"Šta bi bilo da nema Evropske unije"

Saglasni su i da evropske zemlje moraju zajedno da se suočavaju sa izazovima.

Govoreći o budućnosti Evrope, na panelu u okviru Bledskog strateškog foruma, predsednik Slovenije Borut Pahor istakao da je on veliki zagovornik evropske ideje, koja mora da opstane, da bismo se svi zajedno suočavali sa izazovima na dobrobit svih.

"Uvek sam bio, danas sam i zauvek ću biti veliki podržavalac evropske ideje", podvukao je Pahor i primetio da je ta ideja u poslednjih nekoliko godina u krizi.

Rešenje te krize može da ide u jednom ili drugom smeru, kaže Pahor i pojašnjava svoj stav - velika evropska ideja je da budemo zajedno i da se zajedno suočavamo sa izazovima ili da se sa problemima borimo pojedinačno, na nacionalnom nivou.

Ukazao je da se EU, na početku rada nove briselske administracije, suočavaju sa dva problema, Bregzit i ilegalne migracije.

“Da bismo bili uspešni u suočavanju sa ova dva problema, moramo da radimo zajedno, da napravimo zajedničke korake”, podvukao je Pahor.

Naveo je da je optimista po pitanju opstanka te evropske ideje, jer kako je istakao, nema bolje alternative, te da je na svima nama da tu ideju dalje razvijamo, jer je Evropa i dalje najbolje mesto za život.

Da razvijamo tu ideju, za našu decu, i njihovu decu, kako bi živeli u miru i stabilnosti”, poručio je Pahor.

Na značaj Evropske unije ukazala je i predsednica Kersti Kaljulaid. Ona je upitala da li je EU korisna, zašto je neefikasna i zašto ne donosi odluke brže, ali je istovremeno i odgovorila - “pomislite kako bi bilo da nema EU“.

Kao primer, navela je odluku EU iz devedesetih godina o održavanju reka čistim, istući da bi se, da nije bilo EU, najpre tražilo mesto gde bi se održala konferencija na tu temu, zatim bi bila održana diskusija, bile bi donete kasnije mere, i onda bi se vodila diskusija o tome zašto nemamo mehanizme za primenu dogovorenih mera… EU je efikasnija nego što bi bila bilo koja alternativa“, ocenila je ona.

Osvrnula se i na klimatske promene, rekavši da ako želimo da planeta bude bezbedna, ne vidi ništa drugo nego da EU donese zajedničko rešenje o prekidu zagađenja.

Predsednici Slovenije i Estonije osvrnuli su se na Bregzit i ocenili da bi tvrdi Bregzit mogao biti realnost.

Pahor je rekao da je predlog sporazuma EU i Velike Britanije koji je na stolu dobar kompromis, oko kojeg je saglasno 27 država članica.

On je dodao da bi voleo da ima neke garancije da se neće započeti s nečim što kasnije neće biti moguće završiti, kao i da je Britanija izabrala da napusti EU, što se mora poštovati, ali i da Unija treba da vodi računa o svom interesu.

Voleo bih da na kraju vidim neku vrstu sporazuma, dogovora, koji će biti satisfakcija, ali u ovom momentu ne vidim bolju alternativu predloženom sporazumu”, rekao je Pahor.

Ponovio je da je važno da je u svemu tome važno da postoji konsenzus među 27 članica EU.

Kaljulaid je kazala da EU ide ka oktobru i tvrdom Bregzitu i da je, kao i u slučaju evra, reagovala merama kada je kriza izbila i postala snažnija.

Pahor je ukazao i na opasnost od održavanja daljeg referenduma u Velikoj Britaniji ukazavši da bi se ljudi u toj zemlji osećali kao da daju odgoor sve dok ne daju ona "ispravan", što ne bi bilo dobro.

Po pitanju migracije kazao je da bi Evropa mogla učiniti više po pitanju obezbeđivanja spoljnih granica.

Dotakao se i Rusije, navodeći da ona želi da ostavi svoj uticaj i snagu na Balkanu, te poručio da Evropska unija ne želi da odustane od ovog prostora, ali i pozvao SAD da nastave sa aktivnostima u regionu.