Izrael odobrio proširenje operacija

Izraelski kabinet je današnjom odlukom dao zeleno svetlo izraelskim vojnicima da prodru unutar Libana do reke Litani, oko 30 kilometara od libansko-izraelske granice. Ministar Eli Jišai je kazao da bi odobrene operacije trebalo da traju oko 30 dana. "Procena je da će operacije trajati 30 dana. Ja mislim da je to nerealna procena i da će trajati duže", kazao je on.

Šira kopnena ofanziva možda neće uspeti da zaustavi Hezbolah u raketiranju Izraela, a istovremeno bi mogla znatno da poveća broj žrtava među izraelskim vojnicima. Izraelski premijer Ehud Olmert danas je delovao neodlučno po pitanju ofanzive, ali pojačavanje vojne kampanje izgleda snažno podržavaju u 12-članom Kabinetu za bezbednost.

A lider organizacije Hezbolah šeik Hasan Nasralah danas je svim Arapima u Haifi poručio da napuste taj izraelski grad, kako bi Hezbolah mogao da nastavi raketne napade bez bojazni da će proliti krv muslimana. "Imam posebnu poruku za Arape u Haifi, vaše mučenike i ranjene. Pozivam vas da napustite grad. Nadam se da ćete to učiniti. Molim vas da odete, kako be ni prolivali vašu krv, koja je i naša krv", poručio je Nasralah, prenosi AP.

Vođa Hezbolaha izjavio je da taj pokret libanskih šiita podržava plan vlade u Bejrutu za razmeštanje 15.000 vojnika u južnom Libanu, posle uspostavljanja primirja i povlačenja izraelske vojske. "Ranije smo se protivili raspoređivanju vojske na granici... jer smo bili zabrinuti za vojsku. Podržavamo raspoređivanje vojske, ali ne krijemo našu zabrinutost za nju", rekao je Nasralah.

Vođa Hezbolaha je, međutim, odbacio predlog da se u taj region upute međunarodne mirovne snage jer, kako je rekao, nije jasno od koga bi one primale naređenja i ocenio kao bolje rešenje raspoređivanje libanske vojske na granici sa Izraelom.

On je ocenio da je Hezbolah pobedio u sukobu sa Izraelom, jer se oštro suprotstavio izraelskoj vojsci tokom mesec dana sukoba. "Na bojnom polju i dalje smo nepokolebljivi i sama ta činjenica znači pobedu za pokret otpora i poraz za neprijatelja", rekao je on.

Vođa Hezbolaha je ocenio nacrt rezolucije SAD i Francuske za prekid sukoba na Bliskom istoku "nepoštenim i nepravednim" i izjavio da će pripadnici tog pokreta nastaviti borbu "do poslednjeg pucnja". "To (nacrt rezolucije) najblaže možemo opisati kao nefer i nepravedno. Izraelu je dato više nego što je tražio", rekao je Nasralah u obraćanju koje su prenele sve lokalne i regionalne tv stanice.

Nasralah je, u obraćanju samo nekoliko sati pošto je izraelska vlada odobrila proširenje kopnenih vojnih operacija na libanskom jugu, rekao da će borci Hezbolaha pretvoriti Liban u "groblje" izraelskih vojnika.

Pogibije sa obe strane

U međuvremenu, najmanje pet osoba danas je poginulo u izraelskom vazdušnom napadu na grad Masghara u Libanu, rekli su bolnički izvori. U napadu je pogođena zgrada u kojoj je živeo lokalni zvaničnik Hezbolaha u tom gradu, u dolini Beka, na istoku Libana.

Obe strane navele su da je bilo borbi oko mesta Kantara, osam kilometara udaljenom od granice. Borbi je bilo i u blizini mesta Bint Džubeil. U današnjim okršajima izraelskih vojnika, koji prodiru u libansku teritoriju, poginulo je 11 izraelskih vojnika, preneli su libanski bezbednosni izvori. Izraelska vojska nije se još oglasila povodom navoda, koje su prenele televizije Al Arabija i Al Džazira, o broju poginulih vojnika.

