Ovo pleme je nakon 500 godina izašlo iz izolacije: Upozorili su svet na veliku opasnost

Siera Nevada de Santa Marta na severu Kolumbije najviši je obalski planinski masiv na svetu, čiji se vrhovi uzdižu do 5.730 metara. Upravo tamo, među planinskim vrhovima, svoje utočište pronašlo je pleme Kogi, koje je više od 500 godina živelo u izolaciji, piše punkufer.

• Prvi put snimljen narod Masako u Amazoniji FOTO
• Neverovatni prizori: U Amazoniji snimljeno pleme sa kojim nikada nije stupljeno u kontakt FOTO/VIDEO

Početkom devedesetih godina prošlog veka pleme je polako počelo da izlazi u spoljašnji svet. Nisu ih privukle moderna tehnologija niti prerađena hrana. Umesto toga, izašli su iz izolacije kako bi upozorili ljude na zlo koje čine uništavanjem prirode, zaštitili svoje domove, ali i čitav svet.

Za sve su kriva Mlađa braća

Za pleme Kogi njihove planine predstavljaju Srce sveta – mesto na kojem je započeo sav život. Sebe smatraju Starijom braćom koja štite Srce sveta ritualima i molitvama kako bi se održala ekološka i duhovna ravnoteža planete.

Tu ravnotežu ugrozila su Mlađa braća, odnosno stranci, kako ih Kogiji nazivaju. S obzirom na štetu koju je kolonizacija izazvala, taj naziv za ljude koji ne mare deluje čak i preblago. Uništavače prirode Kogiji doživljavaju kao decu koja ne razumeju šta zapravo rade rekama, šumama i planinama.

Kogi su, poput plemena Wiwa, Kangwama i Arhuako, potomci domorodačke civilizacije Tairona, koju su porazili španski osvajači. Oni koji su preživeli sukobe pobegli su u planine. Kogi, koji su živeli najbliže planinskim vrhovima, potpuno su se odvojili od ostatka sveta.

U međuvremenu su Mlađa braća neumorno krčila autohtone šume, kako za proizvodnju hrane, tako i kokaina. Poražavajući podaci pokazuju da je danas ostalo svega 17 odsto izvornih šuma Sijera Nevade.

Zaštićeno Srce sveta

Srce sveta, ogromni masiv Siera Nevada de Santa Marta, prostire se od podnožja koje dodiruje Karipsko more do vrhova na kojima se sneg zadržava tokom cele godine. Između tih krajnosti postoje brojni ekosistemi – od glečera i maglovitih planina do sparne tropske džungle.

Ovo izuzetno područje može da se pohvali jednom od najvećih bioraznolikosti na planeti, a UNESCO ga je zaštitio kao rezervat biosfere.

Lukasz Malusecki/Shutterstock

Područje je utočište za više od 600 vrsta ptica, uključujući 36 endemskih, kao i za 189 vrsta sisara. Međunarodna unija za očuvanje prirode proglasila je 2013. godine Nacionalni park Siera Nevada de Santa Marta "najnezamenjivijim" mestom na svetu za ugrožene vrste.

Film koji je trebalo da promeni sve

Krajem osamdesetih godina plemenski sveštenici, odnosno Mamosi, doneli su tešku odluku da prekinu izolaciju. Na njihov poziv došao je britanski reditelj Alan Ereira, koji je tokom naredne dve decenije sarađivao sa plemenom kako bi kroz dokumentarne filmove preneo poruku Mlađoj braći i upozorio na posledice pljačkanja prirode.

Svete reke su presušivale, glečeri su se topili. Srce sveta je bilo bolesno, možda čak i na ivici umiranja.

U svojoj knjizi "The Heart of the World" (1990) Ereira opisuje kako je završeno njegovo prvo iskustvo sa Kogijima. Nakon završetka snimanja dokumentarca, filmska ekipa je prešla most, a Mamosi su ga simbolično zatvorili.

Rekli su im da se Mlađa braća ne bi trebalo da se vrate. Samo je Alan trebalo ponovo da dođe kako bi im pokazao film koji su snimili. Ereira je ispunio obećanje, ali uništavanje prirode nije zaustavljeno – naprotiv, još se ubrzalo.

A novostečena slava Kogija privukla je turiste, antropologe i duhovne tragače svih vrsta, koji su krenuli na put u nadi da će upoznati "netaknutu" domorodačku kulturu i upiti njenu mudrost – ili barem napraviti dobre fotografije.

"Želimo da Mlađi brat zna da više ne može da dođe ovamo, da se ne može vratiti. Ovde postavljamo granicu. Shvatite, ne želimo da dolazi i ometa nas. Toliko je toga uništio", ispričali su Kogiji u jednom od dokumentaraca.

Otako je Ereira prvi put posetio Kogije krajem osamdesetih, pleme je primilo samo mali broj autsajdera: akademike, lingviste i ekologe čijim su motivima mogli da veruju.

Zvaničnu dozvolu za posetu izdaje organizacija Gonawindua Tayrona (OGT), koja deluje kao predstavničko telo domorodačke vlasti.

Danas je OGT uglavnom usmeren na upravljanje rezervatom Kogija, zaštitu prirode, kao i pomoć u proizvodnji i prodaji kafe, od koje pleme živi.