuzetno ugledne članove, sa velikim naučnim doprinosom, koji su skromni i nenametljivi i kao takvi nisu „vidljivi“.

* Predsednik Nikolić je najavio da će o ključnim odlukama za zemlju više slušati glas onih „koji nešto znaju“ (Ekmečić)?

- To bi bilo i lepo i korisno. Nekorišćenje stručnih i intelektualnih potencijala Akademije nauka, univerziteta, institucija kulture uopšte je, blago rečeno, neodgovorno. Kod nas još nema razvijene svesti da te institucije moraju da budu maksimalno prisutne u procesu pripreme odluka, a njih donose političari, to je njihova funkcija u svakoj zemlji.

Izvor: Novosti.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.