Izrael je danas nastavio sa bombardovanjem Libana, a sa izraelskog broda su ispaljene granate i na predgrađe Bejruta. Hezbolah je, takođe, nastavio sa raketiranjem severnog Izraela. Izraelska vojska, koja pokušava da potisne Hezbolah od svoje granice, saopštila je da je očistila zonu od oko sedam kilometara, odnosno 20 pograničih sela.

A Evropska komisija je ponovo upozorila na mogućnost humanitarne katastrofe na jugu Libana ukoliko sukob bude nastavljen. Istovremeno, pomoć se ugroženom stanovništvu sve teže doprema. "Ukoliko sukob bude nastavljen, imaćemo humanitarnu katastrofu. Već je kriza, ali može da dođe i do katastrofe", upozorio je Sajmon Horner, zvaničnik kancelarije Evropske komisije za humanitarnu pomoć (ECHO).

Ta kancelarija, kao donator, radi sa partnerima kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Visoki komesarijat UN za izbeglice, Svetska zdravstvena organizacija i Svetski program hrane (PAM). "Naši partneri su bili primorani da otkažu konvoje. Svi imamo velike probleme da bi stigli do ljudi u najpogođenijim zonama sukoba", istakao je Horner i dodao da je, prema poslednjim informacijama, "sve blokirano".

Zabrana saobraćaja na jugu Libana, koju je u ponedeljak uveče uveo Izrael, komplikovala je dopremanje međunarodne pomoći.

I u Gazi su poginule tri osobe u izraelskom vazdušnom napadu na vojni kamp palestinskih paravojnih snaga. U napadu su teško ranjene još dve osobe i jedno dete, saopštili su palestinski zvaničnici. Izraelska vojska potvrdila je da je izvela napad na Gazu i saopštila je da je meta napada bio "kamp za obučavanje terorista".

Helikopteri izraelske vojske ispalili su najmanje jednu raketu na naselje Al-Zarka, na severozapadu Gaze, javile su agencije. Prema izjavama svedoka, napadi su bili usmereni na pobunjenike u malom voćnjaku u oblasti Tufah u Gazi. Izraelski vojnici ušli su u Gazu 28. juna, nakon što su pripadnici oružanog krila palestinskog Hamasa oteli jednog izraelskog vojnika.

Čekajući diplomatiju

I pored novih ratnih operacija, diplomatska aktivnost ne prestaje. SAD nastavljaju da "naporno rade" na izradi nacrta rezolucije UN o okončanju sukoba u Libanu, saopšteno je večeras u Vašingtonu. "Mislimo da na vidiku imamo rezoluciju, naporno radimo da bismo došli do nje", izjavio je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak, nakon što je francuski predsednik Žak Širak apelovao da se ne odustaje od "hitnog prekida vatre", jer bi to bilo "najnemoralnije rešenje".

Ambasadori SAD i Francuske u UN su danas nastavili razgovore kako bi prevazišli razmimoilaženja po pitanju nacrta rezolucije kojom se poziva na prekid neprijateljstava u Libanu. Dve strane nastoje da se dogovre o novom tekstu rezolucije koji bi obuhvatio i libanske zahteve o povlačenju izraelske vojske iz južnog Libana. "Ima još posla da se uradi", rekao je Mekormak.

Upitan o eventualnim tenzijama između SAD i Francuske, portparol Stejt departmenta je izjavio: "Mi smo uvek srećni da radimo sa francuskim kolegama". Širak je najavio da će Francuska podneti "sopstvenu rezoluciju", u slučaju da se ne postigne dogovor.

Liban, koji je pokazao spremnost da rasporedi 15.000 vojnika na jugu zemlje, zatražio je povlačenje izraelske vojske odmah po obustavljanju sukoba, što se ne pominje u prvobitnom nacrtu rezolucije. "Ima mnogo glasova koji govore u ime libanske vlade. U direktnom smo kontaktu sa njima (Libancima) i mislim da imamo dobru predstavu o tome šta oni misle", dodao je Mekormak.

U Jerusalimu, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer danas se sastao sa izraelskim ministrom odbrane Amirom Perecom kako bi ubedio Izrael da prihvati nacrt rezolucije koja predviđa prekid sukoba. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer pozvao je Izrael i Liban da iskoriste političku priliku za okončanje bliskoistočne krize, ali je ocenio da je neprihvatljiv povratak na predratnu situaciju.

Štajnmajer, koji je u Bejrutu razgovarao sa libanskim liderima, šokiran je raketnim napadima Hezbolaha na civilno stanovništvo u severnom delu Izraela, kao i dosadašnjim brojkama o 1.000 mrtvih, uglavnom, u Libanu. "Smatramo, zajedno sa mnogima u međunarodnoj zajednici, da je povratak na prethodni status kvo nemoguć", rekao je nemački ministar. Libanski šiitski pokret Hezbolah ispalio je za gotovo mesec dana sukoba više od 3.000 raketa na izraelske gradove, od kojih je poginulo 48 osoba.

Štajnmajer je ocenio da bi sukobljene strane trebalo da iskoriste priliku koja je stvorena političkim razgovorima u Savetu bezbednosti UN u cilju prekida sukoba i razmeštanju međunarodnih snaga na jugu Libana. Nemački zvaničnik je, međutim, istakao da svaka rezolucija mora biti prihvatljiva obema stranama. Niko ne može da kaže koliko dugo vremena će biti potrebno da SB usvoji tu rezoluciju, dodao je on.

Poseta Štajnmajera Izraelu usledila je dan nakon što je libanska vlada odlučila da na jug zemlje pošalje 15.000 vojnika kako bi učvrstila vlast u oblasti koja je u stvari pod kontrolom Hezbolaha od kada je 2000. okončana izraelska 18-godišnja okupacija.

Šefica izraelske diplomatije Cipi Livni je na konferenciji za novinare pozdravila tu odluku Libana kao "važan korak", ali je dodala da libanska vojska mora da bude potpomognuta međunarodnim snagama. Ona je takođe rekla da je potrebno učvrstiti embargo na oružje svim milicijama u Libanu, osim regularnoj vojsci.

Upitan da li će Nemačka pokušati da posreduje u razmeni zatvorenika, Štajnmajer je rekao da, koliko on zna, nema razgovora o tome, već samo o oslobađanju dvojice izraelskih vojnika, koje je Hezbolah oteo, nakon čega su i počeli sukobi, 12. jula. Štajnmajer će sutra posetiti palestinske teritorije i razgovarati sa liderom Palestinaca Mahmudom Abasom.

Tekst Amira Sužnja, dopisnika B92, o situaciji u Libanu, možete pročitati u rubrici Moj ugao.

Povlačenje Izraela uslov za libansku vojsku

Libanska vlada najavila je da će poslati 15.000 vojnika na jug zemlje, ali samo ako Izrael prethodno povuče svoje snage, koje se već mesec dana bore sa pripadnicima Hezbolaha.

Bejrut želi da rasporedi trupe pored već postojećih mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u okviru sveobuhvatnog sporazuma, kojim bi na kraju proširio kontrolu nad čitavom teritorijom, što bi doprinelo razoružanju Hezbolaha.

Libanska vojska, koja prema ocenama stručnjaka nije dorasla Hezbolahu, odražava po svom sastavu osetljivost muslimansko-hrišćanskih odnosa u toj zemlji. Zbog toga ona nije sposobna za rešavanje unutrašnjih sukoba, a ta podela unutar vojske se pokazala još 1982. nakon izraelske invazije, kada je proamerička libanska vlada upotrebila trupe protiv pripadnika radikalnih muslimanskih pokreta koji su uživali podršku Sirije. Libanska vojska je preuzela napuštene pozicije nakon prošlogodišnjeg povlačenja sirijskih trupa iz Libana, posle dve decenije prisustva u toj zemlji,

Bez velikog iskustva u borbama, pripadnici libanske vojske su do sada ulazili samo u sitne sukobe sa pripadnicima muslimanskih oružanih grupa na severu Libana. Armijom, kako nalaže tradicija, komanduje pripadnik hrišćanske zajednice, iako više od polovine trupa čine muslimanski šiiti.