Uskoro akcije Aerodroma i Telekoma

"Do kraja godine trebalo bi da budu podeljene i besplatne akcije Telekoma Srbija, a u 2011. akcije Elektroprivrede Srbije", rekao je Majstorović.

On je naglasio da je to javno preduzeće već promenilo oblik organizovanja u skladu sa izmenama zakona i postalo zatvoreno akcionarsko društvo.

"Osnovan je akcionarski fond, deonice su prenete u portfelj fonda koji je krenuo sa radom i gradjani mogu da očekuju te akcije u narednom periodu", kazao je Majstorović i dodao da se očekuje i podela besplatnih akcija od prodaje Telekoma, u zavisnosti od odluke Vlade Srbije za dinamiku kojom će se one deliti.

Majstorović je istakao da je podela hartija od vrednosti Elektroprivrede Srbije (EPS), "kao najvećeg sistema" ostavljena za sledeću godinu, pošto se još kontroliše radni staž prijavljenih zaposlenih i bivših zaposlenih radnika. On je naveo da je EPS imao mnogo pravnih prethodnika i da je neophodno detaljnije proći kroz evidencije i prekontrolisati svih 72.000 radnika prijavljenih za akcije.

"U narednom periodu biće još raspodela akcija, ali onako kako Vlada Srbije bude donosila odluke, ali mislim da je to sada već tehnika, jer je najveći deo posla već odrađen", kazao je Majstorović.

Prema nekim ranijim procenama, najveća dobit od prodaje akcija može se očekivati naredne godine od deonica EPS-a i to od 155 do 180 evra po hartiji. Od besplatnih akcija Telekoma, građani koji budu želeli da ih prodaju mogli bi da zarade od 50 do 60 evra, a od prodaje deonica Aerodroma "Nikola Tesla", čije se akcije najranije očekuju, mogla bi se ostvariti zarada od oko šest evra.

Majstorović je istakao i da su procene bile da će biti više naloga za prodaju besplatnih akcija Naftne industrije Srbije, a da je do sada 10 odsto građana dalo naloge za prodaju tih vlasničkih papira.

Besplatne akcije NIS-a dobilo je 4,8 miliona građana Srbije, a njihova prodaja je počela 30. avgusta. Na prodaju je ponuđeno oko milion akcija, a potražnja je bila za 8.000.

Osnovni uzrok pada cena akcija NIS-a, jeste neravnomeran odnos između ponude i tražnje za tim hartijama, izjavio je glavni analitičar berze Miroljub Ristić. On je dodao da je zaključno sa jučerašnjim danom izdato više od milion naloga na strani ponude za prodaju akcija, a samo 8.000 naloga je bilo na strani tražnje.

Čan Komisije za hartije od vrednosti Dušan Bajec je ocenio da će na razvoj finansijskog tržišta u Srbiji više uticati podela besplatnih akcija ostalih javnih preduzeća nego što je to bio slučaj sa akcijama NIS-a. On je ukazao da što hitnije treba da se donese novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti koji će biti usklađen sa svetskim standardima u oblasti trgovanja vlasničkim papirima.

Od NIS-a građanima "leglo" 90 miliona dinara

U prvih sedam dana od početka prodaje besplatnih akcija Naftne industrije Srbije (NIS) građanima je na račune uplaćeno više od 90 miliona dinara i nema nikakvih problema kod uplate novca, kaže direktorka sektora za upravljanje sredstvima i likvidnošću banke "Poštanska štedionica" Zvezdana Jakšić.

Ona je istakla da je od početka trgovanja akcijama NIS-a preko šaltera Pošte realizovano oko 178.000 naloga za prodaju deonica, a od ukupne sume uplaćenog novca, 75 miliona dinara je "leglo" građanima na račune koji su otvoreni u banci "Poštanska štedionica", a ostalih 15 miliona na račune koji su otvoreni u drugim bankama.

"Mislim da naši građani nisu dovoljno obavesteni, jer njihov nalog koji su dali za prodaju, ne znači da je prodaja i izvršena", rekla je Jakšić i objasnila da se pošti može ispostaviti nalog za prodaju, ali ukoliko ne postoji tražnja, odnosno nema kupca, nalog izdavaoca neće biti realizovan.

Za svaki nalog koji se ne realizuje u roku od 90 dana gradjani treba da izdaju novi. To znači da dok se prodavac akcija i kupac ne sretnu na istoj ceni, neće doći do kupoprodaje, a ukoliko od dana ispostavljanja naloga prodje 90 dana, a do realizacije nije došlo, nalog bi trebalo obnoviti.