Nema dogovora o imenu Makedonije

Na jučerašnjem sastanku, makedonski premijer Nikola Gruevski je zatražio od grčkog kolege Jorgosa Papandreua da, i pored toga što se Atina protivi da Skoplje koristi ime Makedonija, Grčka 7. decembra na sastanku Saveta ministra Evropske unije preispita odluku o stavljanju veta i blokadi početka pregovora Makedonije o članstvu u Uniji.

Velika očekivanja od susreta makedonskog i grčkog premijera su se pokazala nerealnim i suviše optimističkim.

Odsustvo bilo kakvog progresa u vezi s rešenjem spora zbog imena je samo još jednom potvrdilo činjenicu da su razlike po ovom pitanju zasad nedostižne.

Gruevski je od Papandreua zatražio da neuspeh ovog sastanka ne iskoristi kao razlog da Grčka blokira start makedonskih pristupnih pregovora Evropskoj uniji stavljajući veto za dobijanje datuma o kojem treba da se raspravlja u decembru na samitu Saveta ministara Evropske unije.

“Naša prethodna iskustva, posebno poslednje iz Bukurešta, pokazala su da veto nije način da nekog naterate da učini nešto što inače ne može. Grčka blokada makedonskom članstvu u NATO alijansi je samo pogoršala međusobne relacije dveju država”, smatra Nikola Gruevski.

Grčka strana je, prema rečima Gruevskog, ostala na istim pozicijama koje je njihov pregovarač u Njujorku predstavio kako po pitanju imena države, tako i po pitanju identiteta makedonskog naroda.

“Ne možemo da očekujemo da za samo nekoliko dana rešimo spor koji traje 18 godina. Ceo proces može da potraje nekoliko meseci, možda godinu dana”, naveo je Jorgos Papandreu.

Poslednji predlog grčke strane je bio da Makedonija doda geografsku odrednicu ili neku drugu odrednicu ispred imena države i da se ta odrednica koristi i za identitet nacije i za jezik.

Ako bi ime bilo Severna Makedonija, onda bi, prema tumačenju makedonskih vlasti, narod i jezik bili severnomakedonski.

Ovakav predlog je već bio okarakterisan kao maksimalistički i krajnje neprihvatljiv.

Pored makedonske javnosti, velika očekivanja od susreta u grčkom gradiću Piliju, imale su i evrodiplomate u Briselu.

U tom cilju je bila i iznenadna poseta Skoplju Karla Bilda, šefa švedske diplomatije, koji sada predsedava savetu ministara.

Njegov dolazak je bio protumačen kao dopunski pritisak na makedonsku vladu, koja je već nekoliko puta ponovila da neće da odstupi od već zacrtane crvene linije.