Građane čeka veoma teška 2012.

Stručnjak Ekonomskog instituta Stojan Stamenković izjavio je da se paralelno sa krizom u evro-zoni u Srbiji sredinom naredne godine održavaju i izbori, a poznato je iz ranijeg perioda da "se pola godine pre izbora ekonomska politika ne menja i ne ispravlja sistem".

"Čak i da se izbori održe u ovom mesecu, mi nećemo imati mnogo bolji život nego 2011", rekao je Stamenković iznoseći svoju procenu da će Bruto-domaći proizvod u ovoj godini najverovatnije dostići svega 1,5 odsto.

Podsećanja radi, prema poslednjoj proceni MMF-a iznetoj nakon dogovorenog stend baj aranžmana iz predostrožnosti, Srbija bi trebala ovu godinu da završi sa privrednim rastom od dva odsto.

On je naveo da sve to zajedno sa revidiranom prognoziranom stopom rasta za narednu godinu sa tri na 1,5 odsto, dovodi do zaključka da će biti "stvoreni problemi u fiskalnoj sferi". Predsednik Ekonomskog instituta Aleksandar Vlahović takođe smatra da će 2012. godine biti "jako teška godina, a kakva će biti odgovornost vlade, više ćemo saznati kada budemo videli budžet za 2012. godinu.

Prema njegovom mišljenju izbori neće uticati na politiku vlade, a treba imati u vidu i da postoje fiskalna ograničenja koja se poštuju.

Po njegovom uverenju, jedino je moguće da će morati da se redefiniše pravilo o učešću javnog duga u BDP-u zemlje.

Vlahović smatra i da, uprkos populističkim izjavama, mora da se konačno krene u strukturne reforme javnog sektora, ističući i da prostora za dodatne fiskalne ustede vise nema. Delimična privatizacija javnih preduzeća i reforma penzionog osiguranja, dva su ključna poteza koje je Vlahović naveo.

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik oceni o je da je dobro to što srpska privreda ima "štit, od onoga što se dešava, a to je dogovoreni program sa MMF."

Međutim, ukazao je, to je samo deo tog štita, koji čine, kako eksterne rezerve držve, tako i obezbeđene rezerve budžeta.

On je naveo da je iz iskustva malih zemalja, Slovačke i Malte, zaključio da male zemlje uvek imaju šansu, čak i ako veće zemlje u njihovom okruženju beleže slabiji rast.Srbija ima dobre ekonomske politike, može da bude takva, ali to je teško ostvarivo u narednoj godini jer nema kritične mase odgovarajućih strukturnih reformi koje bi omogućile da se to desi", ocenio je Lisovolik.

I on je kao i ostali sagovornici izrazio bojazan da postoji mogućnost da javni dg probije ključnu granicu od 45 odsto BDP-a, a postoje i dodatni fiskalni rizici koje može da prouzrukuje nedavno donet Zakon o javno privatnim partnerstvima.On je naveo i da je program dogovoren sa Vladom predvideo i davanje prava Ministartvu finansija da uloži veto na fiskalno neodgovorne projekte javno-privanog partnerstva.