Ćosićeva „Bajka“ u novom ruhu

Roman „Bajka“ Dobrice Ćosića, prvobitno objavljen 1965. godine, nedavno je ponovno objavljen u okviru 102. Kola Srpske književne zadruge.

Izvor: Tanjug
Podeli

Tim povodom SKZ je 24. februara priredila skup na kome su petoro pisaca i književnih kritičara uz Ćosićevo prisustvo govorili o novom „čitanju“ ovog dela.

Predsednik SKZ Slobodan Rakitić ocenio je da je ovim romanom celo Zadrugino Kolo dobilo novu dimenziju i novi sjaj, jer je reč o romanu koji će tek dobiti pravu ocenu, s obzirom na to da je bio daleko ispred vremena kada je nastao.

Rakitić je u „Bajci“ prepoznao lirsku komponentu koja je u tolikoj meri prisutna da bi se mogle izdvojiti pesme u prozi. On je ocenio da je upravo taj roman označio diskontinuitet u Ćosićevom delu i predstavlja prvo piščevo razračunavanje sa boljševizmom.

Ekipu mladih tumača „Bajke“ predvodio je Marko Krstić koji je autor predgovora u novom izdanju.

„Bajka je piščeva lična, prometejska pobuna i potreba da se obračuna sa svojim dotadašnjim idealima i zabludama ali i sa tadašnjim i budućim idejama slobode i vlasti uz orvelovsku težnju spajanja poliitčkog i literarnog cilja", kazao je Krstić.

Za Vladimira Kecmanovića je neosporno da je kod čitalačke publike neuporedivo manje uspeha doživela „Bajka“ od drugih Ćosićevih roman i to je, po njegovom mišljenju razumljivo jer je hermetična ,ali to ne opravdava ćutanje kritičara.

Ćosić je priznao da bi teško mogao da govori o motivacijama koje su ga navele da napiše ovaj roman, jer danas mu to izgleda veoma davno i ne odgovara ni njegovom današnjem sklopu, ni vremenu u kome sada živimo.

„Možda je ’Bajka’ trebalo da bude moj poslednji roman, ali je nastala u času moje lične duboke krize“, otkrio je Ćosić i dodao da bi „kao pisac bio mnogo nezadovoljniji da nije napisao ’Bajku’ baš onda kada ju je napisao".

strana 1 od 27 idi na stranu