Miroslav Ćiro Blažević za B92: „Srbija može do titule na SP”

Popularni Ćiro, jedan od najprepoznatljivijih fudbalskih ličnosti na prostorima bivše SFRJ, u filmu glumi nekadašnjeg selektora Jugoslavije Antu Pandakovića. Iskusni 75-godišnjak koji i dalje ima elan momka koji je tek ušao u treću deceniju života, za B92 govori o regionalnoj ligi, kvalitetu Srbije i grupi koja nas čeka u Južnoj Africi, neuspehu sa selekcijom Bosne i Hercegovine, dogodovštinama sa terena stare SFRJ, Crvenoj zvezdi, Robertu Prosinečkom, Poršeu koji je kupio u 75. godini života…

Ćiro, u filmu glumite lik trenera reprezentacije Kraljevine Jugoslavije. Ima li tu neke simbolike u činjenici da vas mnogi vide kao fudbalskog ujedinitelja na ovim prostorima?

Beta

„Ja sam pokušao svojim entuzijazmom i verom da ću uspeti u tome, međutim, nedostaje mi kvalifikacija na Svetsko prvenstvo, ona bi napravila potrebno, svi se priklanjaju pobedniku. Oni koji to nisu, njih lako napuštaju. Čestitam vama i mom prijatelju Antiću, on je to napravio, vas nije teško ujediniti”.

Posle 20 prospavanih (ili neprospavanih) noći, šta mislite da je razlog neuspeha? Zvezdan, pritisak javnosti, ili kvalitet Portugalaca?

„Koliko god nespretno će zvučati ono što ću da kažem Portugalci, gledajući njihov talenat i naš, su bolji, ali mi smo bili u velikoj prilici da prođemo. Vratiću se na našeg najboljeg igrača Zvezdana. Ne znam razlog zbog kojeg je bio indisponiran, da li je to bilo zbog toga što je čekao prinovu. Da je njegov učinak bio onakav na kakav smo mi navikli, mi bismo prošli. Ali, eto, nismo, to je ono što će me proganjati ceo život, odnosno, ovo malo ostatka. Ne mogu se oteti utisku da smo mogli da prođemo”.

Šta je najveća neostvarena želja, i sanjate li i danas Liliana Tirama?

„Da sam ove pameti sigurno da bismo mi bili prvaci sveta i prvaci Evrope, a bili smo peti. To su ipak samo pretpostavke, ostaje za žaljenje. Možda baš zato što je sveže, ali neuspeh sa BiH je jedan od najvećih, trebalo je da prođemo taj veliki Portugal”.

Beta

Zašto se Hrvatska sada nije plasirala na Svetsko prvenesto, i zašto je Srbija otišla na njega?

„ Antić je napravio sa Srbijom ono što je njoj trebalo, i ma koliko god jedan trener to ne bi smeo da kaže, ali trener ili izbornik je najvažniji. Naravno, uz pretpostvku da ima sve ono što treba da ga prati. Činjenica je da je Antić doneo jednu dimenziju koju je naučio trenirajući najveće ekipe u najjačoj ligi sveta, kao što je španska. Međutim, vidite kako je to kompleksno, da nije imao jedan naglašen talenat u svojoj ekipi, vrlo teško bi prošao Francuze i Rumune. Ta grupa uopšte nije bila jednostavna. To mu je sada hipoteka, sada se sa razlogom očekuje rezultat i na Svetskom prvenstvu”.

Šta može Srbija u grupi sa Ganom, Nemačkom i Australijom? Grupa nije laka.

„Teška je grupa, nemojte zanemariti tu „nagaznu minu“ koja se zove Gana. Uveravam vas, videćete, sa Nemcima ćemo mi lako proći. Jugoslavija, pardon, Srbija bi u toj grupi trebala da bude prva“.

Glumite selektora reprezentacije Kraljevine Jugoslavije. A da Vam neko zaista ponudi da vodite selekciju bivše SFRJ u utakmici protiv ostatka sveta?

„ Sa puno radosti i odgovornosti bih prihvatio tu ulogu“.



Šta je uništilo fudbal na ovim prostorima? Bosmanov zakon, rat ili kladionice?

Beta

„Najgore je ono poslednje što ste naveli. Rat je jedna besmislica, i nadam se da su ljudi sa ovih naših prostora to napokon shvatili i nadam se da ga nikada više neće biti. Kladionice? Na to sam istinski alergičan. To mora da se dovede u neke okvire koji neće dozvoliti prostora za anomalije koje kompromituju sport“.

U istoriji nekadašnje SFRJ bilo je mnogo velikih ekipa. I danas postoje sporenja da li je najbolji tim sa ovih prostora Ivićev Hajduk, njegov Dinamo iz 1982. godine koji je stigao do titule, Partizanove bebe iz 1966. ili Zvezdina generacija iz Barija. Međutim, legendarni trener nema dilemu.

„Prijatelju moj, šampion Evrope Crvena zvezda, ma šampion sveta, i tu je tačka. Ja sam Dinamovac i kao takav ću umreti, ali ne mogu, da ne skinem kapu!”.

Da li je to i dalje neostvarena želja klupa Zvezde?

„Da, ostalo je to kao neostvarena želja, nažalost živim jesen svog života, ali nisam još gotov!”.

U BiH je Ćiro u običnom narodu heroj, koga su čak i novinari nakon eliminacije u baražu molili da ostane na klupi.

Beta

„Ne znam da li ću ostati izbornik reprezentacije. Tamo imam generaciju koja je zaista vrhunska, ali malo sam umoran, ostaje da razmislim“.

Iako sa iskustvom čoveka koji je vodio dve reprezentacije sa ovih prostora Hrvatsku, BiH, kao i ekipe u Hrvatskoj, Blažević za B92 kaže da bi formiranje regionalne lige bilo sjajno, ali da uslovi van terena još uvek ne postoje

„Regionalna liga je spas, ali politički uslovi i situacija, po meni nisu zreli, da se ona realizuje“.

Cerin, Kranjčar, Deverić, Mlinarić protvi Bobana, Prosinečkog, Šukera i Bokšića. Koji kvartet je bio talentovaniji?

„Najveći talenat je Prosinečki. Ali nije napravio karijeru adekvatnu svom potencijalu i talentu. Imao je dosta povreda, ali on je na kraju ipak prvak sveta, sa ekipom koja je bila prvak sveta. I meni je mnogo pomogao u realizaciji trećeg mesta na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. On je jedan od najvećih igrača na svetu, i to kažu i mnogi fudbalski stručnjaci”.

Odakle vi u ovom fudbalskom spektaklu, i kako je došlo do saradnje?

Beta

„Ja sam uvek imao dobru relaciju sa Beogradom, imam puno prijatelja ovde. Pa, ja sam na „Marakani“ doživeo na utakmici sa Zvezdom, kada sam vodio Dinamo, da me aplauzom dočeka 70.000 ljudi. Zvezdu je tada vodio pokojni Gojko Zec, on izlazi, svi mirni, bez raakcije. Ja izlazim, svi aplaudiraju viču „Ćiro majstore“. Za razliku od mog Zagreba kome sam doneo najviše radosti, a oni svi viču „Ćiro pederu“.”.

Kako objašnjavate to, da vas ovde vole, a da vas u Zagrebu koji ste toliko zadužili, ne vole?

„Nikako ne mogu da shvatim šta je razlog za to. I nikako da dođem do nekog zaključka i kažem „to je to“. To je fenomen, evo vam primer: dok sam bio trener Zagreba, viču sa tribina „Ćiro pederu“. Posle toga viču „Ćiro javi se“. Ja se javim, pomislim, evo pomirićemo se, a oni meni „šta se javljaš pederu“”.

Obožavate život, odakle tolika energija, vidim da planirate još uvek da se bavite trenerskim poslom?

„Nemam nikakav simptom starenja i nekog umora. Imam entuzijazam, i to je moja narav, moram da radim, da bih ostao vitalan“.

A kupovina „Poršea“ u 75. godini?

„To nije znak vitalnosti, nego kompleksa starijeg čoveka, koji želi da se vrati u mladost, pa kupio sebi Poršea“.

Beta

Za Vas se vezuju mnoge legende iz stare Jugoslavije. Priča o ćupu zlata kojim ste u hotelu „Grand“ nagrađeni za opstanak Prištine u prvoj ligi. Da li je to jedan od najinteresatnijih poslova koji ste imali u svojoj karijeri?

„To je bila jedna interesatna epizoda, kratka, ali vrlo interesantna. Sličnu epizodu imao sam i u Iranu. Evo jedne epizode. Ispred „Grand“ hotela ja zovnem Terezu Kesoviju da izvede početni udarac na jednoj utakmici „Prištine“. Oni me bacaju ispred hotela u vis od radosti, leteo sam do drugog sprata, gde je bila smeštena Tereza. Kada me je videla sa prozora šokirala se. Dobro je da niko nije viknuo „stigapu“. Znam ja za šatrovački, tako umalo da me nasamari moj igrač. Finale Kupa, pobedili smo Sarajevo sa 3:2 u kupu, igrači me takođe bacaju u vis, a jedan igrač koji me nije voleo, Zvonko Marić, viče ostalima „stigapu“. Nije znao da ja znam taj vaš šatrovački. Da su i oni znali, razbio bih se”.

Međutim, posao trenera, po Ćiri, donosi malo radosti, a mnogo razočarenja:

„Molim Vas za toleranciju prema mojim kolegama ovde. Ovo je posao malih satisfakcija, a velikih razočarenja. Ne treba niko da bude ljubomoran na mog prijatelja Antića, ili na mene. Kada napraviš veliki rezultat, stavio si hipoteku na leđa. Evo vam sada, i ja stavljam mom prijatelju Antiću veliku hipoteku: Antiću, imaš ekipu da se boriš za prvo mesto u svetu. E sada neka ta hipoteka bude podsticaj“, rekao je po mnogo čemu jedinstveni Miroslav Ćiro Blažević za B92.