Gužve u srpskim zatvorima

Ne tako daleke 2002. godine iza rešetaka su bila 6.283 osuđenika, a samo pre nekoliko meseci njihov broj je narastao na 11.094.

Na pitanje da li je ovaj skok posledica većeg kriminala ili pooštrene kaznene politike - izvori kažu i jedno i drugo.

"Pooštrena kaznena politika znači i duže kazne, zbog čega su kapaciteti u našim prenatrpanim zatvorima još opterećeniji. Kada su dominirali oni koji su osuđeni na godinu dana, kapacitet nije rastao radikalno. Sada, kada svi traže oštriju kaznenu politiku, ovo je neminovna posledica. Inače, svuda je prisutan trend pooštravanja kaznene politike, koji je još osamdesetih godina počeo u Americi po sistemu "oštro prema kriminalcima". Kao plima preneo se i ovde", kaže kriminolog Zlatko Nikolić.

Ipak, Nikolić smatra da strože kazne nisu garancija da će se smanjiti stopa kriminala. Naime, dobar deo struke smatra da se surovost brzo zaboravlja, i da je za prevenciju kriminala mnogo bolje kada je kazna blagovremena, pa čak i blaža. Na vrhu spiska najčešćih krivičnih dela i danas su ubedljivo imovinski delikti. Zanimljivo je, međutim, da je lopova i razbojnika lane bilo manje za 150 nego, na primer, 2008. godine.

Isto tako, danas robija i pedesetak manje prevaranata i preko 150 pesničara, kao i onih koji su osuđeni za kršenje saobraćajnih propisa. Međutim, kada je reč o ubicama, situacija je potpuno drugačija. Pre četiri godine u zatvore je sprovedeno 218 ubica, a na kraju prošle bilo ih je 268. Značajno je povećan i broj osuđenih za zloupotrebu droga - čak za 400. Isto tako, na izdržavanje kazni zbog nasilja u porodici u zatvore se javilo sedamdesetak osuđenih više nego ranije. Za tridesetak više je i onih koji su osuđeni zbog držanja oružja i ugrožavanja sigurnosti.

Više je i osuđenih za organizovani kriminal, i to čak šest puta nego pre četiri godine, što je posledica pravosnažno okončanih velikih suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu. "Dominacija imovinskih prestupa prisutna je u celom svetu, kao što su, uostalom, i ubistva. Kada je reč o nasilju u porodici, ono nije ni tretirano kao posebna vrsta prestupa, već je smatrano patrijarhalnim nasleđem. Smatralo se da ako muškarac ne bije ženu nije pravi muškarac", objašnjava Nikolić.

Da su se sudije odlučile na strože kazne pokazuje i statistika Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde. Značajno je smanjen broj onih koji su osuđeni do jedan mesec zatvora, a skoro duplo je manje onih kojima je određena kazna između jedan i tri meseca zatvora.

Sa 1.825 na 1.306 smanjio se i broj osuđenih na šest meseci, dok je prvi preokret zabeležen kod kazni između jedne i dve godine. Danas je i duplo više onih koji su osuđeni na kazne između tri i pet godina, kao i onih koji robijaju između 15 i 20 godina.

Zanimljivo je da je danas samo jedan osuđenik više koji robija maksimalnih 40 godina zatvora nego pre četiri godine. Statistika pokazuje i da danas ima 900 osuđenika više starosti između 27 i 40 godina, kao i pedesetak koji imaju između 40 i 50 godina.