Le Kleziu Nobelova nagrada

Žan-Mari Gistav Le Klezio izjavio je da je "veoma ganut i dirnut" prestižnim priznanjem.

"To je za mene velika čast", rekao je Le Klezio u intervjuu švedskom državnom radiju i dodao da iskreno zahvaljuje Švedskoj akademiji koja bira laureate.

Žan-Mari Gistav Le Klezio takođe je naveo da će 25. oktobra otputovati u Švedsku na svečanu dodelu nagrade Stig Dagerman, koja mu je dodeljena u junu.

Prvi roman napisao je sa 23 godine, a zbog ranog eksperimentisanja sa pisanjem uvršten je u avangardne autore. Kasnije je izabrao način pisanja obeležen duhovnošću, a rado je birao teme o izgubljenom raju, lutanju i usamljenosti.

Pisac plave kose i plavih očiju koji podseća na fotogeničnog elegantnog kauboja, Le Klezio zrači skromnošću ali ne i neprilagođenošću kao što se ponekad može čuti, navodi Frans pres.

Za njega kažu da je "nomadski pisac" i "Indijanac u gradu", zato što je zaljubljen u prirodu i zato što je stvorio imaginarni svet u kojem civilizacija Maja komunicira sa Indijancima Paname, a nomadska plemena južnog Maroka sa robovima izbeglim sa plantaža Mauricijusa.

Le Klezio je rođen na jugu Francuske, u Nici, 13. aprila 1940, u porodici koja je u 18. veku emigrirala na Mauricijus.

Kad je imao osam godina, sa porodicom se preselio u Nigeriju, gde je njegov otac, Englez, u Drugom svetskom ratu bio lekar. Tokom putovanja za Nigeriju koje je trajalo mesec dana, Le Klezio je napisao dve knjige.

Studirao je u rodnom gradu i u Engleskoj, a diplomirao na univerzitetu u francuskom gradu Eks-an-Provans.

Mladost romanopisca a potom i njegovo stvaralaštvo obeležila su brojna putovanja u SAD, Tajland i Meksiko, a početkom 1970-ih godina u Panami je više meseci živeo s indijanskim plemenima.

"To iskustvo je izmenilo ceo moj život, moje shvatanje sveta umetnosti, moj odnos prema drugima, način na koji hodam, jedem, spavam, volim, pa čak i moje snove", ispričao je jednom prilikom 68-godišnji Le Klezio.

Probio se zbirkom priča "Zapisnik" (1963), za koju je dobio prestižnu francusku nagradu Renodo (Renaudot). U to delo je uvrstio jednu od svojih omiljenih tema - bekstvo od uvreženog načina razmišljanja ka ekstremnim stanjima uma. Širu slavu stekao je romanom "Pustinja" (1980) za koji ga je nagradila Francuska akademija.

Među Le Klezioovim novijim delima je "Ballaciner" iz 2007, veoma ličan esej o istoriji filmske umetnosti i značajnom uticaju filma na njegov život.

Godinama živi sa suprugom Žemijom, poreklom iz Maroka, i njihovo dvoje dece u Albukerkiju, u američkoj državi Novi Meksiko.

"Imam utisak da sam samo jedna mala stvar na ovoj planeti i književnost mi služi da to iskažem. Ako bih se usudio da filozofiram, rekli bi da sam bedni sledbenik Rusoa i da ništa nisam shvatio", rekao je jednom Le Klezio.

Priča se da Le Klezio ne čita novine i ne sluša radio. Ali ipak nije odsečen od Francuske pošto često odlazi u kuću koju ima u Bretanji, odakle potiče njegova porodica

Le Klezio će 10. decembra na ceremoniji uručenja Nobelovih nagrada u Stokholmu, dobiti i ček na 10 miliona švedskih kruna (oko million evra).

Prošle godine, Nobelova nagrada za književnost pripala je britanskoj književnici Doris Lesing.

Knjige nobelovca Le Klezija na srpskom jeziku

Knjige francuskog pisca žan-Marija Gistava Le Klezija na srpskom su objavile izdavačke kuće "Prosveta" i "Ne i Bo" iz Beograda i KOV iz Vršca.

Izdavačka kuća "Prosveta" objavila je 1987. godine Le Klezijev roman "Groznica", koji je s francuskog prevela Maristela Veličković. Beogradska izdavačka kuća "Ne i Bo" objavila je dve knjige tog pisca - 2004. godine roman "Zlatna ribica", a godinu dana kasnije knjigu "Afrikanac".

Knjigu "Dijego i Frida", koja je na srpskom prevedena kao "Meksički san", objavila je Književna opština Vršac.