EU kritikuje Hrvatsku

U središtu rasprave o humanitarnoj situaciji izbeglica i migranata na spoljnim granicama EU danas se u Briselu, pored položaja migranata u kampovima u Grčkoj, našlo i pitanje migranata u BiH koji pokušavaju preko Hrvatske da uđu u Evropsku uniju.

Procenjuje se da se u BiH nalazi između sedam i devet hiljada migranata. Oko dve trećine boravi u prihvatnim centrima u Unsko-sanskoj županiji i u okolini Sarajeva, dok ostali pokušavaju da prezime spavajući u napuštenim objektima, ali i u šumama u blizini granice s Hrvatskom.

Evropski poslanici, kako prenosi Hina, pretežno levih i stranaka centra, tvrdili su da hrvatska policija prema migrantima postupa kršeći njihova prava i ocenili da je vraćanje migranata u BiH uz upotrebu sile (takozvani „pushbackovi“), "sramotno".

Oni su zatražili da EU mora da sprovede istragu i zaustavi takvo postupanje hrvatske granične policije.

Portugalka Isabel Santos je u ime kluba socijaldemokrata (S&D) rekla da odgovornost za nehuman položaj migranata, uz lokalne vlasti, deli i EU zbog "sramotnih postupaka graničnih policija država članica".

Sofija Veld je u ime kluba liberala u parlamentu (Renew Europe) prozvala Komisiju i Veće da ne čine dovoljno kako bi rešili položaj migranata i sprečili nasilje nad njima na spoljnim granicama Unije i zatražila punu istragu tih praksi i Fronteksa, EU Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu.

Malin Bjork je u ime "Levice" rekla da druge članice "treba Hrvatskoj jasno da stave do znanja da neće ući u Šengen dok ne prestanu brutalnosti".

Te brutalnosti nisu "navodne", tvrdi ona, pozivajući se na 1.500 stranica svedočanstava o njima i zaključila da postoji "sramotno nasilje na granicama EU, politika `pushbackova` i izostanak solidarnosti".

HDZ-ov poslanik u EU Karlo Resler je u odgovoru na prozivanje hrvatskih vlasti za nezakonito postupanje prema migrantima izjavio da je reč o "neutemeljenim i političkim motivisanim napadima na Hrvatsku, Grčku, Fronteks, ali u suštini na evropsku politiku zaštite granice".

“Pravi uzroci ove humanitarne situacije su u propusnim granicama i manjku graničnog i institucionalnog kapaciteta Bosne i Hercegovine, ali i u ne uvek dovoljnom evropskom angažmanu u našem neposrednom susedstvu”, nastavio je Resler.

Tonino Picula iz SDP je u raspravi ocenio da je situacija na granici BiH i Hrvatske "sve gora i dodatno podvlači nefunkcionalnost institucija Bosne i Hercegovine i dotrajali dejtonski sistem".

"Finansijska podrška EU je potrebna, ali novčana pomoć neće rešiti u osnovi politički problem", upozorio Picula.

Predstavnica portugalskog predsedništva Veća EU, portugalska ministarka za evropske poslove Ana Paula Zacarijas, u obraćanju poslancima EP ocenila je da stanje na spoljnim granicama "zabrinjava" i da je za trajno rešenje potrebna reforma sistema azila u EU.