Šipan, dubrovačka kalja

Sunce se odbijalo od metalne kopče opasača i petokrake zvezda. Naš je vod dobio voljno i sada gledamo kako oni iz drugog voda izbacujući crvenu zemlju i komade kamena, stene granita iz kanala u koji treba da se postavi elektrokabl. Cika i vriska na švedskom, češkom i nemačkom dopirala je od kupača koji su se kupali nedaleko u uvali iza maslinjaka nikako nije pomagala. Upeklo, pa smo tražili od staže (vodnik stažista, za one koji nisu služili blaženopočivšu JNA) da se i skinemo do pojasa goli, da i mi malo pocrnimo.

Sarajlija Banović i Ljubljančanin Sobočan počeli su raspravu šta bi jeli i kako bi se ponašali kad bi im kojim slučajem servirali sarmu. Kako je bila subota znali smo da smo to popodne slobodni. Baldo, jedini među nama koji je bio na strogo domaćem terenu, iz Dubrovnika, koji je povremeno radio u jednom restoranu na Šipanu, prekrati njihovo seirenje:

- Mogu vam napraviti nešto što niste jeli, od sličnog sastava. Samo da se skupe pare.

- Ajmo mi ovako, da se podelimo u grupe i da odigramo nekoliko partija briškule i trešete, pa ko izgubi plaća... - predloži Banović. Usvaja se. Skupi se novac, koji će kasnije poraženi vratiti pobednicima. Desilo se da me je Baldo pozvao da mu pomažem, pa sam pre ostalih znao o čemu se radi, šta će spremati. Bila je to dubrovačka kalja.

Komplikovan posao, ali na sreću Baldo je znao sve u kuhinji jednog restorana u šipanskoj luci pa su mu oslobodili jedan deo kuhinje da sprema šta hoće. Prvo je trebalo nabaviti jednu dobru kost od pršuta sa malo mesa na njoj, čisto da zamiriše. Zatim kaštradinu, dakle sušenu ovčetinu...

Baldo je pevušio i sredio sa glavnim kuvarom da mu ustupe dobar komad sušene ovčetine, koja je preko noći stajala u vodi, da omekša. Odmah ju je stavio da se kuva. Kada je to bilo gotovo i kada je promenio deo vode u kuvanoj kaštradini krenuli smo u finalizaciju. Igrači su već viklali.

- Nisi akuža, nemoj me vozati, vikao je Banović, dok su igrali trešetu, igru u kojoj se prvo nakon deljenja karata trebalo najaviti kojim se adutima raspolaže (to se najavi sa akužavam, recimo, baštone, kupe, spade ili dinare). Pa se onda precizira šta se najavljuje - triojke, dvojke i asovi, ili tri trice, tri asa ili tri dvojke... Jeste da time igrač ofira karte, ali i unapred upisuje i tri poena. Ćutljivi Branko iz Zadra, koji se odazivao na ime Džim (po Džimu Morisonu) i stalno slušao Doorse, čije je ime imao istetovirano na podlaktici, pokazao se kao vešt igrač. Pamtio je svaku kartu koja je prošla i nenadmašno tukao u igri, što znači da je pozivao partnera da baci najjaču kartu. Napravila se poprilična haotična kakofonija, u kojoj je onaj ko je gledao sa strane mislio da su igrači na ivici tuče. U kuhinji je Baldo već poodavno dodao sve preostale sastojke, raštan ili raštiku, kupus, kelj, krompir, crni luk i šargarepu. Sve je to već bilo skuvano zajedno sa prethodno skuvanim komadima kaštradine. I nije to bilo sve jer je Baldo iseckao manji komad pancete, dodao belog luka, a onda i gusti paradajz pomešan sa maslinovim uljem i biberom. Dok je sunce padalo prema Sv. Andriji sve je bilo gotovo, postavljeno na sto...

Sa strane je bilo dobrog paškog sira iz ulja, komadi pogače ispod peke ili sača i točenog crnog domaćeg vina sa Pelješca. Sobočan je umakao pogaču u maslinovo ulje, jeo je sa sirom i zalivao vinom ponavljajući:

- Daj pustite me, vidite da služim armado.