Izveštaj o novim uredbama Vlade Srbije

Za mlekare su uvedene rigoroznije kazne ukoliko pokušaju da prijave mleko koji realno nisu otkupile – do milion dinara.

Ono što je nedorečeno je način na koji će se prijavljivati otkupljeno mleko – poseban pravilnik se tek očekuje. U svakom slučaju najverovatnije je da po pravilniku mali proizvodjači koji se sami bave preradom mleka – sire ga ili kisele – neće nikako moći da dodju do premije. To će ih staviti u neravnopravan položaj u odnosu na mlekare.

Stočari koji gaje stare autohtone rase, ili misle da bi bilo pametno da to rade će biti posebno podržani ove godine.

Subvencija za očuvanje genetičkih resursa će biti –dobiće ih centri za veštačko osemenjavajne koje čuvaju seme autohtonih rasa .

Istovremeno , po drugoj urebi za podsticanje održivog korišćenja autohtonih rasa vlasnici preko deset grla buša, pet podolaca ili bivolica , ili preko deset ovaca kao što su lipska, pramenka i cigaja će dobiti neke subvencije – kolike – ostavljeno je za kasnije odlučivanje.

Uredba o regresirajnu prvotelki, prvopraskinja, ovaca po prvom jagnjenju je predvidela do 15 hiljada dinara za junicu, 2000 za ovcu i 1600 za krmaču.

Dobro je da postoji ovakva uredba ali nadamo se da se neće ponavljati dobro poznati problemi naplate regresa.Nejasno je  defisan termin „kvalitna stoka“ na koju po uredbi, regres jedino može da se ostvari.

Pčelari mogu da dobiju od države  čak 400 dinara po matici – ali samo ukoliko je kupe u ovlašćenom selekcionarskom centru. Nažalost u celoj Srbiji postoji samo jedan selekcionarski cenar.

Vlasnici malobrojnih buša ali ne i podolaca će isto tako  moći da za smotre i izložbe dobiju 350 dinara po grlu. Toliko je predvidjeno i za smotre simentalaca i holjnštajn frizijskih goveda – u okviru uredbe o unapredjenju stočarstva. Ova uredba predvidja i sredstva za progeno testirajne bikova, koje se već godinama ne radi kod nas – ali možda sada kada ga ministarstvo plaća -  počne.

Isto tako – predvidjenja su i sredstva za kontrolu mlečnosti. Kontrola je do sada  bila sprovodjena samo na nekim područjima. S obzirom da je kontrola mlečnosti ključna u selekciji  ovakva stimulacija od strane ministarstva bi mogla dosta da unarpedi genetski sastav naših grla.

Podizanje novih zasada voća se stimuliše davanjem novca za kupovinu sadnog materijala. Uslovi su da voćnjak nije manji od pola hektara ni veći od pedeset kao i broj sadnica po hektaru. Za jabuku je na primer to 1600 sadnica po hektaru, što je najviše a za orah 120. Kupovina sertifikovanog materijala se stimuliše skoro tri puta većim iznosina nego za nesertifikovani. Sadnica sertifikovane jabuke se plaća 200 dinara, nesertifikovane 50. Sadnica nesertifikovane dunje 450 sertifikovane 800. Ovo je veoma dobro – pod uslovom da se uprava za zaštitu bilja svojim radom obezbedi da sertifikovane sadnice zaista nisu zaražene.

I na kraju – ako ste podigli novi zasad vinograda sa makar 3000 sadnica po hektaru – država će vam platiti 200 dinara po kalemu. S obzirom na stranje našeg vinogradarstva ovo je mera koja će dosta pomoći obnovi uzgoja vinove loze – medjutim s obzirom da je trošak oko kalemova pri podizanju novih zasada najmanji minstrastvo će morati da uradi mnogo više.

Kao i prošle godine – država će i ove stimulisati izvoz poljoprivrednih proizvoda 10-20 procenata u odonosu na izvoznu cenu. Pare neće dobijati poljoprivrednici već izvoznici – prehrambena industrija.

Uredbe koje su donešene se verovatno uklapaju u najavljenu Strategiju razvoja poljoprivrede tako da je i ovo jedan pokazatelj u kom će se smeru stvari kretati.

Same uredbe možete da skinete na lokalni disk iz sekcije dokumenti sajta.