Trgovinski sporazum: Priča o britanskoj uceni Srbije dobila epilog

Pregovori Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije o političkom sporazumu kojim London uslovljava potpisivanje trgovinskog sporazuma sa Beogradom došli su do tačke u kojoj je politički deo skoro usaglašen da odgovara obema stranama, saznaje Blic.

Intenzivni pregovori traju od decembra, a iz sporazuma je izbačeno da se radi o "asocijaciji" Srbije i Britanije, što je nama bilo neprihvatljivo, pa je termin "asocijacija" sada zamenjen terminom "partnerstvo". Izbačeni su i delovi, koji su takođe Srbiji bili neprihvatljivi, o Međunardom mehanizmu za ratne zločine u Hagu, kao izbačeni ili preformulisani i čitavi delovi koji su u prvom nacrtu, koji je predložio London, bili skoro prepisani iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija davno potpisala sa Evropskom unijom.

Kako saznaje pomenuti list, poslednji sastanak sa Britancima održan je 4. februara i srpska strana očekuje da do povoljnog epiloga što se tiče celog političkog sporazuma dođe veoma brzo, kako bi potom bio potpisan i trgovinski sporazum dve države.

Srpsko Ministarstvo spoljnih poslove dalo je mišljenje da se politički i trgovinski deo potpišu odvojeno, prvo trgovinski, a onda i politički, ali je London imao drugi plan i bio veoma izričan u stavu: "Možemo o trgovini, ali tek kada završimo pregovore o političkom delu". Beograd je tako stavljen u pat poziciju, i već je na gubitku jer su carine na našu robu, u iznosu i do 20 odsto, počele da važe od 1. januara.

Postavlja se pitanje zašto su Britanci uopšte insistirali na vezivanju trgovinskog sporazuma sa političkim. Sagovornici Blica naglašavaju da je Britanija rešila da iz Evropske unije izađe u velikom stilu, ali na račun zemalja Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Odlučila je da primeni meku moć koja je u ruci velikih sila, kažu oni i dodaju da London želi da sanira posledice svog raskida sa EU i zadrži uticaj na ovom delu Evrope. Politički sporazum koji je London predložio praktično je bio replika Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija već potpisala sa Evropskom unijom. U njemu se, u početnoj verziji, tražilo da Beograd potpiše da se "stvara asocijacija, između zajednice i njenih članova s jedne strane i Srbije s druge strane". Sad je taj deo preformulisan u "partnerstvo Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Republike Srbije".

Među neobičnim zahtevima bilo je, u šta je list uvidom u dokument imao priliku da se uveri, obavezivanje na "punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju", kao i još nešto, što suštinski nije sporno, ali ne može biti vezano za trgovinski ugovor, a to su sprečavanje i kontrola ilegalne imigracije.

Među delovima koji su pod znakom pitanja, ali iz kojih se naslućuju dvostruki aršini, jeste i onaj koji se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, a sam London prilikom izlaska iz EU nije ni pregovarao o tome.

Na to ukazuje ekonomista dr Ljubomir Madžar.

"Prvo, imam utisak da je taj politički deo napravljen po nekoj inerciji, da su samo iz arhive uzeli stara dokumenta, dok još nisu bili procesuirani Karadžić i Mladić, i preneli ih u nova i dali Srbiji. Jasno je, terminu asocijacija u ugovoru nema mesta, a grubo uslovljavanje je neprimereno i neprihvatljivo i u međunarodnim odnosima se to ne radi. Velika Britanija je najzrelija demokratija i čudi me što se odlučila na taj potez, poslednja je zemlja od koje se tako nešto očekuje", kaže Madžar.

On podseća da politika i trgovina često idu ruku pod ruku i da Britanija očigledno nije želela toga da se odrekne.

Foto: Depositphotos, Antartis

"Zajedništvo trgovine i politike je kao vanbračno druženje, ima ga ali ne bi trebalo da bude upadljivo, a u ovom slučaju London ga je učinio vrlo upadljivim", ocenjuje Madžar.

Da nije čudo što su zemlje Zapadnog Balkana ovakvu ponudu dobile ukazuje politički analitičar Aleksandar Popov. London je, izlaskom iz EU, tvrdi on, sam sebi pucao u nogu, i sada to pokušava da sanira i zadrži politički uticaj.

"Zanimljivo je da se sada zalaže na vrednosti EU, koje su deo SSP, a rekao je 'doviđenja' Briselu. Na taj način želi da ostane zemlja koja ima i politički uticaj na zbivanja. Ne želi da joj to isklizne iz ruku. Jer, Zapadni Balkan je, uz Ukrajinu, područje, koje je, da se slikovito izrazim, ni 'riba ni devojka'", šaljivo kaže Popov.

To znači, objašnjava on, nismo ni član EU, a jesmo kandidati, što otvara prostor da se na njemu prepliću uticaji Rusije, Kine i Turske i otvara polje za nadmetanje velikih sila.

"London bi želeo da uskoči u ta zbivanja, da ekonomski i politički uz sebe veže zemlje i zadrže prisustvo. Ovo je predvorje Evrope, a nije isključeno i da uticajem na nas žele da sapletu EU", zaključuje Popov.

Za 10 meseci 427 miliona evra

Za prvih deset meseci 2020. godine ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Velike Britanije iznosila je 427,2 miliona evra. U ovom periodu je ostvaren suficit od 39,2 miliona evra. Najvažniji izvozni proizvodi iz Srbije u Veliku Britaniju su: pneumatske gume za putničke automobile, setovi provodnika za paljenje za vozila, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, smrznute maline, ali i sladoled. Najvažniji uvozni proizvodi u Srbiju iz Velike Britanije su lekovi, automobili, profili od nikla.

Potpisali Makedonija i Kosovo, Crna Gora čeka mišljenje EU

Potpis na sporazum sa Londonom, onako kako ga je predložila Britanija, do sada su stavile samo Severna Makedonija i Kosovo, a Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu. Crna Gora, kako objašnjava izvor navedenog lista, čeka stav EU tim povodom.

"Brisel ne može da zabrani, ali može da postavi pitanje 'čemu to, imamo SSP, hoćete u EU, nećete u Ujedinjeno Kraljevstvo'", napominje izvor.

Sporni delovi

- Stvara se asocijacija između zajednice i njenih članova s jedne strane i Srbije s druge strane;

- Srbija se obavezuje na "punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju";

- Čitavi delovi prepisani iz SSP-a.