Epidemija gripa: Broj obolelih kao tokom pandemije 2009.

Piše: Z. Ostojić – Joksović

Izvor: novosti.rs

Gotovo da nema kuće u kojoj neko prethodnih dana nije bio prehlađen ili vodio bitku sa iscrpljujućim gripom. Nedeljama su ordinacije pretrpane bolesnicima, a mnogi i ne odlaze lekaru već se leče sami kod kuće, pa tek kada stanje postane nepodnošljivo zbog kašlja, visoke temperature i drugih tegoba, odlučuju da odu u Dom zdravlja. Realan broj obolelih, koji iz dana u dan raste, nemoguće je ustanoviti jer se registruju samo oni koji se obrate lekarima.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", broj obolelih u Srbiji koji je zatražio lekarsku pomoć dostigao je 100.000. Koliko je ovaj grip opasan, da li je ove godine "požurio" i u kom trenutku se proglašava epidemija, objašnjava epidemiolog dr Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu:

- U Beogradu je epidemija gripa objektivno počela 4. decembra i bila je niskog intenziteta. Ali, pošto se javlja svake godine, epidemija gripa se zvanično proglašava tek u slučaju pojave novog virusa gripa ili naglog povećanja virulencije poznatih virusa, izazivača bolesti. Tokom decembra je došlo do naglog porasta obolelih sa kliničkom slikom gripa i dostignut je srednji nivo intenziteta. U ovoj fazi aktivnost virusa gripa značajno povećava rizik od zaraze, pa treba izbegavati sve vrste okupljanja, posete bolnicama i mesta gde je veća koncentracija ljudi. Koliko su praznici uticali na intenzitet gripa?

- Virus gripa se tokom novogodišnjih praznika u Beogradu približio visokom intenzitetu. Poslednji put ovako visoka aktivnost bila je u toku pandemije u novembru 2009. godine. I dalje se grip najviše registruje kod školske dece. Porast akutnih respiratornih infekcija je dvostruko veći u odnosu na sredinu decembra i već je premašio 31.000 registrovanih. Kratak raspust će u narednom periodu smanjiti aktivnost virusa kod dece, ali će doći do postepenog prelivanja na starije stanovništvo. Da nema raspusta, to bi se brže dogodilo. Za sada, makar u Beogradu, nema izrazitog obolevanja starijih od 65. godina, što je dobro.

Kako se ispoljava ovaj virus?

- Potpuno dominira AH3N2 tip virusa, koji je jedan od uzročnika gripa iz pandemije 1968. godine. Do sada, srećom, nije ispoljio teške forme i smrtne ishode do kojih inače može da dovede. Grip je oboljenje koje uvek može da se u pet do deset odsto slučajeva iskomplikuje sekundarnom bakterijskom upalom pluća, sinusa, opštim padom imuniteta... Postoje i primarni oblici gripa koji su vrlo teški, kao što je atipična pneumonija, akutni respiratorni distres, kada u kratkom vremenu disanje postaje teško i krvni pritisak opada. Osim kašlja, može da se javi i povišena temperatura, kao i plava prebojenost usana, razdražljivost i strah, konfuzija i ekstremni umor. Nekada se kod primarnog oblika gripa javlja i miokarditis, zapaljenje srčanog mišića, ali i oboljenje mozga encefalopatija. Za hronične bolesnike je tipično da, ukoliko dobiju grip, pogoršava im se osnovna bolest. Kako se grip leči i koliko dugo?

- Obično traje sedam dana, ali ukoliko dođe do komplikacija, lečenje se produžava i do četiri nedelje. Postoje lekovi kao što su oseltamivir i zanamivir. Međutim, kod nas se ovo stanje uobičajeno leči uzimanjem čajeva, tečnosti, utopljavanjem i obaranjem temperature, uz uzimanje limuna, gde ima vitamina C u većoj količini. Cink je takođe važan oligoelement, kojeg treba unositi kroz suplemente tokom lečenja, a može da se koristi tokom zimske sezone za podizanje otpornosti organizma.

Šta može da se preduzme u preventivnom smislu, ako je izostala vakcina protiv gripa?

- Vakcinacija se uvek preporučuje, a sada u jeku epidemije ima smisla samo kod osoba koje mogu da se izoluju 14 dana, dok ne steknu zaštitu. Druga vrsta zaštite je češće provetravanje prostorija, topli napici, ispiranje grla i nosa rastvorima soli, vitamin C, voće i povrće. Od izuzetne je važnosti stvaranje navike da se piju topli čajevi tokom zime.

Da li jak imunitet može da odbrani organizam od svakog virusa?

- Imunitet je sposobnost organizma da eliminiše antigene, a mikroorganizmi se sastoje od raznih antigena. Virusi sadrže hemaglutinin i neuraminidazu, prvi je važan za prodor virusa u ćeliju, a drugi za izlazak virusa. Bez obzira na snagu imuniteta, ne postoji osoba otporna na sve viruse i druge mikroorganizme. Svako od nas poseduje neku vrstu opšteg imuniteta, ali i specifičnog, koji se dobija posle preležane bolesti ili vakcinacije. Specifičan imunitet je dugotrajan i najčešće doživotan.