Poljska i Švedska otvaraju vrata

Poljska se, uprkos visokoj nezaposlenosti, ne plaši gastarbajtera iz Rumunije i Bugarske i otvoriće za njih svoje tržište rada čim te dve zemlje uđu u EU, izjavio je zamenik poljskog ministra rada Kažimjež Kuberski. "Želimo da damo primer ostalim zemljama Unije", kazao je Kuberski za dnevnik "Gazeta viborča".

Poljska vlada računa da bi primer Poljske, koja sama ima veoma visoku stopu nezaposlenosti od 15,5 odsto, a ipak vidi koristi od otvaranja tržišta rada, mogao da pomogne da i stare članice ukinu svoje ranije prelazne restrikcije za Poljake.

Uskoro u EU, ali uz ogranièenja

Istovremeno, pošto su Poljaci masovno kao gastarbajteri pohrlili na Zapad, poljskoj vladi dolazak radnika sa Balkana, ali i olakšano zapošljavanje u građevinarstvu koje se planira za Beloruse i Ukrajince, može da pomogne da reši gorući problem nedostatka radne snage.

"Nemamo drugog rešenja nego da tražimo radnike iz inostranstva", kazao je dnevniku "Žečpospolita" Edvard Švarc, potpredsednik Saveza poslodavaca u građevinarstvu.

Fenomen visoke nezaposlenosti, ali i veliki broj novih radnih mesta za koja ne mogu da se nađu voljni da rade, tipičan poslednjih meseci za ceo region Srednje Evrope, ozbiljno počinje da zagorčava život građevinarima.

Slovačka, takođe, neće uvoditi prelazne restrikcije pri zapošljavanju građana Bugarske i Rumunije, a ista odluka očekuje se i od Češke.

Velika Britanija i Irska juče su uvele restrikcije u zapošljavanju Rumuna i Bugara i kvotu od 20.000 nekvalifikovanih radnika, a ostali državljani te dve zemlje i dalje će morati da traže radnu dozvolu.

Švedska verovatno bez ograničenja

Švedska se verovatno neće pridružiti Britaniji i Irskoj u restrikcijama pristupa tržištu rada za državljane Bugarske i Rumunije.

Britanija, Irska i Švedska bile su jedine države koje su odmah dozvolile slobodan ulazak radnika iz 10 zemalja koje su se pre gotovo tri godine uključile u blok. Sada će Švedska ostati jedina zemlja iz 15-članog briselskog kruga koja će dozvoliti slobodan ulazak radne snage iz država novih članica EU.

"Švedska nije imala negativne efekte na svom tržištu rada posle poslednjeg proširenja", izjavio je švedski ministar za migracije Tobias Bilstrem, prenosi agencija TT.

Do aprila ove godune u Švedskoj je samo oko 10.000 ljudi iz 10 zemalja koje su se 2004. pridružile EU zatražilo radne dozvole, od kojih najveći broj iz susednih zemalja - Poljske, Litvanije, Estonije i Letonije.

Bilstrem je, takođe, rekao da je proširenje imalo pozitivne, mada male efekte na švedsko tržiste rada i da nije bilo zloupotrebe švedskog sistema raznih naknada i pomoći koje neki nazivaju socijalnim turizmom.