Penzionere čeka teška godina

Odluku republičke vlade da penzije ostanu zamrznute i u 2010. godini mnogi su dočekali sa negodovanjem, jer je njenim usvajanjem nestala i šansa da se standard najstarijih iole popravi.

Prosečna penzija od 21.000 dinara tako će u 2010. oboriti rekord od čak 26 meseci bez ijednog usklađivanja, uprkos inflaciji. U penzionerskim udruženjima na sav glas ponavljaju kako će teret ekonomske krize, još jednom, najviše poneti najstariji.

"Inflacija je do kraja 2009. godine bila oko devet odsto, a to znači da su penzije realno toliko manje, jer je u ovom procentu smanjena kupovna moć najstarijih", objašnjava Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i član Upravnog odbora PIO fonda Srbije i dodaje da će "u 2010. godini inflacija, prema projekcijama, biti između šest i sedam odsto, što znači da će već ionako osiromašene penzije biti još niže".

Podaci PIO fonda kazuju da oko 780.000 penzionera iz kategorije zaposlenih živi sa manje od 21.700 dinara mesečno, što je prosečna republička penzija. Ali, ni taj broj nije konačan. "Još najmanje 220.000 bivših poljoprivrednika i samostalnih delatnika jedva preživljava, pa kad sve saberete dobijate brojku od milion ljudi koji žive sa manje od 20.000 dinara", računa Nenadić.

Najtanje novčanike imaju penzionisani poljoprivrednici. Među 225.000 bivših ratara, voćara, stočara... prosečna penzija ne dostiže ni 100 evra. Sa ovim iznosima, koji se neće menjati najverovatnije ni narednih 16 meseci, teško da će pokriti troškove i najbolji domaćini.

Ma kako crno delovale ove računice, u nevladinim organizacijama podsećaju da u Srbiji živi i armija starih koji nemaju nikakvu penziju. Među njima je najviše poljoprivrednika, koje ondašnji zakon nije ni obavezivao da uplaćuju doprinose. Danas mahom žive od socijalne pomoći, a neretko obrok dobijaju u narodnim kuhinjama.

"U Srbiji je 100.000 ljudi uplaćivalo doprinose za penzijsko-invalidsko kraće od 15 godina. Danas su oni stariji od 65 godina, a nisu uspeli da ostvare pravo na penziju", kaže mr Nadežda Satarić iz „Amitija“, najveće humanitarne organizacije koja se bavi problemima starih osoba.

"Od tih 100.000 ljudi trećina je uplaćivala doprinose do pet godina, 13.000 je uplaćivalo doprinose između šest i 10 godina, a 17.000 je to činilo od 11 do 15 godina", dodaje ona..

"Naredni period biće veoma težak za penzionere", ocenjuje Milan Nenadić. . A u 2010. se očekuje da će porasti broj zahteva za penzionisanjem, pa bi se na šalterima moglo naći i do 20.000 novih zahteva, za 5.000 više od prosečnog broja. Ovolikom povećanju, tumače u penzionerskim organizacijama, kumuje prvenstveno strah radnika od reforme penzijskog sistema